Šta je virtuelna komunikacija?
Virtuelna komunikacija se objašnjava kao razmena poruka između ljudi preko interneta. Ova vrsta komunikacije odvija se daleko od sagovornika, te ne uključuje nikakav oblik fizičkog kontakta. Virtuelna komunikacija je ona na društvenim mrežama, forumima, različitim sajtovima i sl. Pored pisane reči, ovaj oblik komunikacije uključuje i interakciju pomoću audio i video tehnologije, koja sve više zamenjuje potrebu ljudi za stvarnim, „uživo“ kontaktom.
Virtuelna komunikacija se može podeliti na:
- Sinhronu komunikaciju – onlajn komunikaciju u realnom vremenu, odnosno kada su učesnici u isto vreme iza svojih računara. Najpopularnije vrste ovakve komunikacije su chatovi – brzi razgovori, dopisivanje, koji mogu biti dopunjeni multimedijalnim mogućnostima, kao što su zvuk, video i slika.
- Asihrona komunikacija se odvija u odloženom režimu slanja poruka, koji ne zahteva da osobe koje komuniciraju budu u isto vreme na mreži. To su forumi, blogovi, komentari i diskusije na sajtovima…
Jasno je da virtuelna komunikacija pruža brojne mogućnosti „realnog“ prenošenja poruke, te dok se odraslima ne žuri da zagnjure u virtuelni svet, tinejdžeri sve više svoje aktivnosti usmeravaju ka virtuelnom, bez želje da osete lepotu realnog sveta.
Osnovne karakteristike virtuelne komunikacije
Virtuelna komunikacija se umnogome razlikuje od stvarne, a njene osnovne karakteristike su:
- Kontaktiranje sa osobama bez obzira na prostornu i vremensku distancu.
- Komunikacija u poznatom okruženju – osoba ne napušta svoj dom, komunicira sa mesta koje joj je prijatno, udobno i poznato.
- Pisani prenos informacija – uglavnom se odvija kroz kuckanje, ćaskanje i pisanje.
- Mogućnost razvoja vlastitog stila komuniciranja – virtuelna komunikacija unapređuje brzinu i veštinu kuckanja, ali i doprinosi razvoju „stila komuniciranja“. Ovo ne uključuje nužno poštovanje pravila jezika, pravopisa i gramatike, jer svaki korisnik u virtuelnom svetu može pisati na način koji želi.
- Razmena svih vrsta poruka – u virtuelnom svetu, gde ne vidite svoje sagovornike, često je sve dozvoljeno i to se i te kako koristi. Na internetu nema poštovanja osnovnih etičkih normi, uvažavanja intime i „merenja“ prihvatljivosti sopstvenih reči.
Kada sagledamo osnovne karakteristike virtuelne komunikacije čini se da ona pruža baš puno slobode tinejdžerima – mogu pisati bilo kada, bilo kome, bilo šta, bez poštovanja bilo kakvih jezičkih, gramatičkih, etičkih i ljudskih normi. Hm, šta će se desiti kada se mladi koji su navikli ovako da komuniciraju nađu u stvarnom svetu?
Prednosti virtuelne komunikacije
Dostpunost i sloboda koju internet pruža učinila je virtuelnu komunikaciju dominantnim oblikom komuniciranja u 21. veku. Ona vam omogućava da se povežete sa bilo kim bez obzira gde se nalazi, da upoznate nove ljude i održite stare kontakte, bez obzira na prostorne granice. Zbog toga je sve više korisnika u virtuelnom svetu, a najveći procenat njih su upravo deca. Evo zašto je internet komunikacija mladima toliko privlačna:
- Možete komunicirati sa bilo kim – način, vreme i mesto birate sami.
- Mogućnost odložene i jednosmerne komunikacije – možete uputiti poruku osobi bez obzira da li je ona u ovom momentu prisutna.
- Prekidanje komunikacije – internet vam omogućava da prekinete komunikaciju, ako vam je neprijatna ili vam se više ne priča. Dovoljno je samo da ugasite svoj kompjuter i pokažete da više niste „na mreži“, bez pravdanja.
- Širi se društveni krug – veća mogućnost upoznavanja ljudi, potencijalnih istomišljenika, partnera i slično.
- Veće samopouzdanje da iznesete svoje mišljenje.
Nedostaci virtuelne komunikacije
Nedostaci virtuelne komunikacije su brojni, mi ćemo navesti neke od njih:
- Izostanak neverbalne komunikacije – virtuelna komunikacija je značajno osiromašena jer ne uključuje gestikulaciju i intonaciju, što dovodi do nesporazuma, pogrešne percepcije i procene.
- Površnost odnosa – preko poruka je sve lako reći, izjave ljubavi, saučešća, zahvalnice, priznanja, greške… ali sve ovo dovodi do nemogućnosti da zaista saosećate sa nekim, da ga dodirnete, potapšete po ramenu, zagrlite, te odnosi ostaju površni.
- Mogućnost da budete bilo ko – u virtuelnom svetu osoba se može predstaviti onako kako želi, bez obzira ko je ona u stvari. Ovo dovodi do brojnih zloupotreba i opasnosti na internetu.
- Uverenje da je „sve onako kako izgleda“ – kako na internetu svi mogu sebe predstaviti kako žele, često tuđi životi izgledaju zanimljivije, dinamičnije i lepše, zbog čega se javlja nisko samopouzdanje i želja da budemo neko drugi.
- Razvija se anksioznost i zavisnost – život u virtuelnom može uzrokovati pojavu zavisnosti od tuđe reakcije, što vodi depresiji i anksioznosti usled očekivanja i težnje da nas drugi „lajkuju“, komentarišu i šeruju. Ukoliko su reakcije drugih negativne ovaj problem može biti veoma opasan za dete koje je zavisno od virtuelne komunikacije.
Tinejdžeri u virteulnom svetu
Ukoliko sagledamo sva navedena obeležja virtuelne komunikacije, njene prednosti i nedostatke jasno je zašto je ovaj oblik komuniciranja toliko privlačan deci u periodu adolescencije. Naime, adolescencija je vreme kada mladi imaju previše kritičan odnos prema sebi, drugima, razvijaju samopouzdanje, imaju potrebu da se istaknu, dopadnu, izraze i predstave sebe u najboljem mogućem svetlu. I dok realni svet, nema filtere, pa će ih svi videti onakvima kakvi zaista jesu, virtuelni vešto skriva sve njihove nedostatke.
U stvarnom svetu teško je biti savršen, uvek će izjaviti nešto što drugi mogu ismejati, perfektnu kožu će naružiti bubuljica ili će svi primetiti da su se ugojili. Nasuprot tome, u virtuelnom svetu brisanjem komentara, statusa ili poruke, mogu se praviti da se nešto nikada nije ni desilo. Slike od ranije, efekti i fotošop ukloniće sve trenutne nedostatke. Niko ne može ni videti da im nije dan, da su tužni, nesrećni, da imaju problem, sve dok stavljaju srećan emotikon. Sve ovo čini virtuelni svet lakšim i primamljivijim, jer daje mladim i još uvek ranjivim ličnostima privid da sve imaju pod kontrolom, oni kontrolišu svoj svet.
Istina je da virtuelni svet zapravo može početi da kontroliše njih. Može početi da utiče na njihovo raspoloženje, razmišljanje i osećanja, da im postavlja sve veća očekivanja koja ne mogu ispuniti. Zapravo, virtuelni svet može biti mnogo suroviji od stvarnog jer manje poštuje osnovna ljudska pravila i norme. Pravo na privatnost. Na slobodu mišljenja. Pravo na sopstveno JA. I u ovom svetu mnogo je teže otkriti da tinejdžer ima problem.
Na primer, roditelj ne zna sa kime se dete druži, kome kucka, sa kim se čuje, ako svoje društvo ne dovodi kući. Roditelj ne zna ko su pratioci, prijatelji i neprijatelji njegove dece u virtuelnom svetu. Ne zna ni ko je zapravo njegovo dete, tamo, u velikom digitalnom prostoru.
Virtuelna komunikacija pruža mogućnost tinejdžerima da se povežu. Oni stidljivi, povučeni i niskog samopouzdanja mogu postati glasni, primetni i direktni. Svi mogu biti popularni.
Prema tome, virtuelna komunikacija značajno utiče na koncept adolescencije i sve ono što smo do sada znali. Svaki tinejdžer želi da bude onaj kome se dive, glavni u školi, a virtuelni način komuniciranja mu to i omogućava.
Virtuelna komunikacija – dopuna ostalim načinima komuniciranja
Virtuelna komunikacija je nastala iz želje ljudi da olakšaju svakodnevni život, da se povežu sa onima koji su daleko bez obzira na granice. Preteča ove komunikacije je pismo, telefon, knjiga, štampani mediji, sve ono što nam je pomagalo da prenesemo svoju poruku kada nismo u mogućnosti to da uradimo uživo. Prema tome, virtuelna komunikacija nije zlo kog treba da se plašimo, već je pristup ovom obliku komunikacije ono što moramo promeniti kod naše dece. Prema tome, ovo je važan oblik komunikacije za savremenog čoveka budućnosti, ali ne sme biti dominantan, jer može ugroziti važne ljudske vrednosti kao što su istina, stvarna bliskost – fizički kontakt i intima.
Gimnazija Tvrđava teži da upotrebom tehnologije u učionici , odnosno u stvarnom okruženju, razvija socijalne veštine, moralne i etičke norme kod tinejdžera, koje su potrebne za komunikaciju kako u virtuelnom, tako i u realnom svetu. Naš stručni tim uči mlade o značaju fizičkog kontakta u komunikaciji, kao i o obrascima prihvatljivog ponašanja u virtuelnoj komunikaciji.
