Šta je emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija odnosi se na sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih. To uključuje svest o svojim osećanjima, empatiju prema drugima i efikasno upravljanje emocijama u različitim situacijama.
Postoji pet ključnih elemenata koje uključuje emocionalna inteligencija, a to su: samosvest, samoregulacija, motivacija, empatija i socijalne veštine.
Ljudi sa razvijenom emocionalnom inteligencijom mogu precizno da identifikuju kako se osećaju, šta ta osećanja znače i kako ta osećanja utiču na njihovo ponašanje i na druge ljude.
Takođe, emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost prepoznavanja emocija drugih ljudi. Pa iako ne možemo upravljati osećanjima i ponašanjem drugih ljudi, ako identifikujemo emocije iza njihovog ponašanja, bolje ćemo razumeti šta je uzork njihovog ponašanja i kako da sa njima komuniciramo. Zbog toga je emocionalna inteligencija veoma važna veština i za profesionalni i za privatni život.
Zašto je važno razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?
Razvijanje emocionalne inteligencije kod dece je ključan deo zdravog razvoja u odraslu ličnost, jer ih oprema osnovnim životnim veštinama koje značajno doprinose njihovom blagostanju i uspehu.
Evo nekoliko razloga zašto je važno da deca razviju emocionalnu inteligenciju tokom detinjstva:
Samosvest: Emocionalna inteligencija pomaže deci da budu svesna svojih osećanja i da se ponašaju u skladu sa sopstvenim emocijama i mislima. Samosvest im omogućava da bolje razumeju svoje snage, slabosti, vrednosti i ciljeve.
Empatija: Razvijajući emocionalnu inteligenciju, deca uče kako da saosećaju sa drugima tako što razumeju njihove perspektive i osećanja. Ova veština doprinosi uspostavljanju pozitivnih odnosa, efikasnoj komunikaciji i saradnji.
Emocionalna regulacija: Deca koja poseduju emocionalnu inteligenciju uspevaju da regulišu emocije na zdrav i prilagođen način. Oni mogu efikasno da upravljaju stresom i donose promišljene odluke umesto da reaguju impulsivno.
Socijalne veštine: Emocionalna inteligencija podrazumeva jake socijalne veštine kod dece. Tako da ne samo da umeju da prepoznaju svoje emocije, već ih pravilno i izražavaju u odnosu sa drugima. Oni znaju kako da komuniciraju asertivno, ali sa poštovanjem, uzimajući u obzir osećanja drugih, što im omogućava da se uspešno snalaze u različitim društvenim situacijama.
Rešavanje sukoba: Deca koja su razvila emocionalnu inteligenciju sposobna su da rešavaju konflikte mirnim tonom i aktivnim slušanjem tokom nesuglasica. Spremni su da salsušaju sagovornika, te da i kada se ne slažu, na asertivan način da izraze svoje mišljenje i reše problem.
Školsko postignuće: Učenici sa višim nivoima emocionalne inteligencije često imaju bolje akademske rezultate zbog poboljšanog fokusa, motivacije, otpornosti na izazove i boljih međusobnih odnosa sa nastavnicima i vršnjacima.
Prednosti za mentalno zdravlje: Emocionalna inteligencija doprinosi boljem mentalnom zdravlju. Kao što smo pomenuli to se dešava zbog smanjenog nivoa stresa, povećanja nivoa samopoštovanja i samopouzdanja, kao i otpornosti na stresne situacije ili neuspehe sa kojima se mogu susretati tokom života.
Kako prepoznati emocionalno inteligentno dete?
Roditelji često nisu sigurni kako da prepoznaju da li njihova deca imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju. Međutim, kroz svakodnevne životne situacije možete videti znakove emocionalno inteleligentne ličnosti. Posmatranjem deteta još od ranog uzrasta možete primetiti kako se nosi sa svojim i tuđim emocijama, te zaključiti da li ima razvijenu emocionalnu inteligenciju.
Evo nekoliko primera:
Deljenje svojih stvari
Iako vam se možda čini da vaše dete ne pokazuje emocije otvoreno, u malim životnim situacijama možete videti znakove razvijene emocionalne inteligencije. Na primer, kada dete deli svoje igračke, hranu ili školski pribor sa drugom decom to je znak emocionalne inteligencije. Naime, dete pokazuje sposobnost da razume potrebe drugih i da im izađe u susret da bi se bolje osećali.
Reagovanje na emocije drugih
Još jedan primer emocionalne inteligencije kod dece je kada primete osećanja drugih ljudi i primereno odreaguju na njih. Na primer, kada vaše dete vidi da se tužni ili neraspoloženi i pita vas šta nije u redu, da li se nešto desilo ili vas zagrli. Ovde dete ne samo da prepoznaje osećanja, već je spremno i da pruži utehu.
Poštovanje tuđih granica
Deca koja se ponašaju razmaženo i sebično insistirajući da neko radi nešto što oni žele, uprkos tome što se druga osoba ne oseća prijatno, nemaju razvijenu emocionalnu inteligenciju. Kada dete poštuje da se nekom ne igra, ne priča ili ne ide napolje u određenom trenutku, i to prihvata bez ljutnje, znači da ima visok nivo emocionalne zrelosti.
Prilagođeno izražavanje vlastitih emocija
Ako dete svoja osećanja izražava na asertivan i smiran način znači da ima razvijenu emocionalnu inteligenciju. To se može primetiti u situacijama kada detetu nešto smeta i ono na prilagođen način izražava da nešto ne želi da uradi bez plakanja ili histerije, već kroz razgovor.
Na primer, dete želi da ide napolje sa prijateljima, ali roditelji insistiraju da provide veče kod kuće. Umesto ljutnje ili rasprave, tinejdžer će pitati roditelje za razgovor i roditeljima će iskomunicirati svoje potrebe smireno. Objasniće zašto bi voleo da ide napolje baš večeras i probaće da naprave kompromis, da se vrati ranije, da prvo završi obaveze kod kuće, da sutradan provede dan sa porodicom ili nešto slično.
Aktivno slušanje
Kada vaše dete pažljivo sluša ono što govorite vi, vršnjaci ili druge osobe u okruženju, postavlja pitanja i adekvatno reaguje u razgovoru, ima razvijenu emocionalnu inteligenciju.
Aktivno slušanje podrazumeva da ne prekida sagovornika dok govori, da koristi neverbalne signale poput klimanja glavom, osmeha ili ozbiljnog lica u zavisnosti od teme, da održava kontakt očima i poštuje osobu koja govori.
Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?
Razvijena emocionalna inteligencija je karakteristična za uspešne poslovne ljude na liderskim pozicijama, kao i za ljude koji imaju ostvarene porodične i prijateljske odnose. Pre svega, zbogi sposobnosti da upravljaju vlastitim emocijama i imuplsima, ali i da razumeju svoje kolege, partnere i prijatelje.
Istraživanje TalentSmart kompanije je pokazalo da oko 90% najuspešnijih svetskih lidera ima visok stepen emocionalne inteligencije. Nažalost, isto istraživanje potvrdilo je da samo oko 36% ispitanika ume da prepozna svoje emocije i da ih tačno opiše u trenutku kada ih oseti.
Dobra stvar je da se emocionalna inteligencija može razvijati i podsticati. Deca emocionalnu inteligenciju počinju da razvijaju još od ranog detinjstva, učeći od roditelja. Evo kako roditelji mogu početi da razvijaju emocionalnu inteligenciju tokom detinjstva:
Naučite decu da prepoznaju svoja osećanja
Ohrabrite svoje dete da priča o osećanjima, pozitivnim i negativnim. Bilo da je reč o situaciji kada je dete srećno, ljuto, ili ljubomorno na brata ili sestru, važno je da pomognete detetu prepozna ta osećanja kod sebe. Pitajte ga kako se oseća i zašto se tako oseća.
Kada dete nauči da verbalizuje emocije postaje svesno svojih osećanja i lakše njima upravlja. Naročito jer će kasnije kada ponovo oseti nešto slično tačno znati kako da se ponaša.
Važno je da dete shvati da su sva osećanja normalna i da je u redu osećati se i srećno i tužno, i ljutito i zbunjeno. Kada dete nauči da prepozna i imenuje svoja osećanja, to mu daje moć da ih izrazi na konstruktivan način, umesto da reaguje impulsivno ili da ih potiskuje.
Vežbajte prepoznavanje osećanja kod drugih
Tokom svakodnevnih situacija učite dete da prepozna kako se drugi osećaju. Na primer, tokom gledanja filma ili neke emisije, pitajte dete da opiše kako se osoba na televizoru oseća. Učite da ga ne zaključuje samo na osnovu onoga što ljudi govore, već na osnovu govora tela, držanja, izraza lica.
Postavljajte pitanja poput “Šta misliš kako se ovaj lik sada oseća?” ili “Da li ti ovaj lik deluje zabrinuto, zašto, kako si to prepoznao?”. Pored toga, možete pitati decu kako bi se ona osećala u nekoj situaciji, da li bi se ponašali isto kao lik u filmu ili drugačije. Važno je da dete razmišlja o emocijama i da bude svesno kako neke emocije izazivaju određena ponašanja.
Izbegavajte “etiketiranje” emocija
Ono što roditelji često pogrešno rade je “etiketiranje” određenih emocija kao negativnih ili nepoželjnih. Kada detetu kažete “Nemoj da se ljutiš, to nije lepo”, zapravo mu šaljete poruku da su emocije koje oseća pogrešne.
Ovakav pristup može dovesti do toga da dete skriva svoje emocije ili da ih potiskuje, jer se plaši da će vas povrediti ili razočarati. Umesto ovoga bolje pitajte dete zašto se ljuti, tako da ga razgovorom dovedete do svesti da je u redu ako se tako oseća, ali da je važno da svoje emocije izražava konstruktivno. Možete da kažete: „Vidim da si ljut. Možemo li zajedno da smislimo kako da se smiriš?“
Ovo omogućava detetu da prihvati da su sva osećanja u redu, ali da je važno da nauči kako njima da upravlja.
Slušajte decu i pokažite empatiju
Slušanje deteta i empatija su važni elementi razvoja emocionalne inteligencije. Kada deca osećaju da ih roditelji slušaju i da obraćaju pažnju na njihova osećanja, osećaće se vrednovani i podržano, što pozitivno utiče na emocionalni razvoj.
Pored toga što gradite odnos poverenja i razumevanja, kada pokazujete interesovanje za emocije i probleme svog deteta, istovremeno ga učite empatiji. Deca koja osećaju da ih roditelji razumeju, trudiće se da i oni slušaju i razumeju druge ljude. Na taj način, ne samo da kod dece razvijate emocionalnu inteligenciju, već gradite osnovu za stabilne međuljudske odnose u njegovoj budućnosti.
Budite primer
Deca će najviše naučiti po modelu. Budite svesni sopstvenih emocija i kako one utiču na vaše ponašanje. Trudite se da efikasno upravljajte svojim emocijama i imajte na umu da deca uče posmatrajući svoje roditelje.
Pokažite deci zdrave načine da se nose sa emocijama kao što su stres, ljutnja ili bes. To može uključivati vežbe dubokog disanja, vođenje dnevnika ili bavljenje fizičkim aktivnostima poput šetnje ili vežbanja.
Ohrabrite i pokažite zdrave odnose sa članovima porodice, kolegama i prijateljima modelovanjem ljubaznosti, poštovanja, veština aktivnog slušanja, strategija rešavanja konflikata. I ne zaboravite da razgovarate o svojim greškama. Svi ponekad zabrljaju i važno je pokazati deci da je u redu, sve dok učite iz tih grešaka. Razgovarajte sa svojom decom ako smatrate da ste u nekoj situaciji mogli da uradite nešto bolje i istražite zajedno najbolje opcije da se reši neka situacija.
Za kraj - Negovanje emocionalne inteligencije kod kuće i u školi
Razvoj emocionalne inteligencije je stalni proces koji počinje u detinjstvu i nastavlja da se nadograđuje u školi i kroz život. Važno je kod kuće stvoriti emocionalno podržavajuće okruženje u kojem se deca osećaju prijatno kada govore o svojim osećanjima i problemima. Isto važi i za njihovo školsko okruženje.
Kao škola koja je usmerena na razvoj kompetencija za 21. vek i pripremu dece za život i rad u budućnosti, gimnazija Tvrđava pored kognitivnog razvoja, posvećuje veliku pažnju emocionalnom i socijalnom razvoju svojih učenika.
Pored toga što uče od sjajnih stručnjaka, učenici Gimnazije u svakom trenutku imaju akademsku, emotivnu i drugu vrstu podrške od strane nastavnika koji su vrsni pedagozi.
Tim stručnih saradnika kontinuirano savetuje učenike, brine o njihovom mentalnom zdravlju i pomaže im da se izbore sa potencijalnim poteškoćama, istovremeno podstičući emocionalnu inteligenciju.
