Kako motivisati decu

kako motivisati decu
Kako motivisati decu je tekst koji pruža nekoliko praktičnih smernica roditeljima, nastavnicima i ostalima koje interesuje na koji način mogu povećati stepen motivacije kod učenika. Motivacija je jedan od glavnih faktora koji utiču na uspeh u obavljanju bilo koje delatnosti, pa od nje zavisi i učenje. Reč motivacija nastaje od latinske reči movere što znači kretati se, te je možemo definisati kao razlog za akciju, ono što daje svrhu i smer nekom ponašanju. Stoga, u osnovi pitanja kako motivisati decu, zapravo se krije težnja da kod deteta razvijemo želju koja bi ga pokrenula da obavlja neku aktivnost. Potrebno je praviti razliku između spoljašnje i unutrašnje motivacije. Prva podrazumeva da je pokretač na aktivnost izvan osobe, težnja za nekom nagradom ili izbegavanje kazne. Nasuprot tome, unutrašnja motivacija uslovljena je ličnim razlozima, interesovanjima, osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva zbog vršenja neke radnje. Na primer, spoljašnje motivisan učenik uči zbog ocene i to je krajnji cilj, dok dete koje pokreće unutrašnja motivacija uči jer ga sadržaj zanima, cilj je sama aktivnost, dok dobra ocena dolazi kao logičan ishod. Mi vam nudimo nekoliko smernica o tome kako motivisati dete da uči bez neposrednog nadgledanja i postiže zadovoljavajuće rezultate.
Sadržaj

Definišite ciljeve

Kako motivisati decu je pitanje koje svakako uključuje razmatranje o tome šta je naš, ali i detetov krajnji cilj. Ukoliko želimo da dete dobije ili popravi određenu ocenu, dovoljno je da ga motivišemo nekom spoljašnjom nagradom i verovatno će cilj biti ispunjen. Međutim, ako želimo da deca razviju radne navike, da postanu odgovorni i da bez našeg nadzora ispunjavaju svoje obaveze, moramo se posvetiti razvoju unutrašnje motivacije. Prvi korak je da pomognemo detetu da odredi ciljeve.

Usmeravanje ka određenom ishodu pozitivno korelira sa stepenom motivacije učenika. Naravno, uvek je poželjno da dete ima dugoročne ciljeve, na primer da uči nešto jer će mu trebati za posao ili na prijemnom ispitu za fakultet, a zatim i na fakultetu. Postavljanjem ovakvih ciljeva dete će se truditi da nešto trajno nauči, stoga njegov pristup radu biće ozbiljniji i temeljniji. Ukoliko je cilj kratkoročan ili materijalan, dete neće razviti navike učenja, niti će steći funkcionalna znanja.

Međutim, kratkoročni ciljevi koje dete postavlja i ostvaruje na putu ka dugoročnom imaju svoje benefite, kao što su zadržavanje pažnje i istrajnost ka glavnom cilju. Ovde posebno treba voditi računa da ciljevi budu dostižni za dete i da ono vidi smisao u njima. Ukoliko dete ne može duži vremenski period da dostigne određeni cilj ili nije sigurno šta će ostvarenjem cilja dobiti, neće ni biti motivisano da radi.

Dosada demotiviše - Ponudite im raznovrsne tehnike učenja

Mnogi sadržaji učenicima mogu biti zanimljivi ukoliko im se prikažu na drugačiji način. Tradicionalna nastava bazira se na predavanju nastavnika, dok je uloga učenika pasivna. Ovakav oblik nastave ne zahteva umno angažovanje učenika, ne podstiče radoznalost i interesovanje, te će deca učiti onoliko koliko moraju za ocenu. Primenom drugačijih oblika rada, podsticanjem istraživačkog učenja i samostalnog dolaženja do rešenja, učenicima se daje kontrola nad vlastitim učenjem, što pozitivno utiče na razvoj unutrašnje motivacije. Ovako stečena znanja ne samo da će biti trajnija, već će razviti interesovanja, sposbnosti i radne navike kod dece.

Korišćenje savremenih tehnologija u obrazovne svrhe, može učiniti sadržaje interesantnijim za učenike što će povećati stepen motivacije. Rad na računarima, kroz edukativne igre, timski rad, negovanje pozitivnog takmičarskog duha, samo su neki od načina koji značajno utiču na motivaciju učenika.

Interesujte se za njihove aktivnosti

Iako unutrašnja motivacija znači da su aktivnosti deteta vođene ličnim afinitetima, to nikako ne znači da deci nije bitna satisfakcija. Veoma je važno da pratite i podržavate njihov napredak. Interesovanjem za njihove aktivnosti, postavljanjem pitanja i pažljivim slušanjem, šaljete poruku da je to što rade važno. Naravno, na ovaj način možete im dati sugestije i usmeriti ih kako da unaprede svoj rad. Vodite računa da vaši predlozi i saveti ne zvuče kao kritike, jer mogu dovesti do povlačenja dece.

Izbegavajte poređenja

Takmičenja mogu imati značajnu ulogu u povećanju stepena motivacije. Pre svega, jer deca učenje tada doživljavaju kao igru u kojoj treba da savladaju prepreke i protivnika. Ovakav vid učenja može razviti zdrav takmičarski duh, naučiti decu da prihvate poraz i motivisati ih da uče više. Međutim, takmičenja mogu uticati i suprotno, te se ne savetuje česta primena. Naime, ponavljanje neuspeha, odnosno poraza dovodi do značajnog pada motivacije. Često poređenje sa drugima ili radovima drugih, ne samo da će nepovoljno uticati na učenje deteta, već može razviti i osećanja zavisti. Važno je i da takmičenja budu dobro organizovana i pravedna. Nepravda ili nagrada koje se opaža kao nezaslužena rezultira nezadovoljstvom i smanjenjem truda.

Korisna tehnika razvoja motivacije može biti podsticanje deteta da se “takmiči sa sobom”, odnosno da se poredi sa svojim rezultatima od ranije. Na taj način, pored motivacije razvija se  samorefleksija i sposobnost praćenja sopstevnog napretka.

Pohvalite ih

Iako vam se možda čini da deca priznaju samo nagrade, pohvala je i dalje najznačajnije sredstvo motivisanja. Veoma je važno da ona bude zasnovana na realnim osnovama, odnosno da budete iskreni. Ukoliko decu hvalite prečesto i bez osnova, ne samo da se neće truditi, već vaša pohvala neće imati nikakvu vrednost za podsticanje motivacije. Deca vole izazove i dinamiku. Ako im se učini da dobijaju priznanje i kada se minimalno potrude, neće biti motivisani da ulože napor i ostvare svoje pune potencijale. Ukoliko je okolina zadovoljna minimumom, oni će to prihvatiti.

Izbegavajte pretnje i kazne

Pretnje i kazne su sredstva koja roditelji često koriste da bi decu podstakli da promene određeno ponašanje. Međutim, ukoliko dete uči samo da bi izbeglo kaznu, ono zapravo nije motivisano, te ovo sredstvo neće imati dugoročne pozitivne posledice. Strah od kazne izaziva negativna osećanja pritisak i neprijatnost što može blokirati dete prilikom obavljanja aktivnosti ili izazvati bojkot prema učenju. Pored toga što deca neće biti motivisana, učenje će im predstavljati veliki napor koji će se svakako odraziti i na rezultate. Ne zaboravite da na ovaj način decu terate da urade nešto zbog vas, te nema reči o unutrašnoj motivaciji.

Vodite računa o kritikama

Kada je reč o kritikama, veoma je važno da one budu pravilno upućene. Kritika treba da motiviše osobu na promenu ponašanja, a ne da je povredi i ponizi. Stoga, trebalo bi da deci obrazložite zašto nešto nije dobro i da im ukažete na koji način mogu to da isprave. Pored toga, uvek možete koristiti  tzv. “+ i –“ tehniku, koja podrazumeva da najpre pohvalite dobre stvari, a zatim skrenete pažnju na loše.

I ne zaboravite, konstruktivna kritika treba da se odnosi na neko konkretno ponašanje ili aktivnost, a ne na kritikovanje ličnosti. “Nisi ovo dobro uradio, hajde da probamo zajedno” nije isto što i “Ti ništa ne znaš da uradiš kako treba, zar sve moram da ti pokazujem”. 

Ne nudite nagradu unapred, ali nagradite uspeh

Obećavanjem nagrade za određeno ponašanje, zapravo razvijamo spoljašnju motivaciju. U ovom slučaju, deca neće razviti radne navike i sam proces učenja biće u funkciji postizanja jednog cilja – obećane nagrade. Ova metoda je korisna za ostvarenje kratkoročnih ciljeva, međutim, kada izostane nagrada, izostaće i motivacija. Stoga, ovakav način nagrađivanja ne podržavamo jer nema dugoročne pozitivne posledice na razvoj ličnosti, već suprotno.

Međutim, nagrađivanje uspeha može značajno podstaći unutrašnju motivaciju onda kada ima funkciju pohvale nakon obavljene aktivnosti. U tom slučaju, dete dobija nagradu koju nije očekivalo, odnosno dobija priznanje za svoj rad i trud. Ove nagrade mogu biti nešto što znate da dete želi, ali i zajednički odlazak negde i sl.

Kako motivisati decu – Za kraj

Motivacija je ključni faktor od kog zavisi uspeh u obavljanju bilo koje aktivnosti. Veoma je važno da znate da motivi koji dete pokreću na aktivnost nisu statični i da se često menjaju, te će jednom učiti za ocenu, nagradu, a sledeći put jer ih nešto zanima. Stoga kod dece treba da razvijamo unutrašnju motivaciju i zdrav odnos prema radu.

Nastavnici privatne gimnazije Tvrđava svesni su činjenice da dosada, neuspeh i monotono ponavljanje istih radnji negativno utiču na stepen motivacije. Cilj naše škole je da kroz smenjivanje raznovrsnih obrazovnih aktivnosti stvorimo dinamičnu radnu atmosferu koja podstiče radoznalost i motivaciju kod dece. Individualanim pristupom ohrabruju se potencijali pojedinačnog deteta, te se omogućava svakom da doživi uspeh što značajno utiče na razvoj samopouzdanja i motivacije.

Podeli post

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.