Šta je problem solving?
Problem solving se definiše kao proces rešavanja konkretnih situacija iz života u kojima pojedinac ili grupa koriste znanje i veštine koje su ranije stekli do bi rešili do tada za njih nepoznatu situaciju. Prilikom rešavanja problema akcenat se stavlja na razmišljanje, zbog čega se problem solving bazira na više vrste mišljenja: kreativnom, kritičkom, i produktivnom.
Kreativno mišljenje obuhvata proces generisanja ideja, kritičko se sastoji iz procenjivanja relevantnosti tih ideja, a produktivno predstavlja sintezu kreativnog i kritičkog pristupa. I dok se tradicionalna škola uglavnom bazirala na učenju jednog tačnog rešenja koje učenici dobiju od nastavnika, problem solving neguje raznolikost tačnih odgovora. Prema tome, problem solving podrazumeva kombinaciju različitih pristupa koji proizilaze iz različitih stilova učenja učenika.
Poštovanje individualnosti svakog deteta je upravo jedan od razloga zašto je ova tehnika #1 u obrazovanju koje priprema za život i rad u promenljivoj budućnosti.
6 koraka problem solving tehnike
Problem solving tehnika zahteva visok stepen angažovanja učenika jer podrazumeva da istovremeno upotrebljavaju kognitivne, kreativne, komunikacijske i timske sposobnosti. Prilikom učenja pomoću problem solving tehnike učenici prolaze kroz sledećih 6 faza:
- Upoznavanje sa problemom
Učenici proučavaju problematiku, razdvajaju bitno od nebitnog i traže tragove koji im mogu pomoći u rešavanju problema.
- Prikupljanje informacija
U ovoj fazi učenici se raspituju za problem, diskutuju, postavljaju pitanja i prikupljaju neophodne informacije za rešavanje problema.
- Brainstorming
Ovo je najkreativniji deo procesa rešavanja problema jer učenici kreativno razmišljaju, predlažu rešenja, upoređuju ih i traže ono najbolje. Pored toga, tokom ove faze jačaju se timski duh, komunikacijske veštine i “thinking outside the box”.
- Biranje najboljeg rešenja
Već smo pomenuli da jedno tačno rešenje ne postoji, ali postoje ona koja su najrelevantnija za dati problem. U ovoj fazi učenici kritički promišljaju predložena rešenja, procenjuju ih i biraju ona najbolja.
- Rešavanje problema
Na osnovu predloženih rešenja učenici prave jasan plan kako se problem može rešiti. Prema tome, ovo je faza realizacije, odnosno sprovođenje konkretne akcije kako bi se određen problem rešio.
- Provera
Na kraju procesa učenici vrednuju rezultate koje su postigli, odnosno vrše proveru rešenog problema.
Svaka od ovih faza zahteva istovremeno samostalnost u radu, ali i neguje sposobnosti rada u timu. Učenici tokom procesa rešavanja probleme razvijaju veštine kreativnog i kritičkog mišljenja, te su rezultati koji se postižu ovom tehnikom izuzetni.
Kako problem solving doprinosi razvoju učenika?
Sposobnost za rešavanja problema se smatra jednom od najpoželjnijih osobina 21. veka jer ima višestruke benefite za razvoj. Ovakav način rada podstiče interesovanje i motivaciju učenika jer imaju priliku da se praktično bave određenim problemima. Primećeno je da deca koja su uključena u proces rešavanja nekog problema razgovaraju o tome i van učionice, što podstiče prijateljske odnose, saradnju, istraživački rad i razvija otvorenost prema saznavanju.
Tokom brainstorminga učenici jačaju samopouzdanje jer govore pred grupom, uče da argumentuju i jasno izlažu svoje ideje. Svaka faza rešavanja problema uči decu kako da reaguju na kritiku i da prihvataju kompromis. Tokom faze provere jača se odgovornost i empatija, jer svi imaju priliku da procenjuju svoje greške, izbore i da dele uspehe.
Više istraživanja je pokazalo da deca koja uče kroz problem solving tehniku ostvaruju bolje rezultate od onih učenika koji uče na tradicionalan način ili individualno.
Napredak kroz kolaborativni rad
Kroz rad u grupi učenici razvijaju timski duh jer na osnovu svojih znanja i afiniteta doprinose napretku čitave grupe. Na taj način neguje se zajedništvo, empatija i razvija se poverenje u vlastite snage i sposobnosti.
Brže i temeljnije usvajanje novih znanja
Problemski pristup je povezan sa realnim životnim situacijama sa kojima se deca suočavaju, te im je interesantniji i privlači veću pažnju. Istraživačko rešavanje problema u grupi doprinosi trajnosti i kvalitetu usvojenih znanja, jer deca ne uče napamet, već iskustveno.
Razumevanje naučenog
Zahvaljujući proaktivnom stavu prema učenju, kritičkom promišljanju činjenica, njihovom kreativnom povezivanju i razmišljanju o problemu, deca uče sa razumevanjem i stiču aktivna znanja.
Jačanje kreativnosti i fleksibilnosti
Problem solving podstiče decu da ispituju brojne ideje i tako razvijaju svoju kreativnost. Deca imaju slobodu da predlažu različite pristupe i strategije bez obzira na njihov prethodni uspeh iz datog predmet, jer svaka ideja se vrednuje i tačan odgovor ne postoji.
Razvoj preduzetničkih i transverzalnih veština
Veštine koje deca stiču primenom problem solvinga prenose se na sve druge predmete i situacije, te se zato smatraju transverzalnim. Naaime, bez obzira na to da li je u pitanju rešavanje problema iz matematike, hemije, fizike ili nekog drugog predmeta, opšti pristup moguće je primeniti i na potpuno različite situacije. Pored toga, kroz generisanje ideja, njihovo promišljanje, pravljenje planova i realizaciju deca jačaju preduzetničke veštine, što je osnov uspešne psolovne budućnosti.
Veštine komunikacije i timskog rada
Socijalne veštine se smatraju jednom od najvažnijih kompetencija na savremenom tržištu rada. Deca koja uče kroz problem solving već tokom školovanja navikavaju na timski rad, saradnju, te razvijaju svoje komunikacione i liderske spoosbnosti.
Izgradnja samopouzdanja i jačanje introvertne dece
Kako se svaka ideja i mišljenje vrednuje, bez obzira na postignuće, kroz problem solving tehniku mogu se ohrabriti introvertni učenici i podstaći da se uključe u proces rešavanja problema. Na ovaj način jača se samopouzdanje i motivacija kod dece.
Podsticanje radoznalosti
Predstavite deci lekciju kao problemsku situaciju i posmatrajte ih kako uče sami! Najveći značaj problem solvinga ogleda se upravo u potencijalu da deci podstakne interesovanje za gradivo i radoznalost da saznaju više kako bi rešili određen problem.
Ukratko, za razliku od tradicionalnih obrazovnih pristupa koji vrednuju samo znanja pokazana na testu, kvalitetan problem solving pristup razvija celokupnu ličnost učenika:
- Kognitivni razvoj – podstiče mišljenje, usvajanje znanja i veština.
- Afektivni – utiče pozitivno na motivaciju i samopouzdanje.
- Karakterni – podstiče pozitivne stavove kao što su ljubaznost, empatija i etika.
Problem solving u učionici
Nastavnici često nisu sigurni kako da počnu da primenjuju problem solving u svojoj školskoj praksi. Pre svega, trebalo bi da izađu iz svoje zone komfora, da počnu da razvijaju profesionalne kompetencije za savremeno obrazovanje i prihvate izazov da probaju nove stvari u učionici.
Bez obzira o kom nastavnom predmetu je reč, primena problem solvinga treba da uključi:
- Definisanje ciljeva, odnosno određivanje veština i znanja koje želite da učenik usvoji.
- Kreiranje instrukcija, ili definisanje aktivnosti koje mogu dovesti do ostvarenja cilja.
Nastavnik koji primenjuje problem solving ima ulogu partnera u procesu sticanja znanja i rešavanja problema, a ne predavača. Prema tome, veoma je važno da podrži ideje svojih učenika, da ih usmeri i motiviše da se uključe u proces izgradnje znanja.
Za kraj
U biti problem solving je “učenje učenja”. Odnosno, umesto davanja gotovih rešenja deci, zadatak savremenog obrazovanja je da ih nauči kako da stiču znanje. A najbolji način za to je da istovremeno sa teorijskim stiču i praktična znanja, kroz vlastito iskustvo.
Predavanje u gimnaziji Tvrđava se zasniva upravo na principima rešavanja problema. Primenom savremenih obrazovnih pristupa naši nastavnici pomažu učenicima da povežu nastavne sadržaje opšteg i stručnog karaktera, tako da se već tokom školovanja osposobljavaju za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama.
Podsticanje stvaralaštva, kritičkog mišljenja, kreativnosti i timski rad na zajedničkim projektima tokom školovanja, doprinosi razvoju samopouzdanja, veština komunikacije, kao i intelektualnom i emotivnom sazrevanju. Zahvaljujući problem solvingu naši učenici su nakon četvorogodišnjeg obrazovanja svestrane, samoinicijativne ličnosti, sposobne da svoje preduzetničke ideje sprovedu u delo.
