Šta je anksioznost
Anksioznost kod tinejdžera, gledano iz patološke perspektive, je neprijatno i nefunkcionalno osećanje temeljeno na brizi i strahu koji su konstantni, dugotrajni i preterani u odnosu na realnost i verovatnoću ispunjavanja percipirane pretnje. Neki adolescenti mogu da dožive i napade panike.
Adolescencija može predstavljati period povećane osetljivosti za razvoj anksioznih poteškoća, imajući u vidu brojne biološke i psihološke promene kroz koje adolescent prolazi. Stavljajući po strani sam razvoj nervnog sistema, tinejdžeri doživljavaju i nova ili drugačija očekivanja od njih i pritiske od strane vršnjaka i odraslih u njihovim životima. Ukoliko smo ostavili ovaj period iza sebe, setimo se samo svoje adolescencije: tih pritisaka da odaberemo profesiju kojom ćemo se baviti ostatak života, pokušaje da pronađemo svoje mesto u društvu – da im se dokažemo i prilagodimo a istovremeno ostanemo svoji, prebolimo prve ljubavne boli… Tinejdžerski period zaista pun je izazova i stresora.
Znaci anksioznosti koje primete roditelji
Roditelji kod kuće mogu primetiti sledeće promene kod deteta koje je anksiozno. Ukoliko se javljaju istovremeno, dugo traju i ometaju svakodnevno funkcionisanje deteta, savetuje se obraćanje stručnjaku za mentalno zdravlje. Ti znaci mogu biti:
- Povlačenje u samoću;
- Izbegavanje kontakta sa drugim ljudima i upoznavanja novih osoba;
- Izbegavanje situacija koje im bude napetost, a ako ne mogu da ih izbegnu, temeljno se pripremaju i osmišljavaju unapred “scenarije” u svojoj glavi;
- Konzumiraju alkohol, puše cigarete ili marihuanu, vejpuju i koriste dr. supstance da bi ublažili napetost;
- Brinu “da bi nešto loše moglo da se desi” njima ili njihovim bližnjima (razmišljaju “šta ako”);
- Jako su zabrinuti zbog ocenjivanja u školi ili odlaska u školu;
- Ne mogu da se koncentrišu na učenje;
- Imaju probleme sa spavanjem – da zaspu ili da održe san, sanjaju napete snove ili noćne more;
- Bez utvrđenog fizičkog uzroka žale se na bolove u stomaku, imaju učestale i tečne stolice, osećaju probadanje, lupanje i/ili preskakanje srca, kašlju, tresu im se ruke, dišu plitko i/ili ubrzano, osećaju napetost u mišićima, vratu i ramenima, znoje se, umorni su i dr…
Znaci anksioznosti koje primete nastavnici
Nastavnici u školi mogu takođe primetiti neke manifestacije preterane napetosti kod učenika na času ili tokom dr. školskih aktivnosti:
- Ne druže se ni sa jednim vršnjakom u školi;
- Ne žele da rade zadatke u paru ili grupi;
- Izbegavaju razgovor, jako su tihi ili ne govore sa nastavnicima i vršnjacima;
- Plaše se da postave pitanje na času;
- Imaju tremu pred prezentaciju ili odgovaranje zbog koje ne mogu adekvatno da pokažu šta znaju;
- Plaše se da pogreše pa se zbog toga ne javljaju na času, ne žele da kažu odgovor ako nisu sto posto sigurni da je tačan, odbijaju da započnu zadatak i sl (postaju perfekcionisti);
- Brinu se da će dobiti lošu ocenu;
- Često odlaze u toalet;
- Teško im je da ostanu budni na časovima jer navode da nisu dobro spavali;
- Traže da izađu sa časa zbog bolova u stomaku, glavobolje, lupanja srca i sl;
- Beže sa časova i/ili ne dolaze u školu.
Kako podržati anksioznog tinejdžera
Najveća podrška koju možemo pružiti tinejdžeru koji je veoma napet jeste da prihvatimo i pokušamo da razumemo njegova osećanja. Razgovor je preporučljiv, ali posebno slušanje. Pažljivo slušanje je najlakša tehnika koju možemo da primenimo kao oblik podrške tinejdžeru bilo da smo roditelj ili nastavnik. Ukoliko nismo sigurni kako da pomognemo tinejdžeru koji je veoma zabrinut ili napet, možemo da ga prosto i upitamo.
Decu i učenike koji doživljavaju intenzivnu napetost u formi iznenadnog lupanja srca, tresenja ruku i osećanja intenzivnog straha možemo pokušati da umirimo usmeravajući ga da polako diše. Disanje treba da se odvija na način da dete polako udahne iz stomaka kroz nos i potom izdahne kroz usta. Nekoj deci, disanje u trenutku napetosti, neće nužno pomoći. Tada možemo svojom smirenošću pomoći u regulaciji detetovih emocija. To možemo učiniti tako što ćemo prići detetu, mi ćemo polako i smireno disati, i pružiti mu podršku rečima da je to samo osećaj koji će proći. Možemo ga takođe podstaknuti da usmeri pažnju na ono što čuje ili vidi oko sebe, ili da se priseti nekog pozitivnog događaja te mu pomoći da prizove te prijatne emocije. Nastavnici u tom momentu mogu uputiti učenika i kod školskog psihologa kako bi tamo dobio adekvatnu podršku.
Ako se strahovi, brige ili napadi intenzivne napetosti često ponavljaju, dugo traju ili ometaju svakodnevno funkcionisanje adolescenta, potrebno je obratiti se stručnjaku. Školski psiholog može pružiti početnu podršku i pomoći porodici u izboru daljih koraka, dok se detaljnija procena i tretman sprovode van škole kod psihologa, psihoterapeuta ili dečjeg i adolescentnog psihijatra, u zavisnosti od intenziteta simptoma.
Kako u Gimnaziji „Tvrđava“ prepoznajemo i podržavamo učenike sa anksioznošću
Kada nastavnici na času ili tokom drugih školskih aktivnosti primete znake pojačane napetosti kod učenika, svoja zapažanja dele sa njegovim odeljenjskim starešinom. Odeljenjski starešina zatim, u skladu sa potrebama učenika i pravilima poverljivosti, razgovara sa njim i konsultuje se sa školskim psihologom, drugim nastavnicima i roditeljima. Školski psiholog Gimnazije „Tvrđava“ pruža kratkoročnu savetodavnu podršku učenicima kojima je ona potrebna, a tokom školske godine razgovara i sa učenicima kod kojih nisu prethodno uočene teškoće. Cilj ovih razgovora jeste praćenje njihovog školskog funkcionisanja i blagostanja, rano prepoznavanje mogućih problema i blagovremeno uključivanje dodatne podrške kada je ona potrebna.
Anksioznost ne treba ni umanjivati ni doživljavati kao trajnu osobinu tinejdžera. Kada je na vreme prepoznamo i odgovorimo razumevanjem, strpljenjem i odgovarajućom stručnom podrškom, adolescent može naučiti da je bolje razume i da se sa njom uspešnije nosi.
