Šta je zaključna ocena?
Zaključna ocena se prema Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem vaspitanju i obrazovanju, definiše kao brojčana ocena koja se utvrđuje se na osnovu svih ocena od početka školske godine i sagledavanja razvoja, napredovanja i angažovanja učenika, kao i prikupljenih podataka u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika.
Zaključne ocene iz izbornih predmeta su opisne, i to iz verske nastave postoje tri kategorije (ističe se, dobar i zadovoljava), dok zaključna ocena iz izbornog predmeta građansko vaspitanje može biti veoma uspešan ili uspešan.
Zaključnu ocenu iz bilo kog predmeta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika. Odeljenjsko veće može da promeni predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika ukoliko za to postoji osnov utvrđen Pravilnikom o ocenjivanju učenika, nakon toga nova ocena se određuje glasanjem članova odeljenjskog veća.
Za razliku od ostalih nastavnih predmeta, zaključnu ocenu iz vladanja utvrđuje odeljenjsko veće na predlog odeljenjskog starešine na kraju prvog i drugog polugodišta i ona je brojčana, ali se izvodi na osnovu opisnog ocenivanja u toku polugodišta.
Kako se izvode zaključne ocene i šta ih određuje?
Zaključne ocene izvode se na osnovu svih ocena koje je učenik dobio iz određenog predmeta tokom školske godine. Da bi se izvela zaključna ocena trebalo bi da dete ima barem tri ocene u dnevniku iz obaveznog i izbornog predmeta, međutim u izuzetnim slučajevima poput bolesti učenika moguće je izvesti zaključnu ocenu na osnovu najmanje dve dobijene ocene u polugodištu ako je fond za taj predmet jedan čas nedeljno.
Ako jedan nastavni predmet predaju dva nastavnika, da bi se izvela zaključna ocena potrebno je da oba nastavnika imaju usaglašeno mišljenje o zaključnoj oceni, jer je nemoguće izvesti pozitivnu ocenu ako nastavnik jednog dela predmeta predlaže nedovoljnu ocenu.
Zaključna ocena za uspeh iz predmeta može biti:
- odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;
- vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;
- dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;
- dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.
- nedovoljan (1), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena manja od 1,50.
Zaključna ocena iz jednog nastavnog predmeta trebalo bi da pored rezultata ostvarenih na testovima i kontrolnim zadacima sadrži celokupno angažovanje, trud i odnos učenika prema ispunjavanju obaveza određenog predmeta.
To zapravo znači da sama ocena ne sme biti jedini pokazatelj razvijenosti kompetencija i usvojenih znanja učenika, te da prilikom ispitivanja učenika, nastavnik treba da uvaži njihova trenutna stanja i individualne osobenosti.
Da bi dobio realnu ocenu nastavnik treba učenicima da ponudi raznovrsne metode i načine evaluacije njihovog rada, od usmenih i pismenih ispitivanja, referata, izrade projekata do celokupnog angažovanja deteta tokom nastave.
Više o ovome pročitajte u tekstu Šta opšti uspeh govori o učeniku.
Zaključna ocena iz vladanja se izvodi na osnovu učenikovog odnosa prema:
- školskim obavezama, kao i sopstvenim pravima i obavezama;
- drugim učenicima;
- zaposlenima u školi;
- imovini škole, imovini drugih lica ili organizacijama u kojima se ostvaruju nastava ili pojedini oblici obrazovno-vaspitnog rada;
- zaštiti i očuvanju životne sredine.
U skladu sa tim, odličnu zaključnu ocenu iz vladanja će imati onaj učenik koji redovno pohađa nastavu, poštuje dogovorena i propisana pravila ponašanja i mere bezbednosti, neguje atmosferu drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u odeljenju, vodi računa o osećanjima drugih, poštuje školsku imovinu i imovinu drugih, ima aktivan odnos prema očuvanju i zaštiti životne sredine.
Da li se zaključne ocene mogu popraviti?
Ono što sve učenike zanima je – da li se zaključna ocena može popraviti. Odgovor je da ovo u velikoj meri zavisi od učenika, odnosno kada su odlučili da se angažuju kako bi popravili ocenu, kao i njihovog celokupnog odnosa prema nastavnom predmetu u toku školske godine.
Ako nastavnik proceni da učenik zaslužuje višu ocenu zbog svog odnosa prema školskim obavezama, aktivnosti na času i drugih faktora, pre zaključivanja konačne ocene daće mu mogućnost da odgovara kako bi povećao svoj prosek iz određenog predmeta.
Deca treba da budu svesna da se zaključna ocena na kraju prvog polugodištu može popraviti kroz kontinuirano zalaganje i postignuće tokom drugog polugodišta. Na taj način, za kraj godine svaki učenik može imati bolju zaključnu ocenu nego što je imao na kraju prvog polugodišta.
Ako učenik ima nedovoljnu ocenu na kraju prvog polugodišta nastavnik je dužan da organizuje dopunsku nastavu za pripremu učenika i sprovede ocenjivanje u vezi sa popravljanjem ocene.
Kako smo već pomenuli, kako zaključna ocena nije samo aritmetička sredina dobijenih ocena, već treba da uključi celokupno zalaganje deteta tokom školske godine, jasno je da odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi od odnosa deteta prema ispunjavanju svojih obaveza, da li ima izgrađene radne navike, pokazuje li interesovanje za nastavni predmet i da li na vreme ispunjava svoje školske zadatke.
Šta zaključne ocene znače deci, a šta roditeljima i nastavnicima?
Sada kada znamo šta predstavljaju zaključne ocene, jasno je da one imaju veliki značaj za decu, roditelje i nastavnike.
Zaključne ocene učeniku ukazuju kako je na osnovu definisanih kriterijuma savladao određen predmet. Za decu je ova ocena posebno važna jer od nje zavisi opšti uspeh. To znači da se na osnovu zaključnih ocena izvodi broj bodova koji je zajedno sa kvalifikacionim ispitom osnovni kriterijumi pri rangiranju učenika u srednje škole i na fakultete. Ovo stvara dodatni pritisak deci jer ukoliko „ne sakupe“ dovoljan broj bodova tokom školovanja, to može uticati na njihovu profesionalnu budućnost.
Nastavnicima ova ocena služi kao orijentir na osnovu kog procenjuju stepen napredovanja i postignuća deteta, ali i kvalitet vlastitog rada. Na primer, ukoliko većina učenika u odeljenju ima niske zaključne ocene, nastavnik bi trebalo da preispita svoje metode rada, da proba da ih prilagodi ili promeni.
Za razliku od učenika i nastavnika koji mogu da vide sve faktore koji utiču na dobijanje jedne ocene jer su direktni učesnici nastavnog procesa, roditeljima je zaključna ocena jedini pokazatelj koliko je njihovo dete učilo određen predmet ili kako je nastavnik procenio to znanje. Ovakav pristup često izaziva nesuglasice između roditelja i dece, ali i nepoverenje prema nastavnicima.
Na primer, roditelji vide da je njihovo dete provelo sate u sobi učeći, ali ne mogu da vide odnos učenika prema nastavnom času u toku predavanja, zalaganje u nastavi, način odgovaranja na pitanja nastavnika, a sve to može dovesti do nerazumevanja konačne ocene. A već znamo da ocena može biti mera usvojenog znanja, samo ukoliko uključuje sve faktore koji utiču na proces usvajanja gradiva i kasnijeg iskazivanja naučenog.
Zaključna ocena kao jedinstvo sumativnog i formativnog ocenjivanja
Evaluacija je sastavni deo svakog rada, a zaključna ocena je krajni rezultat te evaluacije. Prema tome, umesto orijentisanja na zaključnu ocenu kao cilj učenja, veoma je važno da i nastavnici i učenici posvećuju pažnju samom procesu i kriterijumima koji utiču na ocenu. Nastavnici bi trebalo da upoznaju učenike sa kriterijumima ocennjivanja svog nastavnog predmeta, kako bi ih imali na umu tokom učenja. Kriterijumi pomažu nastavnicima da budu tačni u ocenjivanju, dosledni u postavljanju zahteva i smanjuju mogućnost greške. Sa druge strane, kriterijumi ukazuju učenicima na ono što će se ocenjivati, te im olakšavaju upravljanje vlastitim učenjem.
Zaključna ocena je brojčana, odnosno sumativna. Kako su brojčane ocene jasno definisane nastavnik ima precizne smernice kako da izvede ocenu na osnovu kriterijuma ocenjivanja i propisanih standarda određenog nastavnog predmeta. Međutim, da bi zaključna ocena zaista bila objektivna, ona mora dati povratnu informaciju učeniku o tome kako da unapredi svoj rad i da ostvari bolje rezultate, odnosno mora uključiti i formativno i sumativno ocenjivanje.
U gimnaziji Tvrđava nastavnici teže da kod učenika razviju odgovoran odnos prema učenju i nastavi, tako da deca ne budu usmerena na zaključne ocene kao krajnji cilj na koji ne mogu da utiču, već na proces učenja kao sredstvo postizanja tog cilja. Učenicima se daje odgovorna i zrela uloga da bi postali svesni da njihovo postignuće ne zavisi od nastavnika već od ličnog truda, zalaganja i odnosa prema nastavi.
Literatura
Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju (2022). Beograd: Sl. glasnik RS, br. 95/2022
Pravilnik o opštim standardima postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja i srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u delu opšteobrazovnih predmeta. (2013). Beograd: Sl. glasnik RS, br. 117/2013
