Sumativno ocenjivanje
Da bismo odgovorili na pitanje šta je formativno ocenjivanje, veoma je važno da ga razlikujemo od sumativnog. Sumativno ocenjivanje odnosi se na merenje, odnosno procenjivanje u krajnjoj fazi procesa učenja. To je ocena koja se dobija nakon završetka određenog programa ili vremenskog perioda za koji su definisani ishodi koji treba da se ostvare. U školskoj praksi, sumativna ocena treba da predstavlja zbir celokupnog angažovanja učenika, te možemo reći da se ova ocena zapravo izvodi na osnovu formativnog ocenjivanja. Sumativno ocenjivanje pokazuje koliko je učenik do određenog trenutka naučio, odnosno koje je kompetencije razvio. Stoga, ova ocena ima funkciju pokazatelja postignutih rezultata, stečene stručne spreme ili razvijene kompetencije.
Više informacija o ovoj temi pročitajte u tekstu Šta je to sumativno ocenjivanje.
Formativno ocenjivanje
Formativno ocenjivanje je redovno i plansko prikupljanje podataka o napredovanju učenika u toku samog procesa sticanja znanja. Za razliku od sumativne ocene koja je usmerena na rezultate, formativno ocenjivanje je vrednovanje samog procesa učenja. Formativna ocena je šira, te ona pruža informaciju o odnosu učenika prema radu, stepenu samostalnosti, načinu učenja i savladavanja gradiva. Najveći značaj formativnog ocenjivanja je u tome što pruža uvid nastavniku o eventualnim teškoćama koje učenik ima u toku samog procesa učenja, te se proces nastave može menjati u zavisnosti od potreba učenika. Formativne ocene nastavnik beleži u pedagoške sveske praveći svojevrstan portfolio svakog pojedinačnog učenika. Stoga, formativno ocenjivanje obezbeđuje individualizaciju procesa učenja kroz praćenje napredovanja svakog deteta.
Principi ocenjivanja
Bilo da je reč o sumativnom ili formativnom ocenjivanju, svako vrednovanje učeničkog postignuća treba da se zasniva na unapred određenim principima i kriterijumima. Prema Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru ostvarenosti propisanih ciljeva, te se ona mora zasnivati na sledećim principima: pouzdanost, valjanost, raznovrsnost načina ocenjivanja, redovnost i blagovremenost ocenjivanja, ocenjivanje bez diskriminacije i uvažavanje individualnih razlika između učenika.
Prvi princip podrazumava da ocena mora biti u skladu sa unapred postavljenim kriterijumima. Priroda nastavne građe, kao i metode i oblici izvođenja nastave pojedinih predmeta se značajno razlikuju. Zato nastavnici pored poštovanja ovih osnovnih smernica, moraju uvažavati kriterijume specifične za nastavu određenih predmeta. Veoma je važno da učenici budu upoznati sa ovim kriterijumima kako bi u svakom trenutku znali šta se od njih očekuje. Princip valjanosti podrazumava da ocena mora izražavati ostvarene ishode učenja, odnosno stepen napredovanja učenika.
Poznato je da ne odgovara svakom detetu isti način ocenjivanja. Deca izraženih komunikativnih sposobnosti bolje će iskazati svoje znanje usmeno, nekima će pismeno testiranje ići bolje. Zato je veoma važno da prilikom vrednovanja učeničkog postignuća ponudimo raznovrsne načine pomoću kojih se može proveriti stepen savladanosti gradiva.
Redovnost i blagovremenost ocenjivanja obezbeđuju učeniku kontinuiranu povratnu informaciju o njegovom postignuću. Ovaj princip čini osnovu formativnog ocenjivanja, te pruža relevantne podatke za izvođenje sumativne ocene. Pored toga, redovno ocenjivanje obezbeđuje sistematizaciju gradiva, izgradnju radnih navika kod dece, što doprinosi trajnosti usvojenog znanja.
Ocenjivanje mora biti bez bilo kog oblika diskriminacije, odnosno mora poštovati ličnost svakog deteta. Dok princip uvažavanja individualnih razlika između dece podrazumeva da nastavnik prilikom ocenjivanja mora uzeti u obzir uzrast, prethodno znanje učenika i sl.
Jedinstvo sumativnog i formativnog ocenjivanja
Iako se u školskoj praksi naše zemlje još uvek veća pažnja posvećuje sumativnom ocenjivanju, koje je uglavnom brojčano, smatramo da je za objektivnu ocenu neophodno jedinstvo ova dva procesa. Praćenje i beleženje postignuća učenika u toku samog procesa učenja treba da bude osnova za formiranje zaključne ocene. Na ovaj način, ne samo da se sprečava „proizvoljnost“ ocenjivanja, koja ima brojne negativne posledice na motivaciju i postignuće učenika, već se obezbeđuje aktivnost i odgovornost deteta u procesu sticanja i procenjivanja vlastitog znanja.
Davanje krajnje ocene na osnovu znanja iskazanog u jednom trenutku, odnosno na testu, ima brojne negativne posledice na celokupan razvoj učenika. Poznato je da na rezultate testiranja mogu uticati brojni faktori, kao što su trema, umor, ili jednostavno nepripremljenost za konkretan čas. Stoga, formativno ocenjivanje u obzir uzima celokupno zalaganje, trud i disciplinu učenika tokom dužeg vremenskog perioda, pa je i ocena dobijena na ovaj način objektivnija.
Formativno ocenjivanje traži učestalu i redovnu komunikaciju između učenika i nastavnika, te naglasak nije na krajnjoj oceni već na kvalitetnom vođenju, usmeravaju i unapređenju procesa učenja. Ovo omogućava učeniku da prati svoj razvoj čime se blagovremeno sprečava pojava školskog neuspeha. Takođe, formativno ocenjivanje pozitivno utiče na motivaciju jer svaka sumativna ocena može biti argumentovana na osnovu zapažanja u pedagoškoj svesci, čime se smanjuje mogućnost doživljavanja ocena kao nepravednih i nezasluženih.
Kvalitetno formativno ocenjivanje podrazumeva kontinuiranu saradnju između odeljenjskih starešina, predmetnih nastavnika i roditelja u cilju razvijanja učenikovih maksimalnih potencijala.
Značaj formativnog ocenjivanja
Kao osnovni nedostatak formativnog ocenjivanja mnogi navode nedostatak vremena nastavnika da se posveti svakom pojedinačnom učeniku. Naime, u uslovima velikog broja učenika veoma je teško obezbediti individualizaciju i kontinuirano praćenje svakog pojedinačnog deteta. Vođenje pedagoških sveski mnogi nastavnici doživljavaju kao suvišnu, dodatnu administraciju. Međutim, benefiti formativnog ocenjivanja ne samo na akademski, već na celokupan razvoj ličnosti deteta su brojni, što bi trebalo da nam bude prioritet.
U privatnoj gimnaziji Tvrđava zahvaljujući optimalnom broju učenika u odeljenjima (do 16 učenika), omogućena je individualizacija nastavnog procesa, a samim tim i praćenje napredovanja svakog pojedinačnog učenika. Naš tim u svakom trenutku obezbeđuje učeniku i roditelju povratnu informaciju o procesu učenja, eventualnim teškoćama, načinima njihovog prevazilaženja, te se u skladu sa tim postavljanju novi ciljevi i planiraju dalji koraci.
Literatura
(2013). Beograd: Sl. glasnik RS, br. 117/2013
