Motivacija i njeni elementi
Motivacija kao pokretačka snaga učenja je za mnoge najvažniji faktor koji usmerava ne samo učenje, već celokupno ponašanje ličnosti. To je teorijski konstrukt koji se objašnjava kao pokretačka snaga pojedinca, koja podstiče na kretanje, koja izaziva određeno ponašanje i koja to ponašanje usmerava i održava prema određenom cilju. Motivacija zapravo pokreće ljude na ostvarivanje vlastitih ciljeva, potreba i vrednosti, što se smatra njenim osnovnim elementima.
- Ciljevi su krajnji ishodi koje pojedinac želi da ostvari.
- Vrednosti su verovanja o tome šta je za osobu važno, poželjno i prihvatljivo.
- Potrebe su osnova opstanka, fizičkog ili psihičkog. Na primer, potreba da zadovoljavanjem gladi, žeđi, pripadanjem, uvažavanjem i slično.
Na primer, deca mogu imati iste ciljeve, kao što je izuzetna ocena, ali mogu imati drugačije vrednosti i potrebe koji ih pokreću na tu akciju. Zbog toga će nekoj deci osnovna potreba biti priznanje od strane drugiih, a nekoj lični odnos zadovoljstva zbog dobre ocene. Takođe, vrednosti su individualne, pa zbog toga neka deca vredno uče da bi ostvarila svoje ciljeve i zadovoljila potrebe, a za drugu je prihvatljivo prepisivanje i varanje.
Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da je motivacija individualna, te svako dete na osnovu svojih vrednosti i potreba kreira ciljeve kojima teži i tome prilagođava svoje delovanje.
Vrste motivacije
Vrste motivacije daju odgovor na pitanje odakle dolazi motivacija, da li nastaje iz spoljašnjih ili unutrašnjih izvora. To se zapravo odnosi na otkrivanje razloga zbog kojih dete uči. Prema tome, možemo razlikovati razloge koji su u samoj ličnosti i tada govorimo o intrinzičnoj ili unutrašnoj motivaciji, odnosno one koji su van ličnosti kada je reč o ekstrinzičnoj motivaciji.
Intrinzična motivacija
Intrinzična ili unutrašnja motivacija je najjača pokretačka snaga učenja. Ona nije motivisana spoljašnjim nagradama, već motivi proizilaze iz same ličnosti učenika. To su ona deca koja uče zbog sebe, iz želje za saznanjem i iz ljubavi prema učenju. Njih usmerava lično interesovanje, potreba za uspehom, samoaktualizacijom, te doživljaj učenja kao izazova i takimičenja sa samim sobom.
Ekstrinzična motivacija
Ekstrinzična ili spoljašnja motivacija određena je faktorima koji na dete utiču spolja. Na primer, to mogu biti obećana nagrada, ocena, bolji položaj ukoliko popravi svoj uspeh, težnja da učini roditelje zadovoljnim i slično. Učenje deteta u ovom slučaju usmerava se prema nagradi i dete uči samo zbog nje. Prema tome, deca koja su ekstrinzično motivisana odustaće od učenja ukoliko ne očekuju nikakvu nagradu za to ili ako niko ne nadgleda njihovo učenje.
Kako motivacija utiče na učenje
Iako su i intrinzična i ekstrinzična motivacija važne pokretačne snage učenja, njihovi efekti neće biti isti.
Naime, intrinzična motivacija izaziva zadovoljstvo, dete uživa u učenju i oseća se prijatno. Ovako motivisanu decu raduje saznavanje i sam proces učenja ih motiviše. Ovakav pristup pozitivno se odražava na kvalitet naučenog i na pamćenje, pa će intrinzično motivisana deca lakše savladavati gradivo, trajno razvijajući veštine i znanja. Ova deca će veoma brzo napredovati, a postignuti uspeh će samo dodatno podsticati motivaciju za učenjem i usavršavanjem.
Ekstrinzična motivacija usmerena je na krajnji rezultat, te sam proces učenja može biti naporan za dete. Njega će tokom učenja motivisati rečenica „Izdrži sada, da bi dobio ono što želiš“. Ova deca nisu svesna važnosti onoga što uče, usmerena su na kratkotrajne ciljeve, nisu zainteresovana za gradivo, te će kvalitet naučenog biti znatno manji. Njima nije važno da gradivo znaju, već da ga privremeno zapamte, pa je učenje površno i rezultati su slabiji. Takođe, ekstrinzično motivisana deca sklona su lakom odustajanju i gubljenju motivacije, pa im je stalno potrebno nadgledanje i podsećanje.
Zasigurno kombinacija ove dve vrste motivacije ima značajne benefite na školsko učenje:
- usmerava ponašanje prema ciljevima
- dovodi do povećanja truda i energije
- povećava inicijativu i upornost u učenju
- poboljšava pažnju, koncentraciju i mišljenje
Prema tome, efekti motivacije će biti najveći kada se međusobno prožimaju i prepliću intrinzični i ekstrinzični faktori. Svako dete bez obzira na lične motive koji ga pokreću, zaslužuje pohvalu i nagradu za svoj trud, koja će mu pokazati da i drugi vide i podržavaju ono što radi. Isto tako, ukoliko otkrijete da je dete spoljašnje motivisano, trebalo bi da ga podstičete tako da ekstrinzična motivacija preraste u intrinzičnu.
Motiv za postignućem kao faktor uspešnog učenja
Jedan od osnovnih motiva koji se smatra najjačom pokretačkom snagom učenja je motiv za postignućem. On se određuje kao složena potrebu da se nešto postigne i ostvari, da se ovlada nečim, da se savladaju prepreke i postigne nešto što se ceni.
Prema tome, motiv za postignućem u sebi sadrži niz motiva, koji proizilaze i iz unutrašnjih i iz spoljašnjih izvora. Dete koje ima tendenciju ka postignuću sposobno je za:
- jasno definisanje ciljeva
- samodisciplinu i samostalno delanje
- promišljanje i planiranje aktivnosti neophodnih da se cilj ostvari
- predviđanje teškoća i prepreka koje se mogu pojaviti na putu ostvarenja cilja
Kako su osnovne komponente motiva za postignućem osećaj zadovoljstva zbog ostvarenog cilja, istrajnost, takmičenje sa drugima i orijentacija u planiranju, veoma je važno da kod dece razvijati zdrav motiv za postignućem koji je okrenut takmičenju sa vlastitim rezultatima i zadovoljstvu tokom samog procesa ostvarivanja željenog cilja.
Zašto su neka deca motivisanija od druge
Nedostatak motivacije, posebno u periodu odrastanja je česta i normalna pojava. Čak se i odraslima desi da žele nešto da postignu, ali da nemaju dovoljno unutrašnje snage da ulože trud. Ovo može biti uslovljeno niskim samopouzdanjem, nesigurnošću, lenjošću, strahom od neuspeha ili osude drugih, stidljivošću, manjkom podsticaja, anksioznošću, stresom ili dosadom.
Prema tome, najvažniji zadatak svih koji rade sa decom jeste da na vreme prepoznaju demotivisano dete, te da ohrabre i podstaknu motivaciju.
Šta još utiče na motivaciju
Pored pomenutih faktora, motivacija je određena i načinom na koji dete doživljava učenje određenog predmeta. Na primer, ako dete ne veruje u svoje sposobnosti, smatra da mu neki predmet „ne ide“ i veruje da će uprkos uloženom trudu biti neuspešno, zasigurno neće biti motivisano da uči. Nasuprot tome, uložiće svoju energiju u aktivnost za koju veruje da će mu doneti uspeh. Stoga, važan faktor motivacije je lična procena verovatnoće da se postigne željeni cilj.
Takođe, na motivaciju utiče i vremenski period ulaganja napora da se nešto ostvari, kao i količina uloženog truda. Ako se dete duži vremenski period trudilo da postigne određen uspeh, a rezultati su izostajali, izgubiće motivaciju da nastavi.
Motivacija kao pokretačka snaga učenja: uloga porodice i škole
Motivacija za učenjem se tokom odrastanja može podsticati i razvijati. U tome važnu ulogu imaju roditelji i nastavnici. Važno je naglasiti da motivi koji pokreću decu na učenje nisu statični, već se menjaju sa uzrastom, sazrevanjem, interesovanjima i potrebama. Stoga je važno da se kod dece neguje zdrav odnos prema radu i ispravne vrednosti. Roditelji još od najranijeg uzrasta mogu razvijati motivaciju kod svog deteta, učiti ga da postavi ciljeve, buditi interesovanja i ljubav prema saznavanju. Posebno je važno da se izgradi adekvatan sistem očekivanja, nagrađivanja, pohvala i kritika. Sve ovo treba da ima realnu osnovu, kako bi imalo vrednost i u podsticanju motivacije kod dece.
Više o ovoj temi možete pročitati u tekstu Kako motivisati decu.
Uloga škole u podsticanju motivacije je od presudne važnosti za uspešno učenje. Ponavljanje istih radnji, dosada, mehaničko iščitavanje i učenje napamet negativno utiču na motivaciju. Ako je deci neki sadržaj nezanimljiv, ako je predstavljen tako da ne budi interesovanje, oni neće biti voljni da to nauče. Učiće jer moraju, samo za ocenu. Zbog toga je zadatak nastavnika da decu zainteresuje za nastavni predmet, da podstakne radoznalost i motiviše ga da nastavi samostalno da otkriva i da uči.
Nastavnici gimnazije Tvrđava kroz smenjivanje raznovrsnih obrazovnih aktivnosti stvaraju dinamičnu radnu atmosferu koja podstiče radoznalost i motivaciju kod dece. U učionici se ohrabruju potencijali svakog deteta, tako da svi dobijaju priliku da dožive lični uspeh, što značajno utiče na razvoj samopouzdanja i motivacije.
