Šta je medijska pismenost?
Medijska pismenost je sposobnost da se identifikuju različite vrste medija i da se razume poruka koju šalju. UNESCO je još sedamdesetih godina XX veka podstakao pitanje obrazovanja za medije, zbog važnosti koju mediji imaju u životu pojedinaca.
Medijska pismenosti uključuje ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama i znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori i identifikuju potencijalne zablude.
Osim tradicionalnih medija, tipovi medija koje deca svakodnevno konzumiraju uključuju sve, od tekstualnih poruka, postova na društvenim mrežama i viralnih video zapisa do video igrica i reklama. Medijska pismenost uključuje pomoć deci da identifikuju ove različite vrste medija i prepoznaju da je neko kreirao određene poruke sa razlogom. Osnova medijske pismenosti je naučiti decu da identifikuju te razloge.
Podsticanje kritičkog odnosa prema medijskim sadržajima
Činjenica je da sadržaji koje mediji prenose imaju veliki uticaj na način razmišljanja, donošenje odluka i formiranje vrednosti. Razvijanjem medijske pismenosti od ranog detinjstva, roditelji i škola decu uče da budu odgovorni građani kroz razvoj sposobnosti da analiziraju, procenjuju i proizvode medije u različitim oblicima. Evo nekoliko načina za podsticanje medijske pismenosti kod dece.
Razgovarajte sa decom o sadržajima koje prate
Deca su kao sunđeri, upijaju ono što čuju i vide. Ranije je bilo dovoljno da budete uzor deci, danas pored toga morate voditi računa o tome ko su deci uzori, informisati se o tome šta ih zanima, šta čitaju, koje portale prate i zašto.
Prvi korak u razvoju medijske pismenosti je da kreirate slobodan prostor u kome će deca pričati o svojim iskustvima sa različitim oblicima medija. Pitajte ih šta su danas zanimljivo videli na TikTok-u, kako im se čini neki sadržaj i šta njihovi prijatelji o tome misle. Na ovaj način dolazite do pouzdanih informacija kako vaša deca razumeju medije i stvarate idealne okolnosti za edukaciju.
Podstaknite ih da postavljaju pitanja
Deca koja odrastaju u digitalnom dobu, svakodnevno upijaju veliku količinu informacija. Ukoliko nemaju izgrađeno kritičko mišljenje i ne postavljaju pitanja, njihov mozak će prihvatati informacije koje vidi, te će slepo verovati u njih. Podsticanjem dece da postavljaju pitanja zapravo ih učite da preispituju i analiziraju ne samo ono što su pročitali, već i gde su pročitali i ko je određene informacije pisao. Najbolji način da ovo uradite je da i sami postavljate pitanja, kao što su:
- “Zaista misliš da je to moguće?”
- “A šta ako…?”
- “Ko je kreirao ovaj sadržaj?”
- “Šta misliš da se krije iza ovoga?”
- “Kako se osećaš dok ovo čitaš?”
- “Šta tvoji prijatelji misle o ovome?”
Umesto da dozvoljavate deci da jednostavno prihvate da su informacije koje vide na mrežama potpune i tačne, trebalo bi da ih podstaknete da dovode u pitanje razloge i motivaciju kreatora sadržaja.
Pokažite im kako “fotografija može da prevari”
Deca, a naročito tinejdžeri koji sumnjaju u svoj fizički izgled, neretko grade ideale lepote posmatrajući fotografije u medijima. Reći deci da nešto nije istina, često ne funkcioniše. Zbog toga treba da im to i dokažete!
Naučite ih koliko je lako napraviti i postaviti savršenu lažnu fotografiju! Izmislite opis za reklamu zajedno i zabavite se. Ovo će decu naučiti vrednu lekciju o tome kako uz malo tehničkog umeća i mašte svi mogu manipulisati fotografijama.
Pomozite im da kreiraju vlastiti sadržaj
Čim dobiju mobilne telefone i naprave profile na društvenim mrežama deca i sama postaju kreatori sadržaja. Učenje odgovornosti u kreiranju i deljenju sadržaja jednako je važno kao i njihovo konzumiranje.
Pomozite deci u kreiranju i selekciji vlastitih sadržaja, naučite ih da preispituju svoje razloge zašto nešto objavljuju, te kakvu poruku određenim sadržajima žele da pošalju. To može pomoći da se produbi njihovo razumevanje činjenica u odnosu na fikciju.
Benefiti razvoja medijske pismenosti
Medijska pismenost je imperativ vremena u kome živimo i osnov za snalaženje u brojnim životnim situacijama. Evo nekih od sposobnosti koje imaju medijski pismena deca:
Kritičko mišljenje
Kada deca počnu da procenjuju stvari koje čitaju i gledaju, uče da kritički razmišljaju o porukama koje dobijaju. Oni kroz analizu, istraživanje i prethodno iskustvo procenjuju da li određena informacija ima smisla. Takođe, uče da pronađu argumente za svoje mišljenje i da analitički pristupaju sadržajima sa kojima se susreću.
Sposobnost da sagledaju jednu situaciju iz više uglova
Medijska pismenost uključuje sposobnost razumevanja da svako ima drugačiju perspektivu. Mogućnost identifikovanja tačke gledišta stvaraoca sadržaja pomaže deci da shvate da su svi različiti i da je to u redu. Čak i ako se ne slažu sa načinom na koji neko drugi predstavlja određenu situaciju ili ličnost, bitno je da su u stanju da tuđe mišljenje prihvate i poštuju.
Prepoznavanje pouzdanih izvora informacija
Ne možemo decu naučiti sve, ali ih možemo naučiti gde mogu da traže određene informacije. Poznavanje pouzdanih izvora informacija i vesti ključna je veština u današnje vreme. Učenje dece da budu kritični potrošači omogućava im da shvate da su neki izvori informacija manje pouzdani od drugih.
Donošenje odluka zasnovanih na vlastitim stavovima i informisanosti
Deca koja su medijski pismena odrastaju u ljude koji stoje iza svojih stavova, veruju u ono što rade i govore i sposobni su da formiraju sopstveno mišljenje o određenoj temi. To im omogućava da budu odgovorni u donošenju odluka i učestvuju u rešavanju različitih problema.
Za kraj - Pismenost je mnogo više od čitanja i pisanja
Jasno je da se pojam pismenosti dosta promenio, te se neprestano razvija zajedno sa razvojem društva i tehnologije. Dok se tradicionalno pismenost odnosila na sposobnost čitanja i pisanja, danas obuhvata brojne veštine iz oblasti jezika, računara, komunikacija i sl.
Informacije su dostupne svuda, ali sposobnost da se proceni koja je vredna i relevantna ključni je aspekt savremenog obrazovanja. Prema tome, razvoj medijske pismenosti u modernom društvu važan je baš poput učenja čitanja i pisanja.
Prepoznajući medijsku pismenost kao jednu od najvažnijih kompetencija 21. veka, gimnazija Tvrđava koristi različite izvore informacija tokom nastave, čime se deca uče da analiziraju sadržaje, razvijaju kritičko mišljenje i podstiču istraživački pristup.
