Svedoci vršnjačkog nasilja
Svedoci ili posmatrači vršnjačkog nasilja su učenici koji prisustvuju nasilju ili za njega znaju, a koji kroz različita ponašanja doprinose podsticanju, održavanju ili zaustavljanju nasilja. Oni se mogu podeliti u dve opšte grupe u odnosu na to da li se priključuju ili odobravaju nasilje ili ne odobravaju nasilje, odnosno pokušavaju da zaštite žrtvu. Tako imamo sledeće grupe svedoka:
- Podstrekači (koji će se priključiti nasilju na nagovor mlade osobe koja vrši nasilje),
- Pasivni navijači, gledaoci (koji često snimaju scene nasilja i distribuiraju ih),
- Gledaoci koji protestuju (bune se, ali nemaju aktivnu ulogu), i
- Spasioci (koji se uključuju da aktivno zaštite žrtve) (Aleksić Hil i dr, 2024).
Uloga svedoka u vršnjačkom nasilju
Finski model za prevenciju vršnjačkog nasilja “KiVa” značajan deo svojih aktivnosti usmerava upravo na učenike koji svedoče nasilju. Program se zasniva na nalazima prema kojima vršnjačko nasilje nije samo problem učenika koji ga vrši i učenika koji ga trpi, već predstavlja grupni proces na koji svojim reakcijama utiču i ostali članovi odeljenja. Nasilje prema jednom učeniku može izazvati strah, napetost i osećanje nesigurnosti i kod drugih učenika, narušiti međusobno poverenje i pokrenuti zabrinutost da bi i oni mogli postati meta nasilja. Učeniku koji trpi nasilje posebno teško može pasti doživljaj da vršnjaci primećuju šta se događa, ali ne reaguju i ne pružaju mu podršku.
Svedoci vršnjakog nasilja stoga imaju veliku ulogu da zaustave nasilje tako što ga neće podstrakivati i održavati učestvovanjem, ali ni neučestvovanjem. Oba oblika ponašanja su nepogodna jer pridruživanje nasilju ohrabruje nasilnika, a ćutanje mu šalje poruku da je ono dozvoljeno.
Oni, tako, mogu značajno doprineti njegovom zaustavljanju. To ne znači da treba da se fizički umešaju ili izlože sopstvenu bezbednost riziku. Učenici svedoci mogu da odbiju da se pridruže nasilju, da ga ne podržavaju smehom, komentarima, snimanjem ili deljenjem sadržaja, da obaveste odraslu osobu od poverenja i pruže podršku učeniku koji je nasilje pretrpeo. Pritom je važno razumeti da svedoci ponekad ne reaguju usled osećaja besmopomoćnosti ili zbog straha od učenika koji vrši nasilje. Učenici svedoči često misle i da će vršnjaci njihovo prijavljivanje nasilja protumačiti kao “tužakanje”. Nastavnici i roditelji stoga treba da osnaže učenika da se bezbedno usprotive vršnjačkom nasilju i da pruže podršku vršnjaku koji trpi nasilje – upravo kroz prijavljivanje odeljenskoj starešini, nastavnicima, školskom psihologu ili direktoru. Adolescente tada treba usmeriti da prijavljivanje nasilja ne podrazumeva “tužakanje” jer je sa ciljem zaštite druge osobe a ne izdaje učenika koji nasilje vrši.
Osnaživanje svedoka u Gimnaziji “Tvrđava”
Kako su svedoci vršnjačkog nasilja najveća grupacija u datoj situaciji, a svojim ponašanjem mogu da doprinesu njegovom zaustavljanju, u Gimnaziji “Tvrđava” usmeravamo naše preventivne intervencije upravo prema osnaživanju celog odeljanja. Ciljevi ovog rada jesu razvijanje humanističkih vrednosti, negovanje kvalitetnih vršnjačkih odnosa i podsticanje učenika da ne podržavaju ponašanja kojima se drugi povređuju, već da nasilje prijave i pruže podršku učeniku koji ga trpi.
Prevencija vršnjačkog nasilja predstavlja kontinuiran zadatak i svih odraslih u školi – nastavnika, stručnih saradnika, direktora i drugih zaposlenih. Ona se tokom cele školske godine ostvaruje kontinuirano kroz ciljane preventivne aktivnosti, lični primer zaposlenih, brigu o mentalnom zdravlju učenika, negovanje sigurnog školskog okruženja, saradnju sa roditeljima i drugim sličnim aktivnostima.
Pored učenika koji svedoče nasilju i zaposlenih u školi, važnu ulogu u prevenciji vršnjačkog nasilja imaju i roditelji. Roditelji preveniraju vršnjačko nasilje razgovorom sa detetom, uključivanjem u školske aktivnosti, aktivnom komunikacijom sa odeljenjskim starešinama, ličnim primerom i drugim metodama o kojima možete čitati u jednom od naših tekstova posvećenog upravo roditeljskoj ulozi u ovom procesu.
Vršnjačko nasilje najlakše opstaje u okruženju u kojem se ono posmatra kao tuđi problem. Zajednica učenika i odraslih koja prepoznaje, odbacuje i prijavljuje vršnjačko nasilje stvara sigurnu atmosferu u školi u kojoj se svaki učenik može osećati dobro.
