1. Kreativnost i inicijativa
Na šta prvo pomislite kada čujete kreativnost? Na crtanje, bojenje, šaranje, pisanje, slobodno izražavanje i kreiranje nečeg novog? Upravo tako!
Kreativnost je mentalni proces koji podrazumeva stvaranje novih ideja, pojmova, rešenja problema ili kreiranje novih veza između postojećih pojmova i problema. Kreativan učenik je sposoban da zadatak sagleda iz različitih uglova i da samostalno razmisli o potencijalnim rešenjima problema. Takav učenik će kao odrasli biti sposoban da uoči prilike za stvaranje nove vrednosti, te da pronađe bolja rešenja za postojeće društvene probleme i ponudi inovativne proizvode i usluge. Kreativnost kao preduzetnička veština znači istraživanje i eksperimentisanje sa inovativnim pristupima, te kombinovanje postojećih znanja i resursa na drugačiji način radi postizanja što boljih rezultata.
Da bi negovali kreativnost na času nastavnici bi trebalo da ohrabre inicijativu učenika, da ih podstaknu da iznose vlastite ideje naglašavajući jedinstvenost svakog od njih. Učenici treba da osete da se njihov glas ceni i ideja vrednuje. Pokažite deci da nema “glupih” pitanja i preldoga. Zbog straha da će njihova ideja biti ismejana, učenici je često ne iznose javno pred razredom, što guši kreativnost. Javno pohvalite i nagradite one učenike koji predstavljaju svoje ideje kako bi i ih motivisali za stvaranje novih. Sama po sebi kreativnost donosi rizik od neuspeha, pa je važno da decu naučite da neuspeh nije “smak sveta”, već nova prilika za napredak, za ponovno razmišljanje i dolaženje do novog rešenja.
2. Komunikacija
U osnovi preduzetništva leži prodaja nove poslovne ideje, proizvoda ili usluge, pa je jasno da svaki preduzetnik mora biti u stanju da efikasno komunicira i predstavi svoje ideje.
Jake komunikacione sposobnosti su jedna od najvažnijih preduzetničkih veština za rad u budućnosti. Svaki uspešan poslodavac u svom timu želi čoveka koji je spreman da sasluša druge, da se aktivno uključuje u diskusije sa timom i klijentima i da jasno prenese poruku. Ovo uključuje komunikaciju u maloj grupi, prezentacije za veće grupe, jedan na jedan razovore ili virtuelnu komunikaciju. Komunikacija ne podrazumeva samo verbalni razgovor, već uključuje i gestikulaciju, pokrete tela i facijalnu ekspresiju, odnosno znakove neverbalne komunikacije koji su neophodni da bi se drugoj osobi prenela poruka. Podsticanjem ovakve komunikacije u učionici, nastavnici razvijaju se socijalnu inteligenciju kod dece, odnosno sposobnost da prepoznaju poruke i osećanja drugih, te da na adekvatan način prilagode i izraze svoje misli.
Mladi koji imaju razvijene komunikacione sposobnosti biće u stanju da motivišu, inspirišu i prodobiju druge kako bi obezbedili neophodnu podršku za ostvarenje svojih poslovnih ciljeva. Tokom nastavnog časa nastavnici treba da ohrabre debate, da bi deca naučila da iznose argumente, pregovaraju i upravljaju informacijama kojima raspolažu.
3. Sposobnost rešavanja problema i donošenja odluka
Jedna od osnovnih preduzetničkih veština je sposobnost brzog reagovanja i donošenja odluka. Preduzetništvo podrazumeva konstantno suočavanje sa rizikom i neizvesnim situacijama. Uspešan preduzetnik mora biti u stanju da procenjuje, analizira i donosi odluke čak i kada postoji rizik od neželjenih ishoda. Zbog toga je važno da učenici tokom školovanja stiču različita iskustva koja ih pripremaju da testiraju hipoteze i ideje, kritički promišljaju rizike, predviđaju ishode i donose odgovorne odluke. Na ovaj način deca se uče da efikasno rešavaju dinamične situacije, da prave fleksibilne planove i prilagođavaju svoje strategije kako bi postigli maksimalne rezultate.
4. Motivacija i istrajnost
Motivacija je pokretačka snaga koja usmerava i pokreće na akciju, zbog čega je osnova preduzetništva. Pravljenje nečeg od nule, jasna vizija onoga što želite da postignete, suočavanje sa izazovima i stremljenje ka postavljenom cilju – sve ovo je nemoguće bez snažnog motiva i istrajnosti.
Unutrašnja motivacija izaziva zadovoljstvo i prijatnost, dok spoljašnja usmerena na krajnji rezultat i nagradu koja sledi za uloženi trud. Što je jača motivacija, dete će biti istrajnije i strpljivije u postizanju svog cilja. Motivacija je jedna od najvažnijih preduzetničkih veština jer:
- usmerava ponašanje prema ciljevima
- dovodi do povećanja truda i energije
- povećava inicijativu i upornost
- poboljšava pažnju, koncentraciju i mišljenje
Jedan od načina za podsticanje motivacije i istrajnosti kod dece je obezbeđivanje iskustva rada na realnim projektima. Učenici koji duži vremenski period rade na određenom projektu, biće motivisani da ga naprave onako kako su zamislili. To uključuje faze istraživanja, osmišljavanja, postavljanja ciljeva, saradnju sa vršnjacima i konačno prezentovanje svog rada. Na ovaj način, deca ne samo da će raziti sve prethodno pomenute veštine, nego će naučiti da budu istrajni i strpljivi na ostvarivanju svojih ciljeva.
Više o značaju motivacije pročitajte u tekstu Motivacija kao pokretačka snaga učenja.
5. Spremnost za učenje i usavršavanje
Tržište rada 21. veka je promenljivo i zahteva pojedinca koji je spreman kontinuirano da se menja, unapređuje i usavršava svoja znanja. Da bi imali konkurentsku prednost, uspešni preduzetnici moraju pratiti promene u oblasti kojom se bave i konstantno davati novu vrednost svom biznisu. Zbog toga je važno tokom školovanja učiti decu da uče, te im ukazati na značaj konstantnog usavršavanja svojih sposobnosti. Da bi se kod dece razvila želja za saznavanjem i učenjem, oni moraju biti zainteresovani i aktivni učesnici procesa učenja. Ukoliko deca pasivno usvajaju znanje i slepo slušaju nastavnika, neće razviti sposobnosti za samostalno učenje i neformalno obrazovanje što spada u neke od osnovnih preduzetničkih veština. Zadatak nastavnika je da kod dece razvije:
- želju za sticanjem znanja
- sposobnost pretraživanja relevantnih izvora informacija
- odvajanje bitnog od nebitnog
- sposobnost povezivanje novog gradiva sa prethodnim iskustvom
- primenjivanje naučenog u praksi
Za kraj - 5 preduzetničkih veština koje možete podsticati na času
U današnje vreme teško je predvideti koji poslovi će biti aktuelni u budućnosti, ali je jasno da su to oni koje roboti i veštačka inteligencija neće moći da obavljaju. Ovakvi poslovi zahtevaju set preduzetničkih veština, kao što su kreativnost i mašta, analitičnost, saradnja, komunikacija, spremnost za celoživotno učenje i fleksibilnost. Da bi deca bila uspešna u budućnosti, zadatak škole je da obrazuje kadrove koji će koristeći svoju kreativnost i stečena znanja stvarati intelektualnu svojinu koja doprinosi ličnom i društvenom napretku.
Upravo to je pristup kome se teži u gimnaziji Tvrđava. Nastavni proces se zasniva na aktivnom učešću svih učenika, zajedničkim projektima, diskusiji i razmišljanju o materiji. Nastavnici ne stavljaju akcenat na kratkoročne rezultate, kao što su ocene, već na razvoj dugoročnih kompetencija koje će mlade pripremiti za svet rada i za školovanje na najprestižnijim fakultetima. Saznajte više o načinu rada u Tvrđavi.
