Šta je to sumativno ocenjivanje

sumativno ocenjivanje
Sumativno i formativno ocenjivanje su procesi kojima se prati napredovanje učenika u dostizanju standarda postignuća, kao i razvoj kompetencija u toku školske godine. Ova dva procesa deo su jedinstvenog sistema ocenjivanja i regulisani su Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja. Obrazovna praksa u našoj zemlji i dalje je prvenstveno usmerena na krajnje rezultate učenika, te se sumativno ocenjivanje, odnosno zaključna ocena smatra jedinim merodavnim pokazateljem učenikovog znanja. Kako je ocenjivanje jedna od osnovnih pedagoških aktivnosti, koja značajno utiče na motivaciju dece, veoma je važno da se u procesu vrednovanja znanja i kompetencija deteta adekvatno primenjuju i jedan i drugi oblik propisan zakonom. U tekstu ćemo ukazati na osnovne odlike i kriterijume sumativnog ocenjivanja, na značaj njegovog jedinstva sa formativnim, a sve to je preduslov objektivne evaluacije učenika.
Sadržaj

Sumativno ocenjivanje

Sumativno ocenjivanje predstavlja vrednovanje postignuća učenika na kraju jedne programske celine ili kvalifikacionog perioda. Sumativno ocenjivanje odnosi se na procenjivanje i merenje u krajnjoj fazi procesa učenja. To je ocena koja se dobija nakon završetka određenog programa ili vremenskog perioda za koji su definisani ishodi koji treba da se ostvare. Sumativno ocenjivanje pokazuje koliko je učenik do određenog trenutka naučio, odnosno koje je kompetencije razvio. Prema tome, ova ocena se upisuje u knjigu evidencije ili drugu pedagošku dokumentaciju i ima funkciju pokazatelja savladanosti određenog nastavnog predmeta, postignutih rezultata, stečene stručne spreme ili razvijene kompetencije. 

Sumativne ocene

Sumativno ocenjivanje se izražava kroz brojčanu ocenu. Brojčane ocene su: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1).

Brojčana ocena treba da pruži učenicima, nastavnicima i roditeljima jasnu povratnu informaciju o:

  • ostvarenosti propisanih ciljeva i standarda postignuća;
  • stepenu razvijenosti kompetencija u toku savladavanja programa predmeta;
  • celokupnom zalaganju i angažovanju učenika u nastavi;
  • napredovanju u odnosu na prethodni period;

Učenik koji je ostvario ciljeve i propisane standarde postignuća uspešno vlada pojmovnom strukturom i terminologijom, razume, primenjuje i vrednuje naučene postupake i procedure, sposoban je za rešavanje problema, rad sa podacima i informacijama,  interpretaciju, zaključivanje i donošenje odluka. Pored toga, ima razvijene veštine komunikacije i izražavanja. Angažovanje učenika podrazumeva aktivno učešće u nastavi, odgovoran odnos prema postavljenim zadacima, saradnju sa drugima, interesovanje i spremnost za učenje. Napredovanje u odnosu na prethodni period treba da ukaže na ostvarene razlike u dostizanju kriterijuma postignuća.

Veoma je važno naglasiti da ocene nisu rezultat proizvoljne procena nastavnika na kom nivou je učenikovo znanje, već je svaka brojčana ocena određena jasno definisanim kriterijumima. Sve ocene unete u knjigu evidencije vaspitno-obrazovnog rada uračunavaju se u aritmetičku sredinu, pri čemu se dobija zaključna ocena.

Kriterijumi sumativnog ocenjivanja

Svaka ocena se mora zasnivati na određenim kriterijumima, koji se zatim precizno definišu po nastavnim predmetima. Kriterijumi pomažu nastavnicima da budu tačni u ocenjivanju, dosledni u postavljanju zahteva i smanjuju mogućnost greške. Sa druge strane, kriterijumi ukazuju učenicima na ono što će se ocenjivati, te im olakšavaju upravljanje vlastitim učenjem. U nastavku možete pročitati izdvojene kriterijume sumativnog ocenjivanja, dok je celokupan pregled dostupan u Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

  • Ocenu odličan (5) dobija učenik koji je u stanju da primenjuje znanja u složenim i nepoznatim situacijama, kao i da  samostalno, kritički razmatra složene informacije. Ovo je najviša ocena pa se podrazumeva da je učenik sposoban da formuliše pretpostavke, proverava ih, rešava probleme i izražava se na različite načine.
  • Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji logički organizuje i samostalno tumači složene informacije, povezuje sadržaje iz različitih oblasti sa situacijama iz života, ume da analizira problem i samostalno rešava nove problemske situacije.
  • Ocenu dobar (3) dobija učenik koji razume i samostalno objašnjava osnovne pojmove i veze između njih, ume da formuliše svoje stavove, procene i odluke, te objasni način kako je došao do njih.
  • Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji poznaje i razume ključne pojmove i informacije, te je osposobljen da povezuje na osnovu zadatog kriterijuma. Učenik koji je ostvario ovu ocenu usvojio je odgovarajuću terminologiju i spreman je da zaključuje na osnovu poređenja i analogije sa konkretnim primerom.
  • Ocenu nedovoljan (1) dobija učenik koji ne ispunjava nijedan od kriterijuma za ocenu dovoljan (2) i koji ne pokazuje interesovanje za sopstveni proces učenja i napretka.

Formativno ocenjivanje kao preduslov objektivne brojčane ocene

Za razliku od sumativne ocene koja je usmerena na rezultate, formativno ocenjivanje je vrednovanje samog procesa učenja. Ovo nastavniku na vreme pruža uvid o napredovanju učenika tako da se proces nastave može menjati u zavisnosti od obrazovnih potreba učenika.

Dok je sumativna ocena konačna, formativna predstavlja kontinuirano praćenje učenikovog odnosa prema radu, stepena samostalnosti, načina učenja i savladavanja gradiva. Formativne ocene nastavnik beleži u pedagoške sveske praveći jedinstven portfolio svakog pojedinačnog učenika, čime se obezbeđuje individualizacija procesa učenja i nastave.

Ovakakv oblik praćenja postignuća učenika treba da bude osnova za formiranje sumativne ocene. Kombinovanjem formativnog i sumativnog ocenjivanja obezbeđuje se precizna i objektivna procena znanja. Kao rezultat toga gradi se odnos poverenja između učenika i nastavnika, što je preduslov unapređenja procesa učenja.

Nadalje, formativno ocenjivanje značajno dopunjuje sumativnu ocenu. Zapažanja u pedagoškoj svesci pomažu učeniku da razume zašto ima određenu zaključnu ocenu i daju mu svojevrsne smernice na koji način da unapredi svoj rad kako bi ostvario zadovoljavajuć krajnji rezultat. 

Više o značaju jedinstva između ova dva oblika ocenjivanja pročitajte u tekstu Šta je to formativno ocenjivanje.

Značaj sumativnog ocenjivanja

Osnovna prednost sumativnog ocenjivanja ogleda se u objekivnosti rezultata. Brojčane ocene su jasno definisane, te nastavnik ima precizne smernice kako da izvede ocenu na osnovu kriterijuma ocenjivanja i propisanih standarda određenog nastavnog predmeta. Sumativne ocene zahtevaju dosta manje vremena, jer je dovoljno da se znanje učenika proveri primenom testova ili usmenim odgovaranjem. Međutim, da bi ocena zaista bila objektivna, ona ne sme biti isključivo sumativna. Pored obaveštavanja o trenutnom psotignuću, ocena mora dati povratnu informaciju učeniku o tome kako da unapredi svoj rad i da ostvari bolje rezultate, što se postiže jedinstvom formativnog i sumativnog ocenjivanja.

U privatnoj gimnaziji Tvrđava zahvaljujući malom broju učenika imamo mogućnost da sumativne ocene izvodimo na osnovu dobrog poznavanja i praćenja  napretka svakog pojedinačnog deteta. Naši nastavnici u svakom trenutku obezbeđuju učeniku i roditelju povratnu informaciju o procesu učenja, eventualnim teškoćama, kao i preporukama i smernicama za postizanje boljih rezultata.

Literatura

Podeli post

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.