Preopširni nastavni sadržaji bez upotrebne vrednosti
U odgovoru na pitanje zašto je deci dosadno u školi nesumnjivo moramo poći od obrazovnog sistema koji u velikoj meri ne odgovara interesovanjima i potrebama savremenog deteta, odnosno društva. Koncept učenje velike količine informacija koje deca ne mogu da povežu sa vremenom u kom žive, nesumnjivo je jedan od glavnih problema današnjeg sistema obrazovanja. Insistiranje na autoritetu i prihvatanju gotovih informacija koje nastavnik predaje tokom časa, bez mogućnosti diskusije i razmatranja, odlike su zastarelog obrazovnog sistema. Ovakav način rada ne samo da je deci dosadan, već je neefektivan za društvo koje se konstantno menja.
Uloga škole treba da bude pripremanje dece za život, a ne za test. Stoga, umesto mehaničkog pamćenja informacija, kod dece treba podsticati radoznalost, kreativnost i kritičko mišljenje. Nastavni sadržaji treba da se prilagode predznanju i sposobnostima konkretnog deteta, a ne proseku odeljenja. Ovo naravno ne znači da treba izbaciti značajne opšteobrazovne, kulturne i naučne tekovine, već ih treba predstaviti na adekvatan, deci blizak način.
Ukoliko deca prisustvuju času, kao pasivni slušaoci, nastava ne samo da će im biti dosadna, već će se otuđiti od škole zbog nemogućnosti da uvide njen smisao i svrhu.
Zastarela oprema
Još jedan od uzroka dosade u školi mogu biti zastarela nastavna sredstva i školska oprema ili njihovo neupotrebljavanje. Tradicionalne učionice u školama dizajnirane su tako da odgovaraju potrebama tzv. ex cathedra predavanja, u kojoj nastavnik stoji u centru, ispred učenika i predaje lekciju. Ovakav način rada podrazumeva pasivnu ulogu učenika i minimalnu upotrebu nastavne opreme koja bi trebalo deci da olakša i učini zanimljivijim nastavno gradivo. U nekim školama još uvek je u upotrebi tabla sa kredom, i poseduju jedan ili svega par računara u učionici.
Deca rastu, obrazuju se i pripremaju za rad u informaciono-komunikacionom društvu, te je oduzimanje telefona i zabrana upotrebe računara u školama neopravdana. Nefunkcionalni računari i nepostojanje internet konekcije, razviće kod učenika negativan odnos prema školi, jer je to ustanova koja treba da ih pripremi za budućnost. Kako će to uspeti ako ne odgovara ni na obrazovne potrebe sadašnjice? Računari, tableti i telefoni predstavljaju neka od najznačajnijih savremenih obrazovnih sredstava, ukoliko se njima adekvatno upravlja u učionici. Njihovo korišćenje u nastavi ne samo da će deci biti zanimljivo, već će ih aktivno uključiti u vlastiti proces sticanja znanja.
Nemotivisani nastavnici
Dosada u školi može se javiti i kao posledica nedovoljno motivisanog nastavnog kadra. Nastavnici u našem društvu često nisu dovoljno plaćeni niti cenjeni, što se negativno odražava na sam kvalitet njhovog rada. Obrazovni sistem koji ne podstiče i ne nagrađuje profesionalno usavršavanje i razvoj, na pojedinca deluje demotivišuće, te on ne vidi smisao svog truda.
Nemotivisan nastavnik obavljaće svoj posao formalno, prateći propisani nastavni plan i program. Na taj način, obrazovni proces će se prilagođavati obrazovnim sadržajima i formalnostima, umesto učenicima. Nastavnici koji su nedovoljno motivisani rade po ustaljenom šablonu, primenjujući uvek iste načine predavanja i ispitivanja. Ukoliko obrazovni sistem ne prepoznaje pojedince koji su motivisani i trude se da svoj posao obave najbolje moguće, velika je verovatnoća da će se oni stopiti sa većinom.
Motivisanjem i ohrabrivanjem nastavnika za primenu savremenih oblika rada, obezbeđivanjem neophodnih nastavnih sredstava i multidisciplinarnim načinom rada, ne samo da će preduprediti problem dosade u školi, već će pozitivno uticati na kvalitet celokupnog obrazovanja.
Nerazvijene radne navike kod dece
Uzroci dosade mogu biti i nerazvijene radne navike kod dece. Ukoliko deca nemaju svest o svojim odgovornostima, nisu naviknuta na vremenske rokove i obaveze, svaki oblik obaveznih aktivnosti doživljavaće kao „smaranje“.
Ovo je naročito karakteristično na prelazima, sa razredne na predmetnu nastavu, iz osnovne u srednju školu, ili promenom nastavnika. Na primer, deci kojoj u prethodnom periodu školovanja nisu tražili domaće zadatke, vrlo teško će podnositi ovu obavezu, čak i ukoliko zahteva minimalno aktivnosti. Postoje i ona deca koja su navikla da ocene dobijaju uz minimalno angažovanja, te će na času biti pasivni jer znaju kako da postignu traženi minimum. Kada ove učenike probate da uključite na času, buniće se, jer je ranije „moglo i bez toga“. Takođe, deca koja nemaju izgrađene radne navike tokom osnovne škole mogu imati teškoća pri uklapanju u srednju.
Stvaranje radnih navika je kontinuiran proces, koji treba da počne još u najranijem detinjstvu.
Nedostatak motivacije kod dece
Nedostatak motivacije može se javiti kao uzrok ili kao posledica dosade. Ukoliko deca nisu motivisana za učenje, neće ulagati napor da se uključe tokom časa bez obzira na sadržaj i način rada. Nedostatak motivacije za školu može biti uslovljen ličnim problemima deteta, usmerenošću na vannastavne ili druge aktivnosti, ili može proizilaziti iz samog nastavnog sadržaja i načina rada.
Nedostatak motivacije kao uzrok dosade kod dece se može manifestovati kroz izbegavanje školskih obaveza, odsutnost na času, površno obavljanje ili neobavljanje zadataka. Više o načinima na koji možete motivisati dete možete pročitati u tekstu Kako motivisati decu.
Neusaglašenost dečijih sposobnosti sa obrazovnim zahtevima
Kao što je već pomenuto, tradicionalni sistem obrazovanja ne prepoznaje individualne razlike između učenika, odnosno nastavni sadržaji su usmereni ka prosečnom detetu. Na taj način, učenici čije su sposobnosti i predznanja viša ili niža od proseka, neće dobijati adekvatno obrazovanje.
Darovitim učenicima nastavno gradivo neće biti dovoljno izazovno, te će im nesumnjivo biti dosadno i imaće osećaj da u školi gube vreme na nešto što već znaju. Kako bi se to izbeglo, ovu grupu dece potrebno je „animirati“ na času. To se postiže prilagođavanjem sadržaja njihovim sposobnostima i predznanjima, davanjem složenijih zadataka, te podsticanjem istraživačkog učenja.
Sa druge strane, učenici koji ne mogu da isprate nastavno gradivo, povlačiće se čekajući da prođe čas.
Dosada dovodi ne samo do povlačenja, već i do ometanja nastavnog časa, u želji da preostalo vreme učine zanimljivijim.
Veliki broj učenika u odeljenju, svakako predstavlja otežavajuću okolnost prilikom prilagođavanja nastavnih sadržaja obrazovnim potrebama konkretnog deteta.
Neuklapanje u vršnjačku grupu
Negativan odnos deteta prema školi često može da krije mnogo veći problem, kao što je neuklapanje deteta u vršnjačku grupu. Ukoliko se dete oseća neprihvaćeno, jedan od odbrambenih mehanizama biće predstavljanje škole dosadnom.
U želji da se uklope, ovakva deca mogu namerno ometati čas kako bi bili zanimljivi grupi ili će se neprimetno povlačiti čekajući da se završi školski dan.
Veoma je važno da nastavnici i roditelji prepoznaju znakove neuklapanja, jer ovaj problem može dovesti do brojnih posledica na razvoj mlade ličnosti.
Zašto je deci dosadno u školi – Za kraj
Možemo zaključiti da je deci dosadno u školi iz brojnih razloga, te u zavisnosti od konkretnog uzroka treba da pristupimo rešavanju problema. Naravno, ne možemo očekivati da deci svaki predmet i svaki dan u školi bude jednako zanimljiv i da u svakoj aktivnosti isto uživaju. Dugoročno ponavljanje istih radnji, nesumnjivo dovodi do zasićenja i dosade.
Moderno opremljen prostor privatne gimnazije Tvrđava kreiran je tako da podstiče aktivnost dece i priprema ih za život u društvu koje se konstantno menja. Kroz smenjivanje dinamičnih, savremenih oblika rada i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u učionici, naš motivisan nastavni kadar kontinuirano razvija dečiju želju za znanjem i ljubav prema učenju.
