Finski obrazovni sistem
Kada kažemo najbolji obrazovni sistemi sveta zasigurno treba da počnemo od Finske. Od početka sprovođenja PISA testiranja, odnosno od 2000. godine finski učenici postižu zavidne rezultate na ovim testovima. Ovaj uspeh probudio je interesovanje o načinu funkcionisanja finskog obrazovnog sistema. Naime, zanimljivo je da Finska, za razliku od drugih industrijskih zemalja, ima značajno duže raspuste, manje domaćih zadataka i veliki broj vannastavnih aktivnosti.
Svaki stanovnik ove zemlje ima pravo na obrazovanje, bez obzira na svoju životnu dob ili socijalni status. Jednakost obrazovnih šansi, prema finskoj obrazovnoj politici vodi smanjenju socijalnih razlika. Stoga, pored obezbeđenog obrazovanja, svaki učenik ima besplatan školski obrok, pomoć u vidu mentorstva i zdravstvenu negu. U Finskoj razlika između pojedinačnih škola gotovo da nema, tako da učenici biraju onu koja je najbliža kući. Na ovaj način, sva deca bez obzira na socijalni status ili mesto stanovanja dobijaju isti kvalitet obrazovanja.
Finci veliku pažnju posvećuju vremenu koje deca provode napolju, te su odmori i pauze u toku nastave značajno duži nego u drugim zemljama. Oni smatraju da je vreme koje deca provedu u igri i druženju, na čistom vazduhu, veoma važno za motivaciju za učenje, kao i koncentraciju na časovima.
Nastavnička profesija u ovoj zemlji je veoma cenjena, te nastavnici pored visokih plata, imaju priznanja i stalne mogućnosti profesionalnog usavršavanja. Nastavnici imaju punu slobodu organizovanja svojih predavanja, kao i načina ispitivanja učenika. U finskom obrazovnom sistemu učenici nisu izloženi stresu izazvanom standardizovanim testovima, te se sa prvim oblikom ovakvog ispitivanja susreću u 16. godini. Finski model obrazovanja u centar obrazovnog procesa stavlja učenika, odnosno insistira se na njegovim potrebama i interesovanjima. Prema tome, čak trećina predmeta u srednjoškolskom obrazovanju je izborna.
Ono što finski sistem obrazovanja čini još popularnijim poslednjih godina je i težnja da se predmetna nastava zameni izučavanjem oblasti. Na taj način, umesto smenjivanja časova različitih predmeta, učenici imaju priliku da uče interdisciplinarno, odnosno da jedan fenomen posmatraju iz različitih uglova. Na primer, ukoliko je tema Evropska unija, učenici će proučavati ovu oblast iz ekonomskog, geografskog, istorijskog i lingvalnog aspekta.
Neosporno je da visokom obrazovnom standardu Finske doprinosi i zavidna infrastruktura institucija. Finski učenici obrazovanje stiču u modernom i funkcionalnom prostoru, koji nije strogo formalan, kako bi se učenici osećali udobno „kao kod kuće“.
Istočnoazijski obrazovni sistem
Zemlje Istočne Azije pokazuju izvanredne rezultate na PISA testiranju, te spadaju u grupu zemalja sa najboljim obrazovnim sistemima sveta. I pored toga što sve rade po sličnom principu, razlike između konkretnih država ipak postoje. Stoga, kao primere uspešnih obrazovnih sistema Istočne Azije predstavićemo Japan i Južnu Koreju.
Japanski obrazovni sistem
Japanski obrazovni sistem, iako jedan od najboljih, umnogome se razlikuje od finskog. Naime, ova zemlja umesto individualnosti i originalnosti, insistira na kolektivnosti, tradiciji i poštovanju opšteprihvaćenog.
Istraživanja pokazuju da Japan ima jednu od najobrazovanijih nacija na svetu, sa 100% upisanih na obavezno obrazovanje i 0% nepismenih. Obavezno obrazovanje traje 9 godina, viša srednja škola 3 i univerzitetsko školovanje 4 godine.
Deca u Japanu do 10. godine nemaju ocene, odnosno u ovom periodu pažnja se posvećuje učenju lepih manira, kulture, ponašanja prema drugima. Japanske škole teže da kod dece razviju osećaj unutrašnje harmonije, te se u školama neguje razvoj samokontrole, empatije i osećaja za pravdu.
Za razliku od finskih škola, koje insistiraju na udobnosti i ličnoj slobodi, u japanskom obrazovnom sistemu uniforme su obavezne. Smatra se da se na ovaj način uklanjaju društvene barijere i da se širi osećaj zajedništva među decom.
Zanimljivo je da japanski učenici pokazuju veoma dobre rezultate na PISA testovima, odnosno imaju visoka postignuća u matematici, čitanju i razumevanju teksta i nauci. Prema istraživanjima, u Japanu deca veoma brzo i jednostavno rešavaju i najjednostavnije računske operacije, te čak i petogodišnjaci znaju da množe. Tajna je u metodama učenja, odnosno umesto učenja napamet, deca uče kroz igru, crteže i linije.
Japanci veliku pažnju posvećuju vršnjačkoj edukaciji, stoga često oni učenici koji su savladali određen deo gradiva preuzimaju ulogu nastavnika.
U japanskim školama ne zapošljavaju se domari i čistačice, već je briga o higijeni dužnost učenika. Takođe, učenici gotov školski obrok sami serviraju i jedu u učionici, zajedno sa nastavnicima.
I pored izvrsnih rezultata, usled stalne kompetitivnosti učenici u japanskim školama su pod velikim stresom, što se negativno odražava na njihovo psiho-fizičko zdravlje.
Južnokorejski obrazovni sistem
Južna Koreja je jedna od najuspešnijih istočnoazijskih zemalja kada je reč o obrazovanju.
Kao i u Japanu, u ovoj zemlji se ne uvažavaju individualnost i talenti, te nema izgovora za neuspeh. U Južnoj Koreji se veruje u red, rad i disciplinu, tako da svako dete može ostvariti izvanredna postignuća ako je dovoljno marljivo.
Pored redovnog školovanja, deca često idu i u privatne škole, te roditelji oko 25% svojih primanja ulažu u dodatno obrazovanje i edukativne materijale za decu.
Ono što se povezuje sa izuzetnim kompetencijama učenika je upotreba najsavremenije tehnologije u nastavi. Sve škole su opremljene interaktivnim tablama, LCD monitorima, tabletima i računarima. Na ovaj način. Učenici razvijaju digitalne kompetencije i u potpunosti se osposobljavaju za život i radu u 21. veku.
Za razliku od finskog modela obrazovanja, u Južnoj Koreji se velika pažnja poklanja testiranju. Kako je stanovništvo brojno, testovi predstavljaju vid selekcije koji određuje profesionalnu budućnost deteta. O značaju koji se pridaje testiranju govori i činjenica da avionima nije dozvoljeno da lete iznad mesta gde se vrši završni test.
Kao i u Japanu, odeljenja u Južnoj Koreji su veoma velika, do 40 učenika. Stoga, akcenat je na poštovanju kolektivizma, tradicije i približavanju opšteprihvaćenom modelu.
Najbolji obrazovni sistemi sveta - za i protiv
Na osnovu pregleda obrazovnih sistema koji se nalaze na vrhu lestvice uspeha, možemo zaključiti da se oni značajno razlikuju prema pedagoškom pristupu i metodama koje primenjuju. Stoga, važno je naglasiti da kultura i nacionalne vrednosti koje stanovništvo neguje umnogme predstavljaju važan faktor uspeha bilo kog obrazovnog pristupa.
Dok finski obrazovni sistem naglašava individualnost i slobodan razvoj deteta, istočnoazijske zemlje teže kolektivizmu i dostizanju visokih postignuća uz vredan i marljiv rad. Ukoliko se fokusiramo samo na testove koji su pokazatelj kvaliteta obrazovnih sistema, nema sumnje da oba pristupa ispunjavaju svoju svrhu.
Međutim, kao pedagozi i roditelji, pre nego što prihvatimo sud da je nešto dobro ili loše, veoma je važno da uzmemo u obzir i faktore koji se ne testiraju. Merenje kvaliteta obrazovnog sistema, zasigurno ne uključuje pitanje izvora motivacije ili stepena zadovoljstva kod dece i mladih. Poznato je da izvori motivacije utiču ne samo na način na koji radimo, već i na lično zadovoljstvo.
Finski obrazovni sistem teži da dete pripremi za život i rad u budućnosti, dok se u istočnoazijskom sistemu visoko postignuće se podrazumeva ukoliko želite da budete na vrhu društvene lestvice. Stoga, prvi sistem razvija i neguje unutrašnju motivaciju kao imperativ uspeha, a u drugom deca teže visokom postignuću kao izraz borbe za opstanak usled društvenog pritiska.
Uprkos razlikama u funkcionisanju najboljih obrazovnih sistema sveta, postoje neke zajedničke karakteristike koje pozitivno koreliraju sa kvalitetom obrazovanja. Pre svega, u oba sistema nastavnička profesija je veoma cenjena. Pored autonomije u radu, visokih plata i poštovanja, nastavnicima u ovim sistemima obezbeđeno je kontinuirano profesionalno usavršavanje. Iako se odnos nastavnika i učenika u ovim sistemima značajno razlikuje, od strahopoštovanja u istočnoazijskom području, do prijateljskog odnosa u finskom. Nastavnička profesija je teško dostižna i dostupna samo najboljim kandidatima.
Drugi faktor uspeha je saradnja između porodice i škole. U istočnoazijskim zemljama škole organizuju roditeljske grupe koje za cilj imaju informisanje o postignuću dece i učešće porodice u životu škole. U Finskoj roditelji su volonteri na različitim školskim manifestacijama, te su važni akteri celokupne školske atmosfere.
Treći zajednički činilac koji utiče na uspeh ovih obrazovnih sistema je dobro organizovan sistem finansiranja i centralizacije škola. Kao što je već pomenuto, sve škole u Finskoj se finansiraju iz javnih sredstava i svi građani imaju jednake obrazovne mogućnosti. Sva deca imaju pravo na besplatno i kvalitetno obrazovanje, bez obzira na socijalni status, prebivalište i sl. U zemljama Istočne Azije zasigurno roditelji ne moraju da brinu o kvalitetu obrazovanja u javnim školama jer su sve približno jednake, međutim činjenica je da socijalni status roditelja utiče na izbor privatne škole, koje deca često pohađaju kao dodatak redovnom obrazovanju.
Čemu nas uče primeri najboljih obrazovnih sistema sveta
Činjenica je da je pitanje kriterijuma koji jedan sistem čine boljim od drugog veoma važan. Stoga, ukoliko su nam pokazatelji kvaliteta obrazovanja postignuća učenika, neosporno priznajemo da su finski i istočnoazijski sistemi zasluženo na vrhu liste najboljih. Međutim, važno je naglasiti da je uspeh ovih obrazovnih pristupa najviše određen kontekstom u kom se primenjuju, odnosno oni su u potpunosti u skladu sa kulturnim vrednostima, demografskim, geografskim i ekonomskim odlikama zemlje u kojoj se primenjuju.
Naša dužnost je da deci obezbedimo kvalitetno obrazovanje i razvoj njihovih punih potencijala. Privatna gimnazija Tvrđava predstavlja okruženje u kom se deca pripremaju ne samo za preuzimanje profesionalnih, već i drugih životnih uloga. Čvrsto verujemo u to da iza uspešnog profesionalca stoji zdravo, zadovoljno i motivisano dete.
Izvori
Sally Choi „What the best education systems are doing right?“
Andreas Schleicher „PISA 2018: Insights and Interpretations“
https://novakdjokovicfoundation.org/sr/zasto-je-skolski-sistem-u-japanu-jedan-od-najboljih-u-svetu/
https://www.edsys.in/best-education-system-in-the-world/
https://www.valentinkuleto.com/2016/02/u-cemu-je-tajna-uspesnih-obrazovnih-sistema/
