Fizičke promene – jesam li sada odrasli?
Adolescencija iz ugla tinejdžera je dosta drugačija od onoga kako je odrasli opažaju. Deca počinju da primećuju promene na svom telu, glasu, koži. Odjednom postaju viši, oblikovaniji, delovi njihovog tela rastu i razvijaju se iz dana u dan. Menjanje fizičkog izgleda tinejdžere plaši, što kao posledicu ima zbunjenost. Na primer, dok se vi ljutite jer vam dete deluje neposlušno i zaboravno, istina je da njega muče druge stvari. „Hm, da li svi imaju dlake tu“, „nos mi je prevelik“, „trebalo bi da promenim boju kose“, „šta ako se ne dopadam drugima, ništa mi ne stoji lepo jer sam debeo/mršav“…
Period rane adolescencije i brze fizičke promene karakteriše stid, zabrinutost za svoj fizički izgled i poređenje sa drugima. Ovakva razmišljanja prestavljaju veliki pritisak mladima, naročito danas kada se porede sa „popularnim“ vršnjacima i influenserima na društvenim mrežama, te opažaju sebe kao nedovoljno dobre, što negativno utiče na samopouzdanje.
Pored toga, tinejdžeri sebe počinju da doživljavaju kao odrasle, zbog čega teže da budu nezavisni u donošenju odluka u vezi sa svojim fizičkim izgledom. Ova želja da promene sebe (farbanje, šminkanje, pirsing, tetovaže) jedan je od najčešćih uzroka konflikta sa roditeljima. Adolescenti imaju osećaj kao da svi samo u njih gledaju, što ih čini nervoznim i okupiranim svojim izgledom. Ovaj fenomen poznat je kao „zamišljena publika“.
Istraživanja adolescencije pokazuju se brojne telesne promene i kod dečaka i kod devojčica danas se javljaju ranije, što kod dece izaziva strahove jer još uvek nemaju razvijene psihičke mehanizme neophodne da se sa tim izbore. Na primer, devojčice vrlo rano postaju preokupirane fizičkim izgledom, te često sebe opažaju kao debele ili mršave, što dovodi do brojnih poremećaja ishrane kao što su anoreksija i bulimija.
Pomešana osećanja
Sve ove promene koje mi vidimo na tinejdžerima, oni i osećaju. Razvoj primarni i sekundarnih polnih karakteristika praćen je i pojačanim lučenjem hormona koji izazivaju promene raspoloženja, emocionalnu nestabilnost, bes, plač, anksioznost, napade smeha i dobrog raspoloženja, ali i depresije.
Usled burnih i naglih promena koje im se dešavaju, tinejdžeri nisu sposobni da procene osećanja druge osobe ili neku situaciju objektivno. Zbog toga često mogu delovati surovo prema roditeljima ili vršnjacima koje procene kao slabije.
Kao posledica svih ovih promena često se mogu javiti:
- nervoza
- problemi sa koncentracijom
- nedostatak motivacije
- nepoštovanje drugih
- nesanica
- gubitak interesovanja
Sve ovo tinejdžeri ponekad osećaju bez konkretnog razloga, te ne mogu da odgovore na pitanje odraslih šta nije u redu, jer ni sami nisu sigurni. Da bi opravdali svoja osećanja često traže uzroke u spoljašnjim situacijama i događajima, zbog čega vama deluje kao da „prave problem tamo gde ga nema“ ili da su burno odreagovali.
Zašto ono što je odraslima nerazumno tinejdžerima deluje kao dobra ideja?
Najdžel Lata, psihoterapeut koji radi sa tinejdžerima, u svojoj knjizi ,,Tinejdžeri – Kako im postaviti granice i pritom sačuvati živce” govori o činjenicama koje nam mogu pomoći da bolje razumemo procese koji se dešavaju deci tokom adolescencije, te samim tim i njihovo ponašanje.
Na primer, tinejdžerima će biti super izazovno i zabavno da naprave fotku sa vrha litice, pokupiće veliki broj lajkova i simpatija na mrežama. Odraslima, ovo ne samo da deluje kao strašno nerazumno, već će dati sve od sebe da ubede tinejdžera koliko je opasno stajati na litici, a na sve to, da li je vredno rizikovati život zbog jedne fotografije. Međutim, deca ih neće poslušati.
Prema mišljenju Late, ovde nije reč o klasičnom buntu tinejdžera, već o nedovoljno razvijenim delovima mozga. Naime, deo mozga koji bi mi nazvali “zdrav razum” malo zaostaje u odnosu na razvoj centra za nagrađivanje, te su tinejdžeri spremni puno da rizikuju zbog dobre nagrade. A ukoliko uzmemo u obzir koliko im je važno priznanje i prihvaćenost od strane vršnjaka, onda je jasno da bi pre izabrali dobru sliku za Instagram sa vrha litice, nego dobronameran savet roditelja. I ne samo to, usled emocionalne nestabilnosti, tinejdžeri će pre burno reagovati na roditelje, nego što će ih u ovoj situaciji uopšte i saslušati.
Ovaj primer govori nam da adolescencija nije simulacija ili jednostavno dečiji bezobrazluk, već razvojni period, te bi odrasli u skladu sa tim trebali da se ophode prema detetu.
Adolescencija iz ugla tinejdžera – saveti za roditelje
Adolescencija je period koji je buran ne samo za decu, već i za roditelje koji moraju rasti i razvijati se zajedno sa njima. Zbog toga je važno da roditelji ne doživljavaju svoju decu kao nekog koga treba „prevaspitati“ kada uđu u period adolescenije, već da im pomognu da kroz ovu razvojnu fazu prođu uspešno. Vi ne možete uticati na to kroz šta vaše dete prolazi, ali i te kako možete da mu pomognete da upravlja promenama koje mu se dešavaju. Evo nekoliko saveta:
- Dajte tinejdžeru prostor – ponekad roditelji u želji da pomognu tinejdžeru počnu previše da ga „smaraju“ pitanjima i savetima, da se dete ne bi povuklo važno je da budete umereni i da mu date prostora.
- Pomozite mu da razume i adekvatno izrazi svoja osećanja – pričajte o osećanjima, probajte da mu pomognete da shvati zašto nešto oseća, te kako to adekvatno da izrazi. Na ovaj način podstičete ga da razmišlja o svojim osećanjima i da ih bolje kontroliše.
- Pričajte o fizičkom izgledu bez osuđivanja – ako znate da je tinejdžerima glavna preokupacija fizički izgled, zaboravite na frazu „izgled nije bitan“. Njima je najbitniji, pa ukoliko želite da im pomognete da izgrade pravu sliku o fizičkom izgledu, slušajte ih, šta im se sviđa, šta bi menjali i zašto. Dajte im priliku da vam se povere, pre nego što donesu ishitrene odluke i zaključke.
- Budite uzor – učenje po modelu traje i tokom tinejdžerskog doba. Kontrola emocija, odnosi prema drugima, prema fizičkom izgledu ili odgovornostima u velikoj meri uči se iz postupaka bitnih odraslih.
Pored uloge roditelja, veoma je važna uloga škole u periodu adolescenciji. Nastvni i pedagoško-psihološki tim gimnazije Tvrđava kroz različite vaspitne pristupe i kontinuiranu podršku pomaže svojim učenicima da izgrade pravilnu sliku sveta, lični i socijalni identitet, te da se izbore sa razvojnim krizama kako bi se razvili u zdrave i uspešne ličnosti.