Egocentrizam – jedan od najčešćih uzroka sukoba tinejdžera sa roditeljima

egocentrizam
Adolescencija je prelazni period između detinjstva i odraslosti. U ovom periodu mladi počinju kritički da posmatraju svet koji ih okružuje i sebe u tom svetu. Uverenje tinejdžera da se svet „vrti oko njega“ zapravo nije problem samo vašeg deteta, već konkretne razvojne faze u kojoj se nalazi. Preterana usmerenost na sebe i nemogućnost da stvari posmatraju iz ugla druge osobe, uzrokuju sukobe tinejdžera sa svojim okruženjem, pre svega roditeljima. Ovakav vid egocentrizma kod tinejdžera manifestuje se lošom komunikacijom, buntom, a često i ljutnjom jer su „svi protiv njih“. Zbog toga je važno da odrasli, umesto osuđivanja svog deteta i uzvraćanja ljutnje, probaju da razumeju način percepcije tinejdžera, te da zajedno sa njima prođu kroz ovaj važan period njihovog odrastanja. Razumevanje načina na koji se ispoljava egocentrizam kod tinejdžera, značajno može pomoći roditeljima da adekvatno odgovore na njihovo ponašanje u ovom periodu.
Sadržaj

Šta je egocentrizam kod adolescenata?

Egocentrizam kod tinejdžera se opisuje kao nemogućnost mladih u periodu adolescencije da naprave jasnu razliku između sopstvene i percepcije drugih. Tinejdžeri veruju da je njihovo gledište jedino ispravno i moguće, dok sve ostale apsolutno ne prihvataju. Ovaj izraz je razvio psiholog Dejvid Elkind (eng. David Elkind) koji je istraživao ponašanje dece između 11 i 18 godina, fokusirajući se na to kako oni doživljavaju svet u poređenju sa odraslima.

Kako se manifestuje egocentrizam: izmišljena publika i lični mit

U objašnjavanju egocentrizma u adolsecenciji, Elkind koristi izraze „izmišljena publika“ i „lični mit“.

Izmišljena publika proizilazi iz uverenja tinejdžera da su oni centar sveta, te su skloni zamišljanju reakcija drugih ljudi na neke događaje ili situacije u kojima su oni glavni akteri. Na taj način, oni formiraju svoju publiku, odnosno njene reakcije i ponašanje. Ova izmišljena publika su uglavnom vršnjaci čije mišljenje i stavovi su od presudne važnosti za tinejdžere.

 Iz želje da dobiju aplauz svoje izmišljene publike, odnosno odobravanje i prihvatanje od strane vršnjaka, tinejdžeri se često ponašaju neprihvatljivo odraslima zbog čega dolazi do sukoba. Na primer, kada se vaša tinejdžerka detaljno priprema za bilo koji izlazak u javnost, ona ima očekivanje da će sresti nekog od svoje „izmišljene publike“ i zato mora biti savršena. Njena težnja da izgleda perfektno čak i kada ide do prodavnice posledica je uverenja da će bilo gde svi gledati samo u nju i da će se svaki njen propust zauvek pamtiti. Sa druge strane, dečaci se mogu ponašati agresivno i glasno, u želji da odgovore na očekivanja svojih ortaka koja su sami konstruisali. Na ove situacije, odrasli obično reaguju burno, ali ako ih sagledate na ovaj način, shvatićete da egocentrizam predstavlja ogroman pritisak čak i za samog tinejdžera jer nije lako u svakom trenutku biti savršen.

Lični mit se sastoji od uverenja adolescenata da su njihova osećanja jedinstvena, njihovo iskustvo je neponovljivo i niko se može osećati kao oni. Usled nemogućnosti da se poistovete sa drugima, tinejdžeri isto tako veruju da njih ne može niko razumeti. Pored toga, lični mit utiče na način na koji tinejdžeri opažaju svoju ulogu u velikom svetu koji ih okružuje. Oni su uvek u centru dešavanja, zbog toga svaki propust doživljavaju kao „smak sveta“ koji rezultira burnom reakcijom ili povlačenjem i gubljenjem samopouzdanja.

Lični mit i izmišljena publika mogu izazvati preuveličavanje banalnih situacija, negativnu sliku o sebi ili samookrivljavanje – „sigurno su svi primetili da sam se spotakao, svi će samo o tome pričati. Sam sam kriv, nisam dovoljno spretan. Uvek je neki problem sa mnom“. Ovakav centralizovan pristup, koji polazi isključivo od njih onemogućava tinejdžere da naprave razliku između vlastitih i tuđih preokupacija, odnosno ako je njima nešto bitno mora biti i drugima. Vi sigurno znate da niko nije ni primetio da se tinejdžer iz prethodnog primera spotakao, ali ćete mu jako teško to i dokazati. 

Za decu u ovom periodu je izuzetno važan utisak koji ostavljaju na druge, te kako oni sebe posmatraju kritički, konstantno će imati osećaj da ih i svi drugi analiziraju. 

Egocentrizam tinejdžera i uloga roditelja

Roditelji često egocentrizam tinejdžera doživljavaju kao nezrelost, problematičnost i bezrazložnu buntovnost što dodatno pojačava probleme u komunikaciji. Koliko su tinejdžeri usmereni na sebe, toliko odrasli često imaju problem da se oslobode svojih vlastitih ubeđenja vezanih za period adolescencije. Sve ovo značajno narušava odnos roditelj-tinejdžer.

Kako bi izbegli sukobe, ojačali svoj odnos sa detetom i pomogli mu da se izbori sa razvojnim izazovima, roditelji moraju biti spremni da procene kako razmišljaju tinejdžeri, te da konstruišu njihovu predstavu određenih situacija. Na ovaj način moći će bolje da ih razumeju, da im pruže podršku i adekvatno odgovore na teškoće sa kojima se suočavaju. Evo nekoliko saveta kako da odgovorite na egocentrizam u adolescenciji:

  • Pokažite empatiju – tinejdžeri moraju da osete da ih istinski razumete. Pokažite im svoja osećanja, ispričajte im vlastite slične probleme, dajte im do znanja da niko nije savršen i da svi prolaze kroz izazove. Na ovaj način, indirektno im šaljete poruku da oni nisu jedini koji imaju probleme i da su i drugi podjednako važni.
  • Povežite se svojim detetom – pokazivanjem interesovanja za hobije svog deteta, obraćanjem pažnje i uvažavanjem onoga što radi, doprinoste izgradnji kvalitetnog odnosa i smanjujete mogućnost sukoba uslovljenog egocentrizmom. Na primer, ako dete voli klizanje, kada vidite da je nervozno, pozovite ga da klizate zajedno. Kroz ovakve aktivnosti, možete se približiti detetu, popričati sa njim i otkriti kakve probleme ima sa svojom „izmišljenom publikom“ ili „ličnim mitovima“.
  • Predstavite im nove ideje – upoznajte svoju decu sa različitim pogledima na svet, vrstama muzike, kulturama i ljudima. Dolaženje u dodir sa različitostima pomoći će im da sagledaju druge ljude, mogućnosti i perspektive, što će postepeno iskoreniti egocentrizam.
  • Pružite podršku – bez obzira da li se slažete sa svojim tinejdžerima ili ne i koliko se često sukobljavate veoma je važno da znaju da uvek mogu da računaju na vas. Bezrezervna podrška i ljubav roditelja su sigurna luka tinejdžera koja će im pomoći da se oporave čak i kada se osećaju da se ceo svet okrenuo protiv njih.

Za kraj – egocentrizam kao faktor formiranja odrasle ličnosti

Egocentrizam u adolescenciji ima svoju razvojnu ulogu, odnosno važan je faktor socijalnog i kognitivnog sazrevanja.  Razmišljanje, preispitivanje i analiziranje sistema vrednosti pomažu mladima da se odvoje od drugih, da postanu nezavisniji i formiraju vlastiti identitet. Čak i ako su u početku uvereni da su samo oni u pravu, dubljim analiziranjem sebe i sveta koji ih okružuje oni počinju da razumevaju socijalne norme, prihvatljive načine ponašanja i postupke drugih. Pored toga, okrenutost sebi jača proces individualizacije, podstiče odgovornost i proces sazrevanja, dok se egocentrizam kroz razvoj gubi.

Verujemo da nije lako izaći na kraj sa egocentrizmom tinejdžera i adekvatno odgovoriti na njega. Ali je veoma važno da roditelji budu strpljivi da bi pomogli svom detetu da iz ovog perioda izađe kao zdrava i srećna ličnost.

Stručni timovi gimnazije Tvrđava pružaju kontinuiranu podršku roditeljima i učenicima kako bi im pomogli da se na najbolji način izbore sa potencijalnim poteškoćama i problemima.

Podeli post

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pročitajte:

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.