Benefiti učestalog ocenjivanja
Benefiti učestalog ocenjivanja su brojni. Ovaj pristup ne samo da može pomoći nastavniku da redovno i objektivno prati napredak svojih đaka, već ima višestruke benefite za sam razvoj učenika i školu u celini. Neki od benefita učestalog ocenjivanja nalaze se u nastavku.
Za učenike
Spoljašnja i unutrašnja motivacija
Današnja deca odrastaju u vremenu gde je instant fidbek svakodnevica. Nakon završenog poziva, svaka aplikacija će ih pitati da ocene kvalitet, tako je i sa restoranima, online trgovinom, kućnom dostavom, turizmom. Kada igraju video igrice sakupljaju određene nagrade, imaju skor, znaju ocenu i teže da je poprave. To ih motiviše da nastave da igraju.
Sigurno se sećate čuvenog dečijeg izgovora na pitanje zašto ne rade domaći zadatak – “Svakako ne pregleda!” Nedostatak povratne informacije detetu indirektno govori da ta aktivnost nije bitna, pa se dete tako i ponaša.
Ako uzmemo obzir ovo, jasno je da deca očekuju da vide rezultate svog truda i rada odmah nakon što su završili ono što se od njih tražilo. Prema tome, često ocenjivanje u školi decu motiviše da se uključe u svaku aktivnost, da se takimiče sa sobom, da vežbaju i ostvare bolje rezultate. Ako je samo pismeni ili kontrolni zadatak ono što se ocenjuje, onda nemaju razlog da se uključe u ostatak aktivnosti, zar ne?
Samopouzdanje
Učestalo ocenjivanje deci daje im mnogo prilika da pokažu ono što znaju i brojne mogućnosti za uspeh. Nasuprot tome, ako dobiju samo jednu priliku na testu i dožive neuspeh, to će negativno uticati ne samo na njihovu veru u sebe, već i na kasniji odnos prema učenju tog predmeta.
Blagovremena povratna informacija deci pomaže da prepoznaju svoje snage, talente i slabosti, te da ih unapređuju i razvijaju. A stalna i kontinuirana mogućnost za napredak doprinosi izgradnji samopouzdanja i osećaja kompetentnosti.
Odgovornost
Znate onaj izgovor “Nisam uradio, jer se ne ocenjuje”? Drugim rečima, dete govori da nije odgovorno ono što nije uradilo zadatak, već nastavnik jer taj zadatak ne ocenjuje, čime svoj postupak prebacuje na nastavnika.
Prema tome, jedan od važnih benefita učestalog ocenjivanja je podsticanje osećaja odgovornosti kod dece. Kada tačno znaju šta se od njih očekuje, koje su njihove obaveze i potencijalne posledice, postaće odgovornija za njihovo ispunjavanje.
Praćenje vlastitog napretka
Još jedno često opravdanje dece je “Nisam stigao da popravim”. Ocena je stigla, raspust počinje, ne mogu da stignu da nauče sve što su propustili i da poprave ocenu, zbog čega se zadovoljavaju nižom ocenom od one koju imaju potencijal da ostvare.
Redovno i blagovremeno ocenjivanje u toku tromesečja, pomaže deci da prate svoj napredak u određenom predmetu, da uvek znaju na čemu su, te da na vreme intervenišu i poprave ono što nije bilo dobro.
Smanjen pritisak
“Sve sam naučio, ali sam imao tremu”, poznato? All-or-nothing pristup koji je izazvan onim jednim važnim testom u toku tromesečja učenicima stvara ogroman pritisak, jer imaju samo jednu priliku i ne smeju da pogreše. Taj osećaj da “ako sada pogreše, sve što su radili do tada je izgubljeno” dodatno pojačava tremu i neretko dovodi do čuvenog blokiranja.
Učestalo ocenjivanje daje deci više prilika da pokažu šta znaju, što smanjuje pritisak da moraju savršeno obave svaki zadatak ili test. Ako jedna ocena nije najbolja, učenik ima šansu da je popravi vrlo brzo. Ovo smanjuje strah od neuspeha i olakšava učenje.
Pored toga, kada su učenici naviknuti na učestalo ocenjivanje, manje su nervozni pred veće testove. Osećaj konstantne evaluacije može smanjiti anksioznost i pomoći im da se bolje pripreme za takve situacije.
Trajnija znanja, ne uči se “kampanjski”
Pored smanjenog pritiska, kada se ocenjuje često, učenici su podstaknuti da kontinuirano uče i usavršavaju svoje veštine. Ovo se zasniva na principu postepenog napretka i naglašava proces učenja, a ne samo konačne rezultate.
Redovno, parcijalno i postepeno učenje dovodi do sticanja smislenijih i trajnijih znanja, nasuprot “kampanjskom” učenju celog gradiva odjednom.
Veća aktivnost u procesu učenja
Učestalo ocenjivanje dovodi do veće uključenosti učenika u predavanje, istraživanje, individualne zadatke i sve druge aktivnosti. Deca su svesna da je kontrolni ili pismeni zadatak samo jedna prilika da pokažu svoje znanje, ali da nastavnik primećuje njihovo zalaganje tokom svih drugih aktivnosti i da je svaka nova aktivnost prilika da uče.
Prema tome, učestalo ocenjivanje podstiče decu da aktivno učestvuju u nastavi, postavljaju pitanja i angažuju se u procesu učenja.
Za nastavnike
Bolje razumevanje učenika
Nastavnici neretko imaju teškoće da individualizuju poučavanje i prilagode ga potrebama svakog učenika. Ako je jedini način kada nastavnik testira znanje i sposobnosti dece kontrolni zadatak, jasno je da on i nema dovoljno prilika da identifikuje i predupredi teškoće sa kojima se deca potencijalno suočavaju.
Učestalo ocenjivanje omogućava nastavnicima da bolje razumeju individualne potrebe, snage i slabosti svojih učenika, te da prilagode svoj nastavni pristup kako bi podržali svakog učenika na najbolji način.
Jasniji uvid u znanje i zalaganje učenika
Sigurno ste tokom svog rada u prosveti doživeli da se deca sjajno pokažu tokom usmenih prezentacija, aktivni su na času, ali kontrolni ne urade tako sjajno, ili obrnuto.
Deca imaju različite stilove učenja, te nastavnik treba da im ponudi što raznovrsnije metode i oblika rada. Ocenjivanjem aktivnosti kao što su kratki kvizovi, domaći zadaci, projekti, diskusije, nastavnici omogućavaju učenicima da pokažu svoje znanje i talente na način koji im najbolje leži. U isto vreme, nastavnici stiču jasniji uvid u njihovo znanje i zalaganje, te izvode objektivnije ocene.
Praćenje napretka
Važan benefit učestalog ocenjivanja je mogućnost da nastavnik prati napredovanje svojih učenika tokom vremena. Nastavnik koji redovno ocenjuje može da prepozna ne samo poteškoće sa kojima se deca suočavaju, već i naprednu decu, te da dalje poučavanje prilagođava njihovim individualnim sposobnostima i znanjima. Na taj način, sva deca će imati jednaku šansu da napreduju i uče svojim tempom.
Bolje planiranje nastave
Često ocenjivanje je i nastavnicima sjajna povratna informacija o njihovom radu, pojedinim obrazovnim metodama, oblicima i sredstvima rada. Kroz redovno praćenje ocena nastavnici mogu videti ne samo šta učenici znaju, već mogu saznati koje metode i oblici rada učenicima najbolje odgovaraju za određene nastavne jedinice.
Na primer, ako uoče da većina učenika dobro razume gradivo, mogu im dati dodatne izazove, ili ako primete da većina učenika ima poteškoća, mogu usporiti tempo i ponovno objasniti gradivo. Na osnovu ovog razumevanja, moguće je bolje planirati i prilagoditi nastavni čas za postizanje maksimalnih rezultata.
Kontinuirano stručno usavršavanje
Učestalo ocenjivanje ima i direktnih benefita za profesionalni razvoj nastavnika. Naime, ocena učenika može biti i ocena nastavnikovih metoda rada. Često ocenjivanje može pomoći nastavniku da stekne uvid kako da unapredi svoje veštine poučavanja i da bolje razume efikasnost svojih nastavnih metoda.
Kvalitetnija komunikacija sa roditeljima i kolegama
Kada imaju jasnu sliku o znanjima, sposobnostima, talentima i sveukupnom angažovanju svakog pojedinačnog učenika, nastavnici mogu sigurnije razgovarati sa roditeljima jer imaju ažurne podatke o napretku učenika. To im omogućava da redovno i precizno obaveštavaju roditelje o tome kako se njihova deca snalaze u školi, što doprinosi transparentnoj komunikaciji.
Pored toga, ova zapažanja omogućavaju kvalitetniju komunikaciju i sa kolegama, kako bi zajednički radili na unapređenju obrazovnog iskustva. Na primer kroz pružanje zajedničke podrške učenicima u procesu učenja i organizaciju interdisciplinarnih časova i sekcija u skladu sa interesovanjima i sposobnostima dece.
Bolji odnos sa učenicima
Učestalo ocenjivanje rešava problem subjektivnog osećaja dece da ih određen nastavnik “ne voli” pa da zato ne mogu da dobiju bolju ocenu. Kada učenici imaju jasne kriterijume ocenjivanja i redovno dobijaju ocene za svoje aktivnosti, formira se transparentan odnos između učenika i nastavnika, što je osnov poverenja. U tim okolnostima, stvara se pozitivna razredna klima i dinamično okruženje za učenje gde učenici aktivno učestvuju u razgovorima sa nastavnicima.
Za školu
Transparentna komunikacija
Učestalo ocenjivanje ima niz prednosti za školu u celini. Pre svega, daje mogućnost jasne o otvorene komunikacije sa roditeljima i nastavnicima o napretku i postignuću deteta. Kada predstavnici škole imaju dokumentovane sve ocene koje je dete dobilo za sve aktivnosti u koje je bilo uključeno, sprečavaju se potencijalni nesporazumi sa nastavnicima i roditeljima.
Svi akteri imaju jasniji uvid o tome šta se dešava u učionici i kako se ocenjuje napredak, što doprinsi saradnji i partnerskim odnosima u cilju razvoja svih potencijala deteta.
Praćenje efikasnosti nastavnog programa, metoda i oblika rada
Zahvaljujući učestalom ocenjivanju uprava škole može tačno identifikovati oblasti koje zahtevaju unapređenje i fokusirati se na poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Ovo dugoročno dovodi do boljih rezultata učenika i nastavnika. Na primer, ukoliko se neke metode pokazuju kao neefikasne, škola može uložiti dodatne resurse u sredstva koja su efikasna i u adekvatnu obuku nastavnika.
Blagovremena podrška za učenike i nastavnike
Redovno i često ocenjivanje daje priliku stručnim timovima škole da pruže podršku u nastavnom procesu kako nastavnicima tako i učenicima. Na primer, na osnovu povratnih informacija o učenicima, školski pedagog i psiholog mogu pružiti podršku nastavnicima u individualizaciji nastave, odnosno u prilagođavanju programa specifičnim osobenostima deteta.
Individualizovan profesionalni razvoj nastavnika
Profesionalno usavršavanje nastavnika neretko se svodi na “sakupljanje bodova”, a nastavnici su često u obavezi da idu na obuke i seminare koji nisu u skladu sa njihovim realnim potrebama. Učestalo ocenjivanje učenika može pomoći upravi škole da prepozna gde postoje prilike za usavršavanje, te da naprave plan profesionalnog razvoja nastavnika na osnovu iskustva iz prakse i objektivnih potreba nastavnika.
Šta sve treba ocenjivati i koliko učenik treba da ima ocena?
Sada kada znate neke od benefita učestalog ocenjivanja za učenike, nastavnike i školu, sigurno se pitate koje sve aktivnosti u učionici treba ocenjivati i koliko ocena učenik treba da ima. Tačan odgovor ne postoji, ali što više aktivnosti ocenite imaćete jasniju sliku detetovog postignuća.
Pored redovnih kontrolnih zadataka, možete deci davati česte, kratke, neformalne zadatke poput kvizova, referata, odgovaranja na pitanja o sadržaju o kome ste pričali, beleški na kraju lekcije o tome što su zapamtili na času, analizi članaka, istraživanju nekih ličnosti i sl.
Na primer, ukoliko koristite alate za interaktivnu nastavu kao što je Quizizz, davanjem ocene dodatno ćete podstaći učenike da se angažuju, a istovremeno ćete identifikovati lekcije ili područja koja im predstavljaju teškoće.
Odnos ovih aktivnosti menja se u zavisnosti od nastavnog predmeta. Za veliki broj predmeta može izgledati ovako: dva glavna kontrolna zadatka koja nose po 20% ocene, kratki nedeljni kvizovi 25%, individualni projekti učenika 20% i završni test 15%.
Više o zaključnoj oceni
Zaključna ocena u dnevniku je samo jedna, ali ona treba da predstavlja rezultat celokupnog angažovanja učenika tokom polugodišta. To znači da zaključna ocena ne sme biti izvedena samo na osnovu jedne ili dve prilike koje je učenik dobio u toku polugodišta, već mora uzeti u obzir sve dodatne aktivnosti u kojima je učenik učestvovao i za koje je blagovremeno ocenjen.
Da bi dobio tako realnu ocenu nastavnik treba učenicima da ponudi raznovrsne metode i načine evaluacije njihovog rada, od usmenih i pismenih ispitivanja, referata, kvizova izrade projekata do celokupnog angažovanja deteta tokom nastave.
Više o tome pročitajte u tekstu Šta sve treba da sadrži zaključna ocena.
Za kraj
Češće ocenjivanje na prvi pogled izgleda kao mnogo više posla za nastavnike. Međutim, sve ove aktivnosti o kojima smo govorili svakako jesu deo savremenog interaktivnog časa, samo ih mnogi nastavnici ne ocenjuju, već se i dalje oslanjaju na konačni test ili kontrolni.
Kvizovi, projekti, kratki upitnici, individualni ili grupni zadaci, debate i sve druge metode koje nastavnici već primenjuju u procesu izgradnje znanja, trebalo bi učenicima da obezbede kvalitetnu i blagovremenu povratnu informaciju, baš kao što je ona koju dajemo nakon korišćenja neke aplikacije – U CILJU POBOLJŠANJA RADA.
Ovaj pristup ne samo da će nastavnicima olakšati planiranje nastave i osigurati objektivnu sliku postignuća svakog učenika, već će kod učenika razviti zdrav odnos prema ocenjivanju, koje je, morate priznati, sastavni deo svakog posla koji ih očekuje u budućnosti.
