Zašto je planiranje važno?
Mnogi učenici uče „kad stignu”, bez jasnog redosleda. To često vodi ka odugovlačenju i stresu. Planiranje dana pomaže da se obaveze rasporede tako da ostane vremena i za odmor i za druženje. Psiholozi ističu da kada imamo plan, lakše se fokusiramo, brže završavamo zadatke i postižemo veću efikasnost u učenju.
Jednostavan dnevni ili nedeljni plan je sasvim dovoljan. Važno je da bude realan – bolje je zapisati manje obaveza koje možemo da završimo nego pretrpati dan i kasnije odustati.
Pravilo 80/20: uči ono što najviše donosi
Možda zvuči neobično, ali često 20% gradiva nosi 80% rezultata. To znači da je važno da prvo naučimo ono što je ključno: definicije, glavne ideje, zadatke koji se najčešće pojavljuju. Tek kada to savladamo, prelazimo na detalje.
Ovakav pristup štedi vreme i povećava efikasnost, jer energiju ulažemo tamo gde se najviše isplati.
Napravi raspored učenja i drži ga se
Raspored učenja ne mora biti komplikovan. Možeš ga napraviti u svesci, u telefonu ili na kalendaru. Najbolje je planirati učenje u kraćim blokovima – na primer, 25–30 minuta rada, zatim 5 minuta pauze, pa duža pauza nakon nekoliko ciklusa. Ova čuvena pomodoro tehnika popularna je širom sveta jer pomaže koncentraciji i smanjuje zamor.
Bitno je i da učenje ne bude preblizu spavanju, niti odmah nakon škole kada je umor najveći. Kratka pauza, užina ili šetnja mogu da pomognu da se koncentracija „resetuje”.
Odredi prioritete
Nisu svi zadaci jednako hitni. Nekada imamo kontrolni već sutra, a nekada esej koji je za dve nedelje. Dobra organizacija počinje time da razlikujemo zadatke koji zahtevaju hitnu pažnju od onih koji mogu da sačekaju.
Učenici često podjednako dugo rade zadatke koji su laki i one koji su teški, ali raspodela vremena je ključna. Kada znamo šta nam je najvažnije tog dana, manje lutamo i brže završavamo obaveze.
Stvori dobro okruženje za učenje
Okruženje u kojem učimo puno utiče na našu efikasnost. Učenje je brže kada uklonimo distrakcije: telefon, društvene mreže, TV ili buku. Stručnjaci preporučuju da radni sto bude uredan, bez nepotrebnih stvari, kako bi mozak ostao fokusiran samo na gradivo.
Ako ti je teško da se odvojiš od telefona, možeš koristiti aplikacije koje ga zaključavaju na određeno vreme ili uključiti do not disturb režim dok učiš.
Pravilo malih koraka
Ako ti se čini da je gradivo preobimno, podeli ga na manje celine. Učenje je mnogo lakše kada se radi korak po korak. Na primer, danas učiš prve tri strane, sutra sledeće tri.
Ovakav pristup smanjuje stres i povećava motivaciju, jer svaki mali deo koji naučimo daje osećaj uspeha.
Ne zaboravi na odmor
Učenje bez pauza na kraju dovodi do umora i lošijih rezultata. San je naročito važan, jer bez dovoljno sna, mozak ne može dobro da pamti informacije. Tinejdžerima je potrebno oko 8 sati sna svake noći.
Takođe, kratke pauze tokom učenja pomažu da sačuvamo energiju i koncentraciju. Pauza ne znači sat vremena na telefonu, dovoljno je 5–10 minuta istezanja, šetnje ili meditacije.
Zaključak
Dobra organizacija vremena nije nešto sa čim se rodimo – ona se uči i razvija. Uz jasne prioritete, realan plan, zdrave pauze i dobru atmosferu za učenje, svaki učenik može postati efikasniji i sigurniji u svoje sposobnosti.
Što pre usvojimo ove navike, to ćemo lakše savladavati školske obaveze i imati više vremena za ono što volimo.
Za detaljnije savete o upravljanju vremenom, preporučujemo naš izdvojeni članak. Na blogu vas čeka i tekst o tehnikama učenja koje vam mogu biti od koristi.
