Počni od sebe, a ne od očekivanja drugih
Jedna od najčešćih grešaka koju maturanti prave jeste da fakultet biraju prvenstveno na osnovu tuđih očekivanja. Nekada su to očekivanja roditelja, nekada prijatelja, a ponekad i društva koje određene profesije smatra prestižnijim od drugih.
Međutim, odluka o studijama trebalo bi pre svega da bude zasnovana na ličnim interesovanjima, sposobnostima i vrednostima. Ono što odgovara jednoj osobi ne mora odgovarati drugoj. Neko uživa u radu sa ljudima, neko u rešavanju problema, neko u kreativnom izražavanju, a neko u istraživanju i analizi.
Zato je korisno da sebi postaviš nekoliko jednostavnih pitanja: Koji predmeti mi najviše prijaju? U kojim aktivnostima najviše uživam? Šta me motiviše da učim i napredujem? Odgovori na ova pitanja često predstavljaju dobar početak profesionalnog usmeravanja.
Interesovanja su važna, ali nisu jedini kriterijum
Često se može čuti savet da treba upisati ono što voliš. Iako je interesovanje važan faktor, ono nije jedini koji treba uzeti u obzir. Pored toga, korisno je razmisliti i o svojim veštinama, osobinama i načinu rada koji ti najviše odgovara.
Na primer, neko može voleti biologiju, ali ne uživati u radu sa ljudima, što može biti značajno ukoliko razmatra medicinske profesije. S druge strane, neko može imati izražene komunikacione sposobnosti i interesovanje za društvene nauke, ali nikada nije ozbiljno razmatrao zanimanja koja se oslanjaju upravo na te veštine.
Prilikom izbora fakulteta važno je sagledati širu sliku i pokušati povezati interesovanja sa sopstvenim sposobnostima i profesionalnim mogućnostima.
Informiši se o studijskim programima
Naziv fakulteta ili studijskog programa često ne govori dovoljno o tome šta se zaista uči tokom studija. Zato je važno proučiti nastavne planove i programe.
Mnogi učenici se iznenade kada otkriju da studije koje su zamišljali na jedan način zapravo uključuju potpuno drugačije sadržaje. Zbog toga je korisno posetiti zvanične sajtove fakulteta, pregledati predmete po godinama studija i informisati se o mogućnostima koje određeni program pruža nakon diplomiranja.
Takođe, korisno je razgovarati sa studentima ili diplomcima fakulteta koji te zanima. Njihova iskustva često mogu pružiti realniju sliku od promotivnih materijala.
Razmisli o tome kakav posao želiš u budućnosti
Iako nije neophodno da već sada znaš čime ćeš se baviti za deset ili dvadeset godina, korisno je da razmisliš o tome kakvo radno okruženje ti odgovara.
Neki ljudi uživaju u radu u timu, dok drugi više vole samostalne zadatke. Nekome odgovara kancelarijski posao, dok drugi žele dinamično okruženje i česte kontakte sa ljudima. Postoje zanimanja koja zahtevaju mnogo terenskog rada, kao i ona koja podrazumevaju istraživanje, planiranje ili kreativno stvaranje.
Kada razmišljaš o fakultetu, pokušaj da povežeš studije sa svakodnevicom profesije kojoj vode. Na taj način ćeš lakše proceniti da li se u takvom poslu zaista vidiš.
Iskoristi profesionalnu orijentaciju
Ukoliko nisi siguran koje su tvoje jake strane ili koje oblasti bi ti najviše odgovarale, profesionalna orijentacija može biti veoma korisna. Različiti testovi i razgovori sa stručnjacima mogu pomoći da bolje upoznaš svoja interesovanja, sposobnosti i potencijalne pravce razvoja.
Jedan od kvalitetnih besplatnih alata koji može poslužiti kao početna smernica jeste test zasnovan na Hollandovom modelu profesionalnih interesovanja: Truity Career Personality Profiler Test
Važno je napomenuti da nijedan test ne može umesto tebe doneti odluku, ali može pomoći da jasnije sagledaš svoje afinitete i mogućnosti.
Ne donosi odluku na osnovu trenutnih trendova
Pojedina zanimanja periodično postaju veoma popularna. Međutim, tržište rada se stalno menja i teško je sa sigurnošću predvideti koje će profesije biti najtraženije za nekoliko godina.
Zbog toga nije preporučljivo birati fakultet isključivo zato što je određena oblast trenutno popularna ili zato što se smatra finansijski isplativom. Mnogo je veća verovatnoća da će neko postići uspeh u oblasti koja ga zanima i u kojoj je spreman da se usavršava nego u oblasti koju je izabrao isključivo zbog trenutne popularnosti.
Dozvoli sebi da ne znaš sve odgovore
Mnogi maturanti osećaju pritisak da moraju imati potpuno jasan plan za svoju budućnost. Međutim, realnost je drugačija. Malo ljudi sa osamnaest ili devetnaest godina tačno zna kako će izgledati njihov profesionalni put.
Važno je razumeti da izbor fakulteta nije odluka koja zauvek zatvara sva druga vrata. Tokom studija moguće je pronaći nova interesovanja, promeniti smer, nastaviti obrazovanje u drugoj oblasti ili razviti karijeru koja se razlikuje od prvobitnih planova.
Zato ne treba težiti savršenoj odluci, već dobro promišljenoj odluci zasnovanoj na informacijama koje su trenutno dostupne.
Razgovaraj sa ljudima kojima veruješ
U procesu donošenja odluke korisno je čuti mišljenje roditelja, nastavnika, školskog psihologa, studenata i ljudi koji već rade u oblastima koje te zanimaju. Takvi razgovori mogu pomoći da sagledaš različite perspektive i dobiješ informacije koje možda ne možeš pronaći na internetu.
Ipak, na kraju je važno zapamtiti da je odluka tvoja. Saveti drugih mogu biti dragoceni, ali niko ne poznaje tvoja interesovanja, želje i ciljeve bolje od tebe samog.
Zaključak
Izbor fakulteta predstavlja važan korak, ali ne i odluku koja određuje čitav život. Najbolji izbor nije nužno onaj koji deluje najprestižnije ili najpopularnije, već onaj koji je u skladu sa interesovanjima, sposobnostima i vrednostima osobe koja ga bira.
Maturantima se često čini da moraju odmah pronaći svoj „životni poziv”, ali je mnogo važnije da budu radoznali, otvoreni za učenje i spremni da istražuju različite mogućnosti. Uz dovoljno informisanja, razgovora i samoproučavanja, izbor fakulteta može postati manje stresan, a mnogo sigurniji korak ka budućnosti.
