Podrška, ne kritika – pomoć roditelja u prihvatanju poraza

pomoć roditelja u prihvatanju poraza
Sposobnost deteta da prihvati da je izgubilo umnogome je određena njegovom emocionalnom zrelošću. Pobeda je kod dece praćena osećajem ponosa, samopoštovanja i nadmoći, dok poraz izaziva stid i osećaj neuspeha. Svi mi volimo da pobeđujemo, ali važno je da budemo svesni da većini dece takmičenje ne znači „voleo/la bih da pobedim“ već „moram da pobedim“. Svaki izazov sa kojim se deca susreću kroz odrastanje može se doživeti kao takmičenje, sa bratom ili sestrom, vršnjacima, roditeljima i na kraju sa sobom. Ukoliko dete ne naiđe na adekvatnu podršku, neće naučiti da prihvati poraz, što se kasnije može negativno odraziti na njegov odnos prema sebi i drugim ljudima. Niko ne voli da se igra sa onima koji se ljute kada gube, zar ne? Sa druge strane, dete koje očekuje da uvek pobedi, u situacijama poraza besno i na sebe, te može imati nisko samopoštovanje i nedostatak vere u vlastite sposobnosti. Razvoj pravilnog odnosa prema porazu je proces koji traje tokom čitavog detinjstva, pa je uloga roditelja presudna. Zbog toga je važno da ukažemo u čemu se sastoji pomoć roditelja u prihvatanju poraza.
Sadržaj

Značaj igre u prihvatanju poraza

Pomoć roditelja u prihvatanju poraza je od posebnog značaja u ranom detinjstvu, jer će dete najviše vremena provoditi okruženo porodicom. Uključivanje u detetove aktivnosti ili igranje društvenih igara daje vam dosta mogućnosti da naučite svoje dete da prihvati poraz. Pre svega, postavite jasna pravila. Potrudite se da detetu objasnite svako pravilo i da budete sigurni da ga razume. Ovo je važno, jer deca često nakon gubljenja kako bi umanjila svoja negativna osećanja, izmišljaju pravila ili napadaju protivnika da je varao. Negiranje poraza obično je praćeno pravdanjem svog neuspeha, besom, ljutnjom, plakanjem i odbijanjem nastavka igre. Ukoliko roditelji na ovakvo ponašanje ne odgovore adekvatno, to može postati detetov način da se suoči sa svakim neuspehom u budućnosti.

„To je samo glupa igra, što se ljutiš?“ ili „neću više nikad da se igram sa tobom“ u ovom slučaju je najgore što možete da kažete vašem mališanu. Njima je igra važna, nije glupa. Kao i ocena, utakmica, balet, i sve čime se bave. Zadatak roditelja nije da detetu ukaže da se ponaša nezrelo, već da mu pomogne da nauči da se ponaša zrelo. Prema tome, umesto umanjivanja značaja igre, umanjite vrednost krajnjeg rezultata. „Bio si sjajan, odlična borba. I ono što je najvažnije, poštovao si pravila. Samo tako nastavi“ – ovo je način da detetu ukažete da je smisao igre da se zabavi, da nešto nauči i da bude fer.

Veoma je važno da ne menjate pravila samo da bi dete pobedilo i da mu ne govorite „hajde, ti si pobedio“ samo zato jer je tužno. Na ovaj način, šaljete mu poruku da ne mora da se potrudi jer će na kraju svakako biti po njegovom.

Iako mnogi roditelji misle da je igra samo zabavna aktivnost, njen razvojni značaj je nemerljiv jer vam daje brojne mogućnosti da dete na njemu poznatom terenu pripremite za sve one izazove koji ga očekuju. Igrajte se!

 

Lični primer umesto instrukcije

Najveća pomoć roditelja u prihvatanju poraza ogleda se u davanju ličnog primera jer deca uče po modelu. Deca će posmatrati kako vi reagujete na poraze i to će uticati na njihov razvoj mnogo više od svega što im kažete. Sa druge strane, ukoliko deci dajete jasne instrukcije o tome kako treba da se ponašaju, a ni sami to ne poštujete, samo ćete izgubiti njihovo poverenje.

Pokažite svom detetu kako vi reagujete u ulozi gubitnika. Nemojte skrivati osećanja, neka vide da ste razočarani, ali ne i besni. Čestitajte pobedniku, zahvalite se na fer igri i zabavi. Na kraju, obavezno istaknite šta biste to sledeći put promenili u svojoj igri. Na ovaj način šaljete deci poruku da mogu napredovati, te da već sledeći put oni mogu biti pobednici.

Lični primer roditelja ne odnosi se samo na igru. Dete će vas posmatrati i kada ste nezadovoljni poslom ili drugim aktivnostima u kojima se osećate nemoćno. Nije rešenje da se folirate pred decom, već da im pokažete kako je važno da pokažu šta osećaju, ali i da budu istrajni i vredni, a pobede i porazi su sastavni deo života.

Šta najbolji rade kad izgube?

Pored ličnog primera, deca mogu naučiti da se izbore sa porazom uz pomoć svojih idola. Pokažite deci kako poznati sportisti kojima se dive reaguju kada izgube. Na primer, ukoliko vaše dete voli Novaka Đoković, pratite zajedno njegov meč, pokažite mu situacije u kojima je Novak izgubio. Ovo decu može naučiti važne životne lekcije:

  • i najbolji gube
  • vredan si i voljen čak i kada doživiš poraz
  • čestitaj iskreno pobedniku
  • zahvali se na fer takmičenju
  • budi istrajan i disciplinovan
  • veruj u sebe
  • ne stidi se da pokažeš svoja osećanja drugima

Pored ovoga, pomoć roditelja u prihvatanju poraza se ogleda u zajedničkom gledanju grupnih sportova. Kroz ove aktivnosti možete učiti decu o važnosti timske etike, pravila igre, ali i moralnih vrednosti. U timu nije bitno da mi individualno budemo najbolji, već da doprinesemo uspehu grupe, da dodamo loptu kad treba, ali i da pružimo ruku suparničkom timu.

Sve ove važne poruke koje deci možete predstaviti kroz praćenje njihovih sportskih idola, oni će primenjivati kada se i sami dožive poraz u školi, na poslu, samostalno ili u timu.

Vrednovanje procesa, a ne rezultata

Na pomoć roditelja u prihvatanju poraza najviše utiče njihov lični pristup prema detetovom neuspehu. Ukoliko roditelji previše hvale detetove rezultate i fokusiraju se samo na krajnje ishode, deca će misliti da je jedino pobeda važna. U tom slučaju, oni neće birati sredstva da bi došli do postavljenog cilja, pre svega da ne bi razočarali svoje roditelje. Stremljenje ka pobedi kao jedinom važnom, zasigurno znači preveliki stres, nefer igru, nepoštovanje pravila i drugih ljudi. A sve su to faktori koji mogu dovesti do odbacivanja od strane društva, ličnoj frustraciji i nezadovoljstvu.

Deca kojoj je bitno da dobiju dobru ocenu, ali ne i da steknu znanje – smišljaće način kako da prepišu na testu. Oni kojima je bitno da pobede vršnjaka u nekoj igri, ali ne i da se kroz tu igru zabave, varaće da bi došli do krajnjeg rezultata. Da li je to pobeda koju treba da tražite od dece?

Nije. Zbog toga je mnogo važnije da im ukažete da je način dolaska do cilja i uloženi trud vredniji od samog rezultata koji su ostvarili.

Ne zaboravite, ukoliko jednom nagradite nefer pobedu, deca će izrasti u ljude kojima je to sasvim u redu. Ne možemo uvek pobeđivati, ali se uvek možemo truditi da budemo bolji – to je ono što svaki roditelj treba da nauči svoje dete.

 

Faktor sreće

Još jedna važna stvar koju roditelji mogu da nauče svoju decu da bi im pomogli da lakše prihvate poraz je da ne zavisi baš sve od njih. Faktor sreće je nešto na šta ne možemo uticati. Objasnite deci na pravi način onu čuvenu „možda danas nije moj dan“, jer umesto da se razočaraju što su danas doživela neuspeh, sutra mogu probati ponovo.

„Sve sam dobro uradio, ali je bilo jedno pitanje koje niko u razredu nije znao“, u ovoj situaciji umesto ljutnje na nastavnika i propitivanja deteta kako to da baš niko nije znao, recite mu da je sjajno što je sve ostalo uradio i da bez obzira na ocenu nauči sada to jedno pitanje. Sledeći put će sigurno imati više sreće i dobiće ocenu koju zaslužuje.

Isti slučaj je i sa svim što može mučiti dete tokom odrastanja. Zato je izuzetno važno da ga naučite da ponekad zaista treba da imamo i sreće taj dan da bi sve ispalo onako kako smo zamislili.

Važnost iskazivanja osećanja

Pomoć roditelja u prihvatanju poraza uključuje i učenje deteta da prihvati i izrazi svoja osećanja na adekvatan način. Kada se suočavaju sa nekim izazovom deca će osećati uzbuđenje, tremu, nesigurnost, entuzijazam ili strah. Naučite ih da nije sramota da sve to pokažu. Bilo da se osećaju tužno zbog poraza ili srećno zbog pobede, važno je da pronađu način da svoja osećanja ispolje na društvneno prihvatljiv način.

Dugotrajno nezadovoljstvo i tuga izazvana neuspehom može kod dece izazvati zavist, negativnu sliku o sebi i nedostatak samopouzdanja. Prema tome, roditelji treba da pričaju sa decom i da ih podstaknu da im se povere.

Pomoć roditelja u prihvatanju poraza: podrška i strpljenje

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, ova uloga zahteva puno pažnje, strpljenja i razumevanja. Neuspesi i porazi koje dete doživljava najviše će boleti upravo roditelje, zbog čega je njihov zadatak dodatno teži. Vodite računa da dete ne vidi vaše razočarenje zbog njegovog poraza ili da ne primeti da mu popuštate u igri da bi pobedio. Ovo će samo pojačati njegov osećaj neuspeha i frustracije. Budite strpljivi i pričajte otvoreno sa detetom, o porazima, pobedama, uloženom trudu i rezultatima.

Stručni pedagoški tim gimnazije Tvrđava kod dece razvija pravilan odnos prema porazima, ali i pobedama. Jedan uspeh ne mora da znači da deca treba da žive na „staroj slavi“ i da prestanu da se trude, kao što ni jedan poraz nije znak da treba da odustanu. Kroz različite radionice i nastavu naši nastavnici teže da osnaže decu veštinama koje će im pomoći da uspešno odgovore na svakodnevne životne situacije.

Podeli post

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.