Šta je asertivna komunikacija i zašto je bitna?
Asertivna komunikacija u učionici podrazumeva odgovorno ponašanje kojim se učenik zauzima za sebe, iskazuje svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožava druge učenike ni ostale učesnike obrazovno-vaspitnog procesa. Ovaj vid komunikacije smatra se najpoželjnijim obrascem ponašanja i najuspešnijim načinom za uspostavljanje kvalitetnih međuljudskih odnosa. Prema tome, asertivna komunikacija u obrazovanju je od izuzetnog značaja za formiranje pozitivnih interpersonalnih odnosa i kvalitetne pedagoške klime.
Podsticanje asertivne komunikacije kod učenika vodi ka razvoju zdravih odnosa među vršnjacima, ali i omogućava nastavniku da reguliše i oblikuje socijalne odnose u odeljenju. Primena asertivnog stila komuniciranja u učionici doprinosi razvijanju
sposobnosti empatije i odgovornosti kod dece. Prema tome, od nivoa razvijenosti asertivnog stila komuniciranja umnogome zavisi i emocionalna i socijalna prilagođenost učenika. Asertivni učenici imaju razvijene socijalne kompetencije, veštine rešavanja problema i teže ka introspekciji. Kod njih je primetno veće samopouzdanje i samopoštovanje, a rezultati istraživanja pokazuju i da se sa nivoom asertivnosti povećava motivacija učenika za akademska postignuća.
Kako su sve ove osobine asertivnih ljudi izuzetno važne za život i rad u budućnosti, veoma je važno da nastavnici tokom školovanja razvijaju asertivnu komunikaciju u učionici, a roditelji kod kuće.
Asertivna komunikacija u učionici: Svi smo jednako važni
Nastavnik ima posebnu ulogu u kreiranju interpersonalnih odnosa u učionici. Tokom časova, nastavnik provodi puno vremena sa svojim učenicima i prolazi sa njima kroz različite situacije. Evo na koji sve način nastavnik može podsticati asertivnu komunikaciju u učionici:
Lični primer
Jedan od najefektivnijih načina da razvijete asertivnu komunikaciju u učionici je lični primer. Deca uče po modelu, a u školi nastavnici bi trebalo da budu njihovi glavni uzori.
Nastavnici koji poseduju veštine asertivne komunikacije učenike podučavaju da poštuju osećanja, potrebe i prava drugih, čime se eliminiše razvoj diskriminacije i jača se osećaj empatije. Nastavnik koji je i sam asertivan kod svojh učenika formira poverenje, motivaciju i indirektno ih podstiče da i sami preuzmu sličan obrazac ophođenja sa drugima. Nastavnik koji je asertivan uspeva efikasno da reši konflikte u učionci poštujući integritet ličnosti svakog deteta. On adekvatno izražava pozitivne i negativne emocije, poseduje izražene veštine aktivnog slušanja, podstiče saradnju i u svim obrazovno-vaspitnim situacijama osigurava ravnopravnost i povoljnu klimu za sve učenike.
Nastavnici koji su asertivni izbegavaju tradicionalne načine poučavanja, već primenjuju inovativne pristupe u učionici koji podstiču aktivnost i kritičko mišljenje kod dece.
Igra uloga
Suština asertivne komunikacije je sagledavanje osećanja, mišljenja i stavova drugih ljudi, kako bi se pronašaoi idealan kompromis.Primena igre uloga u učionici omogućava učenicima da se stave u tuđe cipele, da dožive iste situaciji iz drugog ugla, što je veoma važno za podsticanje asertivnosti. Na ovaj način razvija se empatija, spremnost učenika da razume i sasluša druge, umesto usmerenosti samo na vlastita stanovišta.
Kroz igre uloga, deca se zbližavaju i razvijaju odnos međusobnog poštovanja i povrenja.
Razvoj socijalnih i emocionalnih veština kroz radioničarski rad
Radioničarski rad u učionici omogućava aktivno, iskustveno učenje i osigurava povoljnu pedagošku klimu između svih učesnika u nastavi. Brojna istraživanja pokazuju pozitivnu povezanost između razvoja asertivnosti kod učenika i primene radioničarskog rada. Kroz radionice deca razvijaju komunikacine veštine, jačaju sposobnosti konstruktivnog rešavanja konflikata i aktivnog slušanja.
Zahvaljujući kružnoj komunikaciji, interakciji između učenika i nastavnika i aktivnoj participaciji u aktivnostima, kroz radioničarski rad razvijaju se socijalne i emocionalne kompetencije. Iz tih razloga radioničarski pristup može biti od vitalnog značaja za razvijanje kvalitetnih odnosa i asertivnog ponašanja u učionici.
Podsticanje kritičkog mišljenja kroz debate
Debate su još jedan način da saznate stavove svojih učenika, da ih podstaknete da razmišljaju, slušaju druge i izraze svoje mišljenje na adekvatan način. Debatu možete pokrenuti na bilo kom nastavnom času, potrebno je samo da zainteresujete učenike i postavite problemsku situaciju. Dajte deci dovoljno vremena da se pripreme i da razmisle. Na taj način uče da istražuju, da osvešćuju i argumentuju svoje mišljenje.
Dozvolite im da se ne slože sa vama, ne mora biti tačno “jer nastavnik tako kaže”, već jer je to zaista dokazano. Kroz debate deca uče da ne pričaju svi u isto vreme, da saslušaju sagovornika, argumentuju i odgovorno stoje iza vlastitog mišljanja. Sve ovo čini osnovu za razvoj asertivne komunikacije.
Rad na zajedničkim projektima
Komunikacija u školskom kontekstu podrazumeva aktivno uključivanje svih učesnika u ispunjavanje predviđenih ciljeva i zadataka obrazovanja. Rad na zajedničkom projektu nužno uključuje komunikaciju između svih članova tima kako bi se uspešno ispunio postavljeni zadatak. Nastavnici bi trebalo da daju učenicima priliku da rade na zajedničkim projektima, jer ova metoda podstiče kritičko mišljenje, veštine prezentovanja, zajedničko rešavanje problema i razmenu ideja. Takva komunikacija je demokratski orijentisana, utiče na stvaranje pozitivne slike o sebi i drugima i doprinosi celokupnom samorazvoju učenika.
Asertivna komunikacija u učionici i samoevaluacija
Samoevaluacija, odnosno vrednovanje vlastitog rada značajno može doprineti razvoju asertivne komunikacije. Naime, neretko se dešava da deca u učionici neke situacije doživljavaju kao nepravedne. Na primer, veruju da su zaslužili višu ocenu, da ih je nastavnik ili drugar okrivio za našto što nije njihova odgovornost i sl. Često se ovakva sitna nezadovoljstva ispoljavaju kroz odbojnost prema nastavniku, nastavnom predmetu, školi, vršnjacima ili kroz ćutanje i “prihvatanje nepravde”. Ovo sve negativno utiče na kvalitet komunikacije u učionici i međusobne odnose između učenika i nastavnika. I ne samo to, učenici koji ćute na nepravdu koju osećaju, kasnije nisu spremni da javno iznesu svoje mišljenje i da se zauzmu za sebe usled nedostatka samopouzdanja.
Kroz samoevaluaciju nastavnik učenicima daje mogućnost da objektivno sagledaju i ocene ono što su uradili prema jasno definisanim kriterijumima. Na ovaj način, deca uče da sagledaju svoje postupke, da preuzmu odgovornost za njih i da argumentovano iznesu svoje mišljenje vršnjacima ili autoritetima.
Značaj asertivne komunikacije u učionici
Razvijanje veština asertivne komunikacije u učionici značajno doprinosi formiranju vrednosnih orijentacija kod dece, usvajanju društveno-poželjnih oblika ponašanja i samopouzdanja.
Ovakva komunikacija podstiče kooperativnost i kvalitetne međusobne odnose učenika i nastavnika, što doprinosi razvijanju interpersonalnih i timskih veština koje su od posebne važnosti za dalji razvoj dece. Kroz kompromis, negovanje tolerancije i dijaloga među učenicima nastavnik može uticati na kreiranje asertivne klime u razredu, što će se kasnije preneti i u vanškolsku sredinu.
Nastavnici gimnazije Tvrđava teže da primenom najsavremenijih obrazovnih pristupa daju učenicima aktivnu ulogu u učionici, tako da podstiču razvoj socijalne i emocionalne inteligencije. Kroz rad na zajedničkim projektima, samoevaluaciju, radioničarski rad, debate i interaktivno učenje deca razvijaju asertivni stil komuniciranja koji će im omogućiti zasnivanje kvalitetnih privatnih i poslovnih odnosa u budućnosti.
