Prosek ocena i zaključna ocena
Prosek ocena predstavlja aritmetičku sredinu svih pojedinačnih ocena koje je učenik dobio tokom određenog vremenskog perioda (polgugodište, školska godina), dok zaključna ocena treba da uključuje celokupno zalaganje učenika na određenom predmetu.
Na primer, ako nastavnik prilikom računanja proseka ocena utvrdi da učenik zaslužuje višu ocenu zbog svog odnosa prema školskim obavezama, aktivnosti na času i drugih faktora, pre zaključivanja konačne ocene daće mu mogućnost da odgovara dodatno kako bi povećao svoj prosek iz datog predmeta.
Zaključna ocena ne može da bude manja od:
1) odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;
2) vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;
3) dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;
4) dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.
5) nedovoljan (1), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena manja od 1,50.
Broj ocena na osnovu kojih se izvodi zaključna, određuje se na osnovu ukupnog fonda časova određenog predmeta. Zaključnu ocenu na predlog predmetnog nastavnika usvaja odeljenjsko veće.
Učenik bi trebalo da bude ocenjen najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova jedan onda najmanje dva puta u polugodištu. Učeniku koji nema dovoljan broj ocena ne može da se utvrdi zaključna ocena, izuzev ukoliko dete nije bilo ocenjeno zbog zdravstvenih razloga.
Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času ili na nekom od ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada, na primer na času dopunske nastave, uz prisustvo odeljenjskog starešine i pedagoga ili psihologa.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Šta opšti uspeh govori o učeniku.
Ocena kao mera postignuća učenika
Bilo da je reč o opisnim ili numeričkim ocenama bitno je da one predstavljaju realne pokazatelje postignuća deteta, odnosno da su izvedene na osnovu pažljivo definisanih kriterijuma.
Ocene se utvrđuje na osnovu sledećih kriterijuma: ostvarenost ishoda, samostalnost i angažovanje učenika.
Ocenu odličan (5) dobija učenik koji:
- je sposoban da znanje prilagodi i primeni u novim situacijama;
- logički povezuje činjenice i pojmove;
- samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima
- rešava probleme na nivou stvaralačkog i kritičkog mišljenja
- pokazuje samostalnost i visok stepen aktivnosti i angažovanja
Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji:
- je sposoban da primeni znanja i logički poveže činjenice i pojmove
- samostalno izvodi zaključke na osnovu podataka
- rešava pojedine probleme zahvaljujući kritičkom i stvaralačkom mišljenju
- pokazuje samostalnost i visok stepen aktivnosti i angažovanja
Ocenu dobar (3) dobija učenik koji:
- u dovoljnoj meri pokazuje sposobnost upotrebe informacija u novim situacijama
- u znatnoj meri logički povezuje činjenice i pojmove
- većim delom samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima i delimično samostalno rešava pojedine probleme
- u dovoljnoj meri kritički rasuđuje
- pokazuje delimični stepen aktivnosti i angažovanja
Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji:
- znanja koja je ostvario su na nivou reprodukcije, uz minimalnu primenu
- u manjoj meri logički povezuje činjenice i pojmove i isključivo uz podršku nastavnika izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima
- ponekad je samostalan u rešavanju problema i u nedovoljnoj meri kritički rasuđuje
- pokazuje manji stepen aktivnosti i angažovanja.
Ocenu nedovoljan (1) dobija učenik koji:
- nije stekao znanje ni na znanja nivou prepoznavanja i ne pokazuje sposobnost reprodukcije i primene
- ne izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima
- kritički ne rasuđuje
- ne pokazuje interesovanje za učešće u aktivnostima niti angažovanje
Iako je zaključna ocena brojčana, ona treba da bude izvedena na osnovu formativne i sumativne evaluacije učenika tokom školske godine.
Računanje proseka ocena
Prosek ocena se računa tako što se sve ocene iz nastavnog predmeta saberu i zatim podele sa brojem ocena.
Primer
Pretpostavimo da učenik ima ukupno pet ocena iz matematike, i to: 5, 4, 3, 5, 4.
Korak 1
Prvo, sabiramo sve ocene: 5+4+3+5+4=21
Korak 2
Zatim, delimo zbir ocena sa brojem ocena:
21/5 =4.2
Dakle, prosek ocena ovog učenika je 4.2
Za kraj
Iako većina učenika, pa i roditelja, teži što boljem proseku, istina je da učenike treba motivisati i ohrabriti da ne posmatraju ocenu kao krajnji cilj, već da procenjuju svoj uspeh na osnovu znanja i sposobnosti koje su razvili.
Ocena jeste važan deo procesa obrazovanja, ali umesto motiva treba da služi kao orijentir koji nam ukazuje šta znamo, a šta možemo da popravimo.
