Prepoznajte znakove stresa
Prvi korak u odgovoru na pitanje kako pomoći detetu da se nosi sa stresom je da prepoznate da se vaše dete suočava sa situacijama koje doživljava stresno.
Stres se kod dece, u zavisnosti od uzrasta i drugih faktora, manifestuje na različite načine. Zato je veoma važno da uočavate promene u ponašanju vašeg deteta. Neki od znakova stresa mogu biti česte promene raspoloženja, zanemarivanje odgovornosti (zapostavljanje školskih obaveza, lične higijene, izbegavanje treninga, itd.), promene u ishrani (jede previše ili premalo), razdražljivost i bes, čest bol u različitim delovima tela (glavobolja, bol u stomaku, itd.).
Naravno, ukoliko dete nema neke od ovih simptoma to ne znači zasigurno da nije pod stresom. Naime, neka deca neće odustati od ispunjavanja svakodnevne rutine, čak i ukoliko osećaju da im je potreban odmor. Zato je veoma važno da znate da dete može biti pod stresom i ako se to na prvi pogled ne vidi.
Budite model za ponašanje u stresnim situacijama
Kao i u svakoj drugoj situaciji, lični primer koji dajemo deci vredi više od priče. Deca uče po modelu. Upravo zbog toga, važno je kako se mi sami nosimo sa stresom.
Ukoliko roditelji kada su pod stresom zanemaruju svoje obaveze, nervozni su, bolesni, izbegavaju razgovor i povlače se, velika je verovatnoća da će deca to preuzeti. Naravno, ovo nikako ne znači da pred decom treba da se foliramo. Stres je deo života i svako od nas ima vlastite načine da se sa njim izbori. Međutim, važno je da razvijamo zdrave životne navike, odnosno da se ne ponašamo onako kako ne bismo voleli da se naša deca ponašaju kada imaju problem.
Dugoročno, stres ima brojne negativne posledice na zdravlje organizma u celini. Stoga, ako osetite da vam treba pauza, odmorite se. Koliko god nemoguće ponekad zvučalo, moramo pronaći malo vremena za sebe u toku radnog dana.
Ne pretrpavajte dečiji raspored
Stres ne mora biti uslovljen nekom konkretnom situacijom. Odnosno, dugoročan napor, odlaganje odmora, nedostatak sna, redovnog i zdravog obroka ili previše obaveza, naš organizam doživljava stresno.
U želji da detetu sve omoguće, roditelji ga često opterete velikim brojem aktivnosti. Školske obaveze, treninzi, strani jezik, sviranje nekog instrumenta, danas predstavljaju obavezan raspored jednog deteta. Da bi dete odgovorilo na sve, često se odriče svog slobodnog vremena. Upravo zbog ovoga, sve češće možemo čuti da dete ne voli da svira iako je veoma talentovano, ili da ne voli da trenira, mrzi strane jezike i sl. Slobodne aktivnosti treba da proizilaze iz detetove želje da se njima bavi, ukoliko su mu nametnute, ne samo da u njima neće biti uspešno, već će ga one iscrpljivati i stvaraće mu stres.
Naravno da deci treba ponuditi brojne mogućnosti za razvoj, ali izbor i broj konkretnih aktivnosti moraju biti po meri deteta.
Naučite decu da slušaju svoje telo
U odgovoru na pitanje kako pomoći detetu da se nosi sa stresom veoma je važno da uvek polazite od potreba vašeg deteta.
Postoje brojni načini sublimacije stresa, koji mogu biti veoma korisni. Međutim, ukoliko oni ne odgovaraju potrebama, trenutnom stanju i raspoloženju konkretnog deteta, mogu doneti više štete nego koristi. Na primer, trening je sjajan način da se preusmeri negativna energija. Ali, ukoliko je vaše dete umorno, spava i jede manje nego inače, fizička aktivnost ga može još više iscrpeti, te prouzrokovati dodatni stres organizmu.
Prema tome, najvažnije je da pomognete deci da slušaju svoje telo i postupaju u skladu sa vlastitim potrebama.
Problem „staklenog zvona“ - Ne štitite decu od problema
U želji da zaštite dete od stresa, roditelji često skrivaju probleme ili izbegavaju situacije u kojima deca na njih mogu naići. Tokom detinjstva deca treba da iskuse i one događaje koji im neće biti prijatni.
Neprijatna osećanja, razočarenje, nepravda, trenutno odlaganje zadovoljenja neke potrebe deo su izgradnje detetove ličnosti. Neko je sve prepisao i dobio je bolju ocenu od njega, brat ili sestra su dobili zanimljiviji poklon, moramo da jedemo boraniju ponekad iako je ne volimo…
Odrastanje u idealnim uslovima ispod tzv. „staklenog zvona“ u kojem je sve podređeno detetu, vrlo brzo može mu naneti mnogo štete. Naime, kao što je već pomenuto, dete je aktivan član društva, te ako ne doživi neprijatna osećanja u porodici, mnogo teže će se izboriti sa njima kasnije ili u nekoj drugoj društvenoj grupi.
Budite iskreni sa decom – ne negirajte i ne preuveličavajte problem
Najbolji način da pomognemo detetu da se izbori sa stresom je da ga slušamo i razgovaramo sa njim. Ukoliko vam dete priča o svojim problemima, znači da vam veruje. Da biste to poverenje održali, decu ne smete lagati, te izbegavajte „dobronamerne“ laži. Trebalo bi da budete otvoreni, odnosno da im kažete svoje iskreno mišljenje o nekoj situaciji, a ne ono što bi voleli da čuju.
Veoma je bitno da kada vam deca govore o nečem što ih opterećuje, ne negirate postojanje njihovih problema (u poređenju sa sopstvenim). Odrasli to često rade nesvesno, te na taj način zatvaraju deci vrata podrške. Stoga, izbegavajte opaske kao što su „i to ti je najveći problem“ , „videćeš ti kad odrasteš šta su pravi problemi“ , „voleo/la bih da imam tvoje probleme“ i sl.
Još jedan slučaj je preuveličavanje dečijih problema. Ovo takođe nije dobro, jer stvara bespotreban stres vama i detetu. Imaće zaključenu jedinicu na polugodištu, ili će ići na popravni, neće učestvovati na takimičenju iz vannastavne aktivnosti ove sezone, umesto da se osećate kao da su „sve lađe potonule“ pomozite detetu da preuzme odgovornost za svoje postupke i ispravi ih. Nije smak sveta, zar ne?
Podstičite samostalnost
Ukoliko želite da pomognete svom detetu da se nosi sa stresom, važno je da kod njega razvijate samostalnost. Deca koja su samostalna, tražiće u vama oslonac i podršku, ali ne i da rešite problem umesto njih. Ovakvim pristupom, razvija se samosvest i odgovornost za vlastite postupke, što je preduslov zrelog ponašanja i uspešnog suočavanja sa životnim izazovima.
Samostalno dete neće tražiti krivce u drugima, već će prihvatati stvari kakve jesu i radiće na tome da utiče na situaciju ili da joj se prilagodi.
Kako pomoći detetu da se nosi sa stresom - Za kraj
Deca su svakodnevno izložena velikom broju stresora, kao što su konflikti u porodici, problemi sa vršnjacima, školske obaveze, preopterećen raspored, promena sredine, itd. Da bismo pomogli detetu da se uspešno nosi sa stresom, moramo ga pripremiti na činjenicu da u životu neće sve teći bez poteškoća. Nadalje, bitno je i kako mi sami vladamo sopstvenim emocijama jer se naši mehanizmi za suočavanje sa stresom u velikoj meri prenose na decu. I ne zaboravite, vaš zadatak nije da zaštitite dete od stresa, već da mu pomognete da se sa njim uspešno nosi.
Privatna gimnazija Tvrđava predstavlja okruženje kreirano po meri deteta, odnosno svaki učenik se razvija vlastitim tempom, prema svojim sposobnostima. Zahvaljujući adekvatno osmišljenom rasporedu pauza i aktivnosti, deca nisu preopterećena školskim obavezama, te imaju dovoljno vremena za sebe. Naše stručno pedagoško osoblje pruža kontinuiranu podršku dečijem razvoju, u cilju predupređivanja stresnih situacija.
