Značaj postavljanja pitanja tokom nastave - Istraživanje
Pitanja tokom nastave ukazuju nastavniku da učenik razmišlja o predstavljenim idejama i da ih povezuje sa stvarima koje već zna. Učenik može postavljati pitanja da bi proširio svoje znanje ili jer se ne razume i ne slaže se sa nekom idiom koja je prezentovana. To zapravo znači da pitanja koja učenici postavljaju aktiviraju njihovo prethodno znanje i pomažu im da razrade, povežu i zapamte novo.
Kako je veština postavljanja pitanja osnov razvoja kritičkog mišljenja, rešavanja problema i donošenja odluka, možemo zaključiti da je ovo jedna od najznačajnijih kompetencija za život i rad u 21. veku. Prema istraživanjima osnovni benefiti postavljanja pitanja tokom nastave su:
- usmeravanje učenja i početak izgradnje kvalitetnog znanja
- negovanje komunikacionih veština i pokretanje debate u učionici
- mogućnost samoevaluacije i praćenja vlastitog razvoja
- povećanje radoznalosti, motivacije i želje za otkrivanjem
Pored značaja za učenike, pitanja tokom nastave značajno unapređuju poučavanje nastavnika, tako što doprinose:
- sticanju uvida u učenikovo razumevanje i znanje o temi
- preciznijoj i sveobuhvatnijoj evaluciji na osnovu aktivnosti učenika
- refleksiji vlastitog rada i mogućnosti da se predavanja obogati dodatnim izvorima
Strategije za podsticanje učenika da postavljaju pitanja
Traženje odgovora tokom nastave drži učenike angažovanim i motivisanim što doprinosi boljem razumevanju, pamćenju i trajnosti usvojenog znanja. Evo kako možete podstaći radoznalost i ohrabriti postavljanje pitanja tokom nastave:
Dajte iznenađujuće ili neobične činjenice o temi
Prirodan instinkt svih nas je da se zainteresujemo kad čujemo nešto neočekivano i iznenađujuće. Iskoristite to u učionici tako što ćete učenicima izneti zanimljiv podatak, otvoren problem ili neko “čudo” iz oblasti kojom se bavite. Možete formulisati “šokantnu vest”, dati “lažni dokaz” koji učenici treba da opovrgnu ili jednostavno primeniti interdisciplinarni pristup. Na primer, osvrnite se na koncept koji proučavate kroz istoriju, kako se menjao ili kako se predstavlja u drugim zemljama. Sve ovo može podstaći interesovanje učenika i stimulisati postavljanje pitanja.
Naravno, tehnologija uvek može da pomogne.
Koristite prikladne YouTube ili TikTok snimke da predstavite učenicima neočekivana naučna otkrića i neobične činjenice, na način koji je njima blizak i interesantan.
Podstaknite pitanja pitanjima
Postoje brojni načini da podstaknete radoznalost učenika tako što ćete i sami postaviti pitanje. Na ovaj način istovremeno privlačite njihovu pažnju, otkrivate im zanimljiv podatak o kome treba razmisliti i obezbeđujete njihovu pažnju da isprate ostatak lekcije. Pored toga, deca indirektno uče kako da postave pitanje i vaša radoznalost ih dodatno motiviše da i sami istražuju. Preporučuje se da postavljate pitanja otvorenog tipa, tako da izbegnete kratke odgovore “da” i “ne”, ili da ih nakon odgovora upotpunite sa “zašto”, “kako”, “gde”, “koliko”, i sl. Pored toga, ako postavite otvoreno pitanje celom razredu, oslobodićete učenike da iznesu svoje mišljenje i da sami kritički dolaze do novih pitanja o lekciji.
“Šta mislite o…?”
“Je l znate da…?”
“Zašto se veruje da…?”
Pohvalite ih i posvetite pažnju postavljenom pitanju
Sva deca vole pohvale i nagrade. Iskoristite to! Ukoliko dete postavi pitanje i dobije kratak odgovor ili čak kritiku jer nešto ne zna, verovatno se više neće usuditi da se uključi u predavanje. Stimulišite decu da postavljaju pitanja tako što ćete posvetiti pažnju odgovoru i uključiti i ostale učenike u razgovor. Na primer, možete reći “sjajno pitanje, sviđa mi se kako razmišljaš. Šta vi mislite o ovome?”. Ili možete napraviti zid pitanja “Pitam se” na koji ćete dodavati kartice sa pitanjima svojih učenika. Ovime ćete dodatno motivisati decu da postavljaju pitanja kako bi se baš njihovo našlo na čuvenom zidu. Vodite računa da uključite sve učenike u razgovor, tako da svi mogu da se nađu na zidu.
Stimulišite istraživanje teme kroz problemski i projektni pristup
Pitanja koja učenici postavljaju mogu se iskoristiti za dalje produbljivanje znanja, tako što će te ih uključiti u naredna predavanja. Sada kada ste otkrili šta to sve zanima vaše učenike podstaknite ih da sami otkriju odgovore kroz problemsko i projektno učenje. Na primer, generišite pitanja učenika u hipoteze koje treba dokazati ili opovrgnuti na osnovu istraživanja.
Podelite učenike u grupe tako da svaka grupa istražuje jedno pitanje, odnosno dobije jedan projekat. Projektna nastava se zasniva na izazovnom pitanju ili problemu, a zadatak učenika je da kroz timski rad postave istraživanje, istraže i reše postavljeni problem. Na kraju, trebalo bi da prezentuju svoj projekat i rezultate do kojih su došli ostatku odeljenja. Na ovaj način učenici razvijaju osnove naučno-istraživačkog rada, istovremeno produbljujući svoja znanja i veštine.
“Više saznajemo tražeći odgovor na pitanje, nego što naučimo kroz sam odgovor” - Lloyd Alexander
Dok je tradicionalna nastava veliku pažnu posvećivala krajnjim rezultatima, odnosno ocenama koje učenici dobiju, savremeni obrazovni pristupi naglašavaju važnost procesa sticanja znanja. Kroz postavljanje pitanja i traženje odgovora učenici se umno angaužuju i detaljno promišljaju određen sadržaj što doprinosi izgradnji funkcionalnog i kvalitetnog znanja.
Da je učenik dobio sve odgovore tokom predavanja, ne bi imao razlog da dublje promišlja nastavni sadržaj, da se angažuje i da se zainteresuje. Ništa novo neće otkriti, sve je već rečeno, zar ne?
Zbog toga je važno da nastavnici u okviru svakog nastavnog predmeta predstave gradivo problemski, te da ne daju gotove odgovore, već da čuju šta učenici misle i da ih podstaknu da sami dođu do rešenja.
Za kraj - Da li imate nekih pitanja?
Nije slučajno što smo pitanje “da li imate nekih pitanja?” ostavili za kraj. Naime, u praksi se obično nakon predavanja učenici pitaju da li im je sve jasno i da li imaju pitanja. Klimnuće glavom i daće potvrdni odgovor. Istina je da su imali puno pitanja, ali su ih zaboravili. Pored toga, na kraju predavanja deca ne žele da produže čas, jer se već pripremaju za odmor i pauzu. I više nemate njihovu pažnju. Prema tome, ne ostavljajte pitanja za kraj, već ih podstičite u toku nastave, dok je sva pažnja učenika usmerena na vas.
U gimnaziji Tvrđava polazi se od činjenice da je odnos učenika prema nastavnom predmetu često je određen predmetnim nastavnikom i načinom na koji organizuje čas. Upravo zbog toga, cilj nastavnika nije “prenošenje znanja” na učenika, već vođenje učenika kroz proces izgradnje znanja kroz vlastitu aktivnost.
