Ne preskači časove
Kako učiti u gimnaziji je pitanje koje sebi postavljaju mnogi učenici dok razmišljaju da li je gimnazija pravi izbor za njih ili tek kada dožive neuspeh u školi. Bez obzira kojoj grupi učenika pripadaš, najvažnije pravilo uspešnog učenja u gimnaziji je redovno pohađanje nastave. Mnogi učenici preskaču časove, što dovodi do gubljenja kontinuiteta u praćenju nastavnih sadržaja, zbog čega im je mnogo teže da prilikom samostalnog učenja povežu gradivo.
Pored toga, znatno lakše se uče sadržaji koje si već imao priliku da čuješ ili da o njemu diskutuješ tokom predavanja. Pažljivim slušanjem, zapisivanjem i promišljanjem gradiva tokom časa, tvoj mozak se prvi put susreće sa podacima, pa će ti prilikom samostalnog čitanja informacije delovati poznato i lakše će se pamtiti. Još jedna prednost praćenja nastave je to što uvek možeš prekinuti nastavnika i pitati da ti dodatno objasni gradivo. Sve ovo doprinosi većem stepenu razumevanja i pamćenja nastavnih sadržaja.
Pročitaj sve – nauči suštinu
Veliki broj srednjoškolaca uči iz starih udžbenika samo ono što je prethodna generacija podvukla kao važno. Ovo je kao da učiš iz tuđe skripte ili iz beleške koju nisi ti pisao. Znanja koja se usvoje na ovaj način su površna i nedovoljna, te će i njihova vrednost i ocena biti nezadovoljavajuća.
Istina je da ne treba da naučiš od reči do reči sve što je napisano u knjizi, ali bi trebalo sve da pročitaš i samostalno da izdvojiš ono što je najvažnije. Beleške starijeg druga ti mogu biti odlična smernica, sve dok ti nisu jedini izvor informacija. Na primer, ako je on pogrešno izdvojio suštinu i ti ćeš učiti pogrešno. Sa druge strane, ako znaš da je on dobio izuzetnu ocenu, to ne mora da znači da ćeš i ti postići isti uspeh. Ne zaboravi da je onaj ko je podvlačio u knjizi i pisao beleške zasigurno pročitao gradivo u celini što mu je omogućilo jasnije razumevanje suštine, čvršća znanja i samim tim bolju ocenu.
Povezuj sadržaje sa svakodnevnim životom
Kao što smo već pomenuli, u gimnaziji ćeš učiti dosta opširnije kako bi se temeljno upoznao sa svakom nastavnom disciplinom i pripremio za željeni fakultet. Zbog toga je veoma važno da sadržaje ne učiš mehanički, samo da bi dobio dobru ocenu. Da bi tvoje znanje bilo trajno i primenljivo potrebno je da ga osmisliš, odnosno povežeš sa svakodnevnim životom, drugim nastavnim predmetima ili situacijama koje su tebi bliske.
Na samom početku učenja, trebalo bi da se uveriš da razumeš sve termine u tekstu. Nakon definisanja nepoznatih reči, pažljivo pročitaj tekst i razmisli o njemu. Pronađi vlastite asocijacije sa svakodnevnim životom, priseti se onoga što si već učio u okviru drugih predmeta o tome, istraži ostale pojmove koji su vezani za to gradivo, a koji će ti pomoći da ga bolje razumeš. Koristi internet, pronađi zanimljivosti, slike ili dodatne izvore. Učenje na ovaj način omogućava ti da budeš aktivan učesnik u izgradnji vlastitog znanja, da kritički promišljaš informacije koje usvajaš, umesto samo pasivno da ih „upijaš“.
Gradivo koje učiš mora imati smisla za tebe, kako bi ga razumeo i zapamtio. Zbog toga ti savetujemo da prilikom učenja koristiš mape uma, da praviš vlastite asocijacije, sličice i crteže. Na koji način ćeš povezivati gradivo umnogome je određeno tvojim tipom ličnosti, odnosno da li si vizuelni, auditivni ili kinestetički tip. Više o ovoj temi pročitaj u tekstu Koji stil učenja odgovara vašoj ličnosti.
Hvataj beleške
Zapisivanje tokom časa je izuzetno važna tehnika uspešnog učenja u gimnaziji. Sve što zapišeš tokom nastavnikovog predavanja pomoći će ti da tokom samostalnog iščitavanja jasno razlikuješ bitno od nebitnog gradiva, te beleške predstavljaju izuzetno vredan vodič kroz učenje.
Veoma je važno da beleške ne pišeš mehanički, samo prepisivanjem sa table, već da one za tebe imaju smisla. To znači da treba da „hvataš“ zanimljivosti, primere i sve ono što nastavnik koristi kako bi vam dočarao suštinu tokom časa. Na ovaj način, postiže se temeljnija obrada informacija što će ti značajno olakšati i ubrzati kasnije samostalno učenje.
I ne zaboravi, beleške treba da budu kratke, u vidu teza, kako ti ne bi oduzele previše vremena i koncentracije tokom časa. Važno je da budeš mentalno prisutan, da pratiš ono o čemu se govori i kratko zabeležiš ono što smatraš da će ti biti značajno tokom učenja.
Istraživačko učenje
Kako učiti u gimnaziji? Istraživački! Svaki uspešan gimnazijalac je dobar istraživač. Istraživačko učenje podrazumeva da uvek tražiš dodatne izvore informacija, da svoje znanje nadograđuješ i dopunjuješ u skladu sa novim saznanjima. Ovakvo učenje zahteva visok stepen lične inicijative, radoznalosti i unutrašnje motivacije. Učenici istraživači ne uče za ocenu, već su njihovi ciljevi trajniji i čvršći. Oni preuzimaju aktivnu ulogu u izgradnji vlastitog znanja i kompetencija. Kroz istraživačko učenje ne samo da ćeš steći trajna i kvalitetna znanja, već ćeš razviti neke od najvažnijih veština neophodnih za studije. Neke od njih su: sposobnost analize i sinteze informacija, razlikovanje vrednih informacija od onih koje nisu pouzdane, kritičko mišljenje, komunikacijske veštine i nezavisnost u učenju.
Raspored učenja
Još jedan važan element učenja u gimnaziji je pravljenje plana učenja. Organizacija je ključ uspešnog obavljanja svake aktivnosti. Naravno da tvoj dan nije dovoljno dug da se jednako posvetiš svim nastavnim predmetima, školskim i vanškolskim aktivnostima. Zbog toga bi trebalo da odrediš koje nastavne sadržaje ćeš učiti i koliko vremena ćeš im posvetiti.
Vreme učenja se određuje u zavisnosti od tvojih dnevnih obaveza. Bitno je da svaki dan imaš određeno kada počinješ da učiš, da ne odlažeš obaveze i uvek počneš u to vreme koje si isplanirao. Pored vremena, važno je da odrediš šta ćeš učiti. Savetujemo ti da uvek počinješ od gradiva koje ti je teže jer je je koncentracija na početku učenja znatno viša.
Pored toga, ukoliko učiš više predmeta isti dan, umesto dugotrajnog učenja jednog predmeta, efektna strategija je prelaženje sa jednog na drugi predmet ukoliko oni nisu slični. Prelaskom na drugi sadržaj, tvoj mozak se “odmara”, te nećeš biti prezasićen istim informacijama.
Grupno preslišavanje
Preslišavanje je završni deo učenja. Neki učenici se preslišavaju u sebi, dok drugi više vole naglas. Naravno, način preslišavanja zavisi od sadržaja koje učiš, da li se pripremaš za testiranje, usmeno ispitivanje, prezentaciju ili jednostavno od tipa tvoje ličnosti.
Veoma efektivna tehnika učenja u gimnaziji je grupno preslišavanje, odnosno sa vršnjacima. Pored toga što je grupno preslišavanje zanimljivije jer može biti organizovano kao debata, intervju ili „igra uloga“ gde je jedno u ulozi nastavnika, ovaj oblik preslišavanja dajte ti mogućnost da neko proveri tvoje znanje, da ti feedback i ispravi te ako grešiš. Pored toga, kroz grupno preslišavanje jačaš svoje prezentacione i komunikacione veštine i učiš se da govoriš jasno i argumentovano. Grupno presišavanje je naročito korisna tehnika pre usmenog ispitivanja, jer predstavlja simulaciju ispitivanja, tako da ćeš osećati značajno manju tremu kada zaista budeš izlagao pred nastavnikom.
Kako učiti u gimnaziji: Repetitio est mater studiorum
Stara latinska izreka kaže da je ponavljanje majka znanja. Kroz učenje ćeš se upoznati sa informacijama, ali da bi ih zadržao, potrebno je da osvežavaš naučeno. Tvoj mozak svakodnevno je izložen velikoj količini informacija, te je podložan i njihovom gubljenju. Što više novih stvari naučiš, više starih informacija možeš zaboraviti. Zbog toga je važno da redovno obnavljaš naučeno i da ga dopunjuješ novim informacijama koje će tvoje poznavanje određene oblasti proširiti I učvrstiti. Što više puta nešto ponoviš, manje će ti vremena trebati za naredno obnavljanje.
Više korisnih trikova za uspešno učenje možeš pročitati u tekstu Tehnike uspešnog učenja.
Privatna gimnazija Tvrđava je moderna srednja škola koja na inovativan način, primenom najsavremenijih obrazovnih pristupa kod svojih učenika razvija funkcionalno opšte znanje i stručno usavršavanje koje ih u potpunosti priprema da odgovore na zahteve savremenog, tehnološkog društva.
