Zašto se tinejdžeri plaše neuspeha?
Neuspeh je deci još od ranog detinjstva predstavljan kao „greška“ i sve što rade treba da bude usmereno ka njegovom izbegavanju, što uzrokovalo pojavu straha od neuspeha. Period adolescencije je turbulentan, pun je dešavanja i promena koje zahtevaju prilagođavanje. Tinejdžeri gotovo svakodnevno imaju situacije koje se mogu završiti neuspehom, a njihov strah da neće ostvariti sve što su naumili često je uslovljen:
- previsokim očekivanjima roditelja koje žele da ostvare
- težnjom da se dokažu pred vršnjacima
- pogrešnom slikom na društvenim mrežama da su svi savršeni i željom da svoj život tako predstave
- prethodnim negativnim iskustvom sa neuspehom
- nedostatkom iskustva, strahom od nepoznatog
Poraz, bez obzira u kojoj oblasti, verovatno je nešto najgore što mogu da dožive mladi ljudi koji žele da se dokažu sebi i drugima. Zbog toga je važno da tokom čitavog detinjstva gradite kod dece mehanizme da se izbore sa neuspehom i da iz njega nešto nauče.
Uticaj neuspeha na mentalno sazrevanje
Univerziteti Stanford i Harvard pre par godina uveli su termin „lišeni neuspeha“ (eng. failure deprived) za one studente koji su imali poteškoće u savladavanju svakodnevnih izazova. Štaviše, povezivali su ovaj nedostatak otpornosti prema neuspehu sa krizom mentalnog zdravlja među mladima koja se manifestuje visokim stepenom depresije i anksioznosti.
Neminovno je da će dete u jednom trenutku tokom svog odrastanja biti odbijeno, te je osećaj neuspešnosti nešto od čega ga ne možete zaštititi. Odlaganjem neuspeha zapravo otežavate detetu, jer što duže živi u uverenju da mu „sve ide od ruke“ teže će podneti poraz kasnije. Pored toga, konstantan pritisak da mora biti najbolje, da mora ispuniti očekivanja, svoja ili tuđa, dovodi do dugoročnog stresa koji se negativno odražava na mentalno zdravlje deteta.
Doživljavanje promašaja i njihovo uspešno savladavanje, podstiče razvoj samostalnosti, odgovornosti, sposobnosti rešavanja problema, samopouzdanja i pozitivne slike o sebi. Tinejdžer koji je iskusio poraz ranije i dobio adekvatnu podršku okruženja, biće svestan da on vredi čak i ako nije u svemu uspešan. Znaće da ceni trud koji je uložio, umesto krajnjih rezultata. I biće spreman da proba ponovo. A sve to su preduslovi stabilne i zrele ličnosti.
Neuspeh i emotivno sazrevanje
Sigurno vam je poznata neka situacija u kojoj je vaše dete burno reagovalo na neuspeh. Na primer, bes u ranom detinjstvu ako nije dobilo ono što želi, plakanje zbog negativne ocene u školi, agresivno ponašanje prema bratu koji je pobedio u „Čoveče ne ljuti se“… Sve su ovo situacije u kojima se dete oseća neuspešno i to pokazuje.
Ukoliko dete kroz odrastanje prolazi kroz više ovakvih situacija, one mu postaju normalne i počinje adekvatno da reaguje na njih. Prestaje da se ljuti, histeriše, da se povlači i moli druge da obave njihove obaveze. Niko ne voli da bude poražen, čak ni mi odrasli. Pa tako ovo ne znači da je deci postalo svejedno zbog neuspeha, već da su naučili da kontrolišu i prilagode svoje emocije, kao i da prihvate situaciju u kojoj su se našli.
„Da, sasvim je u redu da ne mogu da ostvarim uvek to što sam naumio“ ili „Nisam uspeo ovaj put, vežbaću i sledeći put će biti bolje“, su primeri zdravog i zrelog odnosa dece prema neuspehu.
Najveći neuspeh je strah od neuspeha
Strah od neuspeha može sprečiti vašeg tinejdžera da ostvari svoje pune potencijale. Dete koje se plaši da će napraviti grešku, trudiće se da uvek „igra na sigurnom terenu“, te neće imati priliku za napredak. Roditelji svakodnevno treba da pričaju sa svojom decom o neuspehu. Na primer umesto „Kako si proveo dan?“ pitajte svoje dete „Šta ti danas nije uspelo?“. Ukoliko je detetu ceo dan prošao uspešno, znači da je radilo samo stvari u kojima je dobro i da ne daje priliku novim iskustvima.
Upravo iz ovog razloga, prezaštićena deca, koja ne izlaze iz zone komfora stagniraju, a to je najveći neuspeh.
Uloga roditelja u detetovom doživljaju poraza
Tokom odrastanja deca će doživljavati brojne neuspehe, te od reakcije najbližih, odnosno porodičnog okruženja umnogome zavisi kakav će odnos prema porazu dete razviti. Zbog toga je važno da roditelji tokom odrastanja sa decom razgovaraju o neuspehu, da ih hrabre i da daju lični primer kako se izboriti sa teškim situacijama. Priča o neuspehu treba da uključi i sva osećanja koja ga prate – tuga, krivica, nepravda, bes… Na ovaj način, učite svoju decu da se nosi sa neprijatnim situacijama i da adekvatno izrazi svoje emocije.
Ukoliko vaš tinejdžer ne može nešto da savlada, vaša uloga kao roditelja je da mu pomognete da ne odustane, da bude uporan i strpljiv, te da će na kraju uspeti. Dete u svakom trenutku mora biti svesno da ga roditelji vole bez obzira na njegove uspehe i neuspehe.
Za kraj: Značaj škole u promeni percepcije neuspeha
Osećanje neuspešnosti može biti značajan faktor mentalnog i emotivnog sazrevanja tinejdžera, ali samo ukoliko tokom odrastanja razvije zdrav odnos prema porazu. To je u velikoj meri odgovornost i škole. Naime, umesto usađivanja deci uverenja da ne smeju da pogreše, trebalo bi da ih učimo da neuspeh doživljavaju kao priliku za učenje i napredovanje.
Prema rečima stručnjaka za razvoj lidera na Smith koledžu, neuspeh je sastavni deo učenja, te nikako ne bi trebalo da bude izostavljen iz ovog procesa i predstavljen kao greška koju treba izbeći. Na ovom fakultetu, sprovodi se i program pod nazivom „Failing well“ koji ima za cilj da poveća otpornost učenika prema neuspehu. Kroz razgovore sa svojim profesorima, učenici razvijaju pozitivne stavove o neuspehu, preuzimanju rizika i na kraju dobijaju „Potvrdu o neuspehu“.
Gimnazija Tvrđava je zdrava i inspirativna sredina kojoj je od presudne važnosti briga o zdravlju učenika. Naš pedagoški tim vodi učenike kroz proces spoznaje novih naučnih i svakodnevnih iskustava, brinući o njihovom mentalnom zdravlju i pružajući kontinuiranu pomoć sa potencijalnim teškoćama.
