Nastava fizičkog vaspitanja: Ciljevi i zadaci
Nastava fizičkog vaspitanja jedan je od ključnih faktora za zdrav i pravilan razvoj dece.
Fizičko vaspitanje se određuje kao društveno planirana i organizovana delatnost zasnovana na didaktičko pedagoškim osnovama, a usmerena ka željenoj promeni ličnosti deteta pomoću motoričke aktivnosti.
Opšti cilj nastave fizičkog vaspitanja je da svojim sadržajima kroz vaspitno obrazovni proces doprinese sveobuhvatnom razvoju ličnosti deteta – fizičkom, intelektualnom i emocionalnom.
Iz ovako definisanog cilja izvode se zadaci nastave fizičkog vaspitanja, a to su:
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela
- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti
- sticanje motoričkih veština i teorijskih znanja koja su utvrđena programom fizičkog vaspitanja
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti
- osposobljavanje učenika da stečene veštine, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi čuvanja zdravlja, zaštiti prirode i čovekove sredine
- razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnoteže i snage
- upoznavanje sa mogućnostima i ograničenjima sopstvenog tela
- stvaranje pretpostavki za jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika
- formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja – „motoričko opismenjavanje”
- stvaranje uslova za socijalno prilagođavanje učenika na kolektivni život i rad
Kako mali broj časova fizičkog vaspitanja nedeljno nije dovoljan da deci obezbedi neophodnu fizičku aktivnost, pored svih pomenutih zadataka propisanih programom, važan zadatak nastavnika je da kod dece razvije ljubav i pozitivna osećanja prema sportu i fizičkoj aktivnosti.
Motivacija srednjoškolaca za uključivanje u nastavu fizičkog vaspitanja
Nastava fizičkog vaspitanja je obavezan predmet kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi. Dok kod dece osnovnoškolskog uzrasta postoji prirodna potreba za aktivnošću i igrom, kod srednjoškolaca motivacija za bavljenje fizičkom aktivnošću opada. Istraživanja pokazuju da je “odbojnost” tinejdžera prema nastavi fizičkog vaspitanja posledica, a ne uzrok. Naime, dok mlađi školarci preferiraju igre, interesovanja adolescenata su već više diferencirana, jedni vole fudbal, drugi košarku, treći fitnes, gimnastiku i sl.
Uslovi u kojima se nastava fizičkog vaspitanja odvija u državnim školama nisu idealni, pa se postavlja pitanje koliko je uopšte moguće odgovoriti na različita interesovanja i potrebe učenika. Veliki broj dece u odeljenju, nekvalitetna oprema, nedostatak prostora i prestrogi standardi su glavni uzroci koji otežavaju individualizaciju nastave i nepovoljno deluju na motivaciju dece.
U ovakvim uslovima nastavniku je prioritet bezbednost učenika i organizacija časa koja omogućava da svi budu jednako uključeni u nastavu. Jasno je da u tako organizovanoj nastavi nema dovoljno prostora za uvažavanje individualnosti dece, već se svi prilagođavaju proseku. Učenici koji se već bave sportom, koji su fizički aktivniji i razvijeniji ovakve časove doživljavaju kao dosadne i neretko se izdvajaju.
Sa druge strane, mladi koji određene aktivnosti na času fizičkog doživljavaju kao teške, često će izbegavati časove da ih vršnjaci ne bi ismevali. Prema tome, da bi deca ovog uzrasta bila motivisana i zainteresovana za nastavu fizičkog vaspitanja potrebno je individualizovati nastavu, te osigurati kvalitetnu opremu i prostor.
Nastavnik fizičkog je jedina osoba koja može kompetentno doprineti fizičkom razvoju dece. Samo pozitivnim odnosom dece prema nastavi fizičkog vaspitanja moguće je ispuniti zahteve nastavnog plana i programa. Realizacija nastavnih, vaspitnih i razvojnih ciljeva časa umnogome zavisi od toga koliko nastavnik može zainteresovati učenike, te koje metode i sredstva će se u tom slučaju koristiti. – Doktor N.M. Amosov
Nastava fizičkog vaspitanja danas iz ugla nastavnika Predraga Marcikića
Predrag je nastavnik fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u gimnaziji Tvrđava. Kroz dve decenije rada, susretao se sa mnogo generacija i to od najmlađih uzrasta, pa do srednjoškolaca. Tokom tog perioda njegov pristup rada se menjao u skladu sa interesovanjima dece, kako bi kod svake nove generacije razvio želju i motivaciju da se bave fizičkom aktivnošću.
Šta su prema Vašem mišljenju glavni izazovi u organizaciji nastave fizičkog vaspitanja danas i kako se oni mogu prevazići?
Glavni izazov u planiranju i organizaciji časova danas jeste zainteresovati učenike i animirati ih tako da makar na kratko budu analogni. Sadržaj nastavnog plana i programa mora da se modifikuje i prilagodi novijim generacijama i da ih motiviše da se kroz fizičku aktivnost opuste i aktivno odmore od svakodnevnog stresa i tako pozitivno utiču na svoj psihofizički razvoj.
Srećom, veliki deo učenika i dalje voli da se “igra” i razonodi kroz neku sportsku aktivnost, tako da čas treba organizovati tako da se više bazira uvežbavanju naučenog i usavršavanju određenih sportskih igara, a manje na učenje stvari koje nisu adekvatne njihovm uzrastu i koje bi im samo pojačale količinu stresa stečenog tokom jednog dana.
Takođe, u velikom broju škola izazov u organizaciji nastave predstavljaju i prostorno – tehničke mogućnosti za održavanje nastave, jer su za sprovođenje određenih aktivnosti potrebni i adekvatni uslovi (prostor, tereni, rekviziti…) To sve dovodi do modifikacije sadržaja i do uvođenja nekih alternativnih aktivnosti.
Da li primećujete razlike u motivaciji učenika za uključivanjem u nastavu fizičke aktivnosti sada i pre nekoliko godina?
Razlika u motivaciji učenika je svakako velika u odnosu na raniji period, jer deca danas imaju drugačija interesovanja i više vremena provode na pametnim telefonima. To ih često sprečava da se “oslobode” i probaju da se zabave na neki drugi način. Nažalost, iz mog iskustva retki su oni koji će izabrati neku igru i sportsku aktivnost u slobodnom vremenu (a da im nije nametnuta kroz nastavu ili treninge). Zbog toga nastava fizičkog treba da se menja, te da bude usmerena ka motivisanju učenika da se uključe u sportske aktivnosti.
Šta su glavni benefiti nastave fizičkog vaspitanja za decu “digitalnog doba”?
Glavni benefiti nastave fizičkog vaspitanja za decu “digitalnog doba” je spoznaja svih čari “analognog” sveta. Dugotrajno sedenje za računarima, nepravilan položaj tela i intelektualno naprezanje, koje koliko god zabavno i interesantno bilo, ipak stvara određenu količinu stresa kod učenika. Sve to se može ublažiti kroz bavljenje fizičkim aktivnostima.
Igra je najbolji način da se telo i um odmore i to na aktivan način. Zabavna fizička aktivnost pozitivno deluje na mozak, hormonski balans i smanjenje stresa. Redovna i kvalitetna fizička aktivnost doprinosi da se deca osećaju rasterećeno i spremno za nove zadatke i izazove. I to je najvažniji aspekt fizičkog vaspitanja u nastavnom procesu.
Opišite nam jedan čas fizičkog u Tvrđavi.
Čas fizičkog vaspitanja u gimnaziji Tvrđava je koncipiran tako da uvek spojimo edukativni aspekt sa razonodom. Cilj nam je da utičemo na pravilan rast i razvoj psihofizičkih karakteristika svakog učenika, ali i da podstičemo i negujemo svest o zdravom načinu života. U uvodnom delu časa se zagrevamo jer organizam mora biti spreman za aktivnost.
Takođe, veliku pažnju posvećujemo edukaciji o pravilnom izvođenju vežbi. Glavni deo časa posvećen je obradi konkretne nastavne jedinice, na zabavan način prilagođen učenicima. Na kraju se istežemo, opuštamo, raspremamo salu i kroz sumiranje utisaka završavamo čas. Pored toga, cilj nam je da kod učenika razvijemo svest o važnosti korišćenja adekvatne i čiste sportske opreme, kao i brigu o okolini i prostoru u kom vežbaju.
Uticaj nastave fizičkog vaspitanja na razvoj dece u digitalnom dobu
Danas se sve više govori o pojmu hipokinezije kada se opisuje savremen način života. Hipokinezija je nedovoljna količina fizičke aktivnosti koja je potrebna organizmu za normalno funkcionisanje i zdravlje. Ovaj problem se javlja uporedo sa pojavom savremenog načina života, uslovljenim lošim životnim navikama, pre svega brzom hranom i drastično smanjenom fizičkom aktivnošću.
Digitalizacija globalnog društva zamenila je dečiju igru na otvorenom prostoru, video igricama, mobilnim aplikacijama i društvenim mrežama. Zbog toga nastava fizičkog vaspitanja kao obavezan školski predmet treba da osigura da deca barem nekoliko časova nedeljno imaju adekvatnu fizičku aktivnost koja povoljno deluje na njihov rast, razvoj i zdravlje.
Inovativni časovi fizičkog vaspitanja treba da doprinesu:
- Kognitivnom razvoju kroz edukovanje učenika o značaju fizičkog vežbanja za zdravlje i buđenje svesti o zdravim životnim stilovima
- Psihomotornom razvoju kroz sticanje veština i umenja koje deci omogućavaju da pravilno vežbaju i zdravo se hrane.
- Afektivnom razvoju kroz razvoj moralno-voljnih osobina ličnosti, vrednosti i pozitivnih stavova koji će doprineti uključivanju u školske i vanškolske aktivnosti koje doprinose zdravom načinu života.
Prema tome, nastava fizičkog vaspitanja u digitalnom dobu ne treba da bude usmerena samo na psihomotorni domen, već treba da pruži neophodna znanja koja će deca koristiti u unapređenju svog zdravlja. Kao takva, nastava fizičkog vaspitanja značajno pomaže u borbi protiv bolesti savremenog doba kao što su gojaznost, dijabetes, hronične bolesti srca i krvnih sudova,ali i anksioznost i depresija kod mladih.
Za kraj - Nastava fizičkog vaspitanja kao osnova zdravog života mladih
Fiskulturna sala nije samo mesto gde deca treba da povećaju fizičku aktivnost i unaprede formu, već je mesto na kome stiču formalna znanja i dobijaju jasne instrukcije o principima kretanja, motoričkoj aktivnosti, socijalnoj odgovornosti i drugim konceptima zdravog načina života. Prema tome, nastava fizičkog vaspitanja je najjače sredstvo društva za negovanje i očuvanje zdravlja dece u digitalnom dobu, zbog čega treba da joj se posveti posebna pažnja u savremenom sistemu obrazovanja.
U gimnaziji Tvrđava nastava fizičkog vaspitanja se sastoji i iz teorijskog i iz pratičnog dela. Osnovni cilj je da učenici pored usvajanja nekih osnovnih motoričkih znanja i razvoja svog tela kroz vežbanje, izgrade svest o važnosti tog vežbanja, kao i da nauče pravila određenih sportova.
Pored toga, nastavnik se trudi da prvenstveno vrednuje trud na času i želju za vežbanjem. Jasno je da svi ne mogu biti podjednako uspešni u svakoj motoričkoj aktivnosti koja se obrađuje na časovima, ali se deci pruža mogućnost da te nedostatke u tehnici izvođenja određenih elemenata nadomeste svojim zalaganjem i željom da budu što uspešniji. Na taj način, naši đaci će biti spremniji na brojne izazove koji ih čekaju u životu, gde će nekad biti više ili manje uspešni, ali će sve to savladati sa pozitivnim stavom i razmišljanjem.
