Šta je e-obrazovanje?
E-obrazovanje ili elektronsko obrazovanje (eLearning) zasniva se na korišćenju savremene računarske i komunikacione tehnologije, gde se poseban akcenat stavlja na interakciju i prilagođavanje učenja potrebama svakog pojedinog učenika. E-obrazovanje zapravo teži davanju pravih materijala svakom učeniku, u pravo vreme i u pravom kontekstu, koristeći najprikladniji medij. Odnosno, cilj je da svaka osoba stiče znanje u skladu sa svojim obrazovnim potrebama.
Elektronsko obrazovanje koristi savremena tehnološka sredstva poput računara, interneta i mobilnih uređaja za razmenu informacija. Kako danas gotovo ne postoji učenik koji nema mobilni telefon, tablet ili računar, elektronsko učenje je moguće primenjivati za formalno ili neformalno učenje. Prema tome, elektronsko obrazovanje je pogodan način za realizaciju obrazovanja na daljinu, ili kao dopuna tradicionalnom obrazovanju.
Oblici e-obrazovanja
Postoje dva načina sprovođenja e-obrazovanja:
- Mix-mode ili mešovito obrazovanje koje predstavlja kombinaciju klasične nastave u učionici i nastave uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija.
- „Čisto“ e-obrazovanje koje predstavlja primarnu metodu obrazovanja, odnosno oblik nastave pri kojem učenici uče samostalno, online.
E-obrazovanje kao dopuna klasičnom obrazovanju
Kada je reč o meštovitom e-obrazovanju, veoma je važno naglasiti da primena elektronskog obrazovanja ne znači zamenu za tradicionalno, već dopunu radi poboljšanja kvaliteta učenja i poučavanja. U modernoj učionici učenici uz pažljivo vođstvo nastavnika koriste virtuelni prostor i savremena tehnološka sredstva da dobiju znanja na zanimljiviji i potpuniji način koji podstiče istraživačko i aktivno učenje.
Kroz primenu različitih aplikacija, platformi i softvera deca brže pamte nove informacije i postaju aktivni učesnici u procesu nastave. Pored toga, učenje uz pomoć savremenih tehnologija pozitivno utiče na sve aspekte dečijeg razvoja, a ne samo na kognitivni. Na primer, na mlađim uzrastima doprinosi boljoj koordinaciji ruka–oko i podstiče razvoj fine motorike, kroz pokrete koje zahteva korišćenje miša ili kucanje na tastaturi. Kod starije dece, e-učenje unapređuju sposobnosti rešavanja problema kroz online igre i slagalice, povećava aktivnost učenika na času, podstiče radoznalost i razvija komunikacione veštine jer se bazira na interakciji i kontinuiranoj saradnji sa nastavnikom i vršnjacima.
E-obrazovanje kao primarni oblik obrazovanja
E-obrazovanje pored toga što može biti dopuna klasičnom obrazovanju, primenjuje se i kao primarni oblik obrazovanja na daljinu, i to kroz:
- video-konferencije
- whitebord (zajednička tabla po kojoj svi učesnici obrazovnog procesa mogu pisati i crtati)
- simulacije/virtuelna stvarnost
- audio-konferencije
Činjenica je da su deca u e-okruženju znatno više motivisana za učenje jer pred sobom imaju interaktivni ekran i različite multimedijalne alate umesto udžbenika koji sadrži unapred ispisan tekst.
Prednosti i nedostaci e-obrazovanja
Savremene škole dosta ulažu u različite obrazovne softvere i platforme čiji je cilj da doprinesu kvalitetu učenja i poučavanja kroz realizaciju zanimljivog i interaktivnog časa. Sa druge strane, zagovornici tradicionalnog obrazovanja navode različite nedostatke digitalizacije učenja i poučavanja.
Glavne prednosti e-obrazovanja su:
- vremenska i prostorna fleksibilnost – učenici mogu da pohađaju nastavu bez obzira gde se nalaze ukoliko imaju internet, pametne telefone i računare.
- bolja interakcija u učionici – elektornsko obrazovanje zasniva se na intenzivnoj i neposrednjoj komunikaciji između učenika i nastavnika, te nema straha od postavljanja pitanja i iznošenja vlastitih ideja.
- timski rad – e-obrazovanje insistira na saradnji između učenika, čime se razvijaju socijalne i komunikacione veštine.
- korišćenje različitih medija za učenje – ovo učenje bazira se na raznovrsnim resursima i primeni različitih medija, pa doprinosi ne samo istraživačkom učenju, već i sticanju dodatnih znanja i veštine korišćenja različitih tehnologija.
- sadržaji za učenje su prilagođeni učenicima – elektronsko učenje olakšava praćenje individualnog postignuća svakog učenika i omogućava prilagođavanje sadržaja za one sa nižim nivoom predznanja, kao i za napredne učenike.
Nedostaci e-obrazovanja:
- Tehničke mogućnosti – primena elektronskog obrazovanja zahteva dobru internet konekciju, odgovarajuće programe, alate i savremene tehnologije, što još uvek nema svaka škola ili pojedinac koji želi da počne sa primenom e-obrazovanja.
- Nedovoljna spremnost i motivacija nastavnika za vođenje e-časa – kroz različite programe stručnog usavršavanja potrebno je pripremiti kadrove za pripremu materijala za e-učenje, kao i za ovladavanje alatima i softverima koji se koriste za e-obrazovanje.
Ovi nedostaci mogu se prevazići kroz kontinuiranu pripremu škola i kadrova za uspešno sprovođenje e-obrazovanja. Takođe, potrebno je raditi na motivaciji nastavnika i njihovom upoznavanju sa svim benefitima časa koji se bazira na kombinaciji klasičnih i inovativnih metoda obrazovanja. Organizacija e-časa podrazumeva da nastavnik posveti dovoljno vremena pripremi, da tačno zna šta je cilj i koje aktivnosti i alate treba da koristi da bi ga ostvario. Ovo zahteva dobro poznavanje savremenih obrazovnih tehnologija, teme koja se obrađuje, kreativnost i ljubav prema svom poslu.
Za više informacija o upotrebi savremenih tehnologija u procesu učenja i poučavanja, pročitajte i tekst Kako u praksi izgleda zanimljiv i interaktivan čas.
Provera znanja u e-obrazovanju
Ono što mnogi zameraju e-obrazovanju kao primarnom obliku obrazovanja je nesigurnost prilikom provere znanja, odnosno strah da će učenici varati na testovima tako što će prepisivati informacije sa različitih izvora, ili da će neko raditi test umesto njih.
Međutim, danas postoje različiti načini na koji se ovo može preduprediti. Nastavnici prilikom kreiranja testa na mnogim plaftformama imaju opcije koje smanjuju verovatnoću varanja. Na primer, vremensko ograničenje teksta, uključena kamera, slučajno raspoređivanje ponuđenih odgovora, pristup testu samo sa određenih IP adresa, lozinka kojom se ulazi na test kako bi se sprečio početak pisanja pre vremena, pre nego što su svi polaznici u učionici spremni za pisanje testa i slično. Svakako najbolji način je kombinacija usmene i pismene provere znanja.
Kada je reč o e-učenju kao dopuni klasičnog obrazovanja, testiranje se može sprovoditi putem savremenih nastavnih sredstava u učionici, tako da nastavnik može da posmatra učenike dok rade test. Takođe, testovi mogu da budu formirani tako da se učenicima automatski menjaju pitanja u skladu sa njihovim nivoom znanja. Na taj način, deca dobijaju individualizovane testove, a nastavnici bolji uvid u znanja i sposobnosti svakog pojedinačnog učenika.
Uloga nastavnika u e-obrazovanju
Uloga nastavnika u e-obrazovanju menja se u odnosu na tradicionalni način poučavanja. U zavisnosti od toga da li je reč o e-obrazovanju kao dopuni tradicionalnog obrazovanja ili o čistom e-obrazovanju, nastavnik ima različite odgovornosti, a neke od njih su:
- Pripremanje obrazovnih materijala i osmišljavanje časa
- Iniciranje interakcije, vođenje nastavnog časa i moderiranje diskusije
- Jasno definisanje i isticanje pravila, procedura, ciljeva časa i očekivanih modela ponašanja
- Podržavanje i podsticanje angažovanja učenika
- Davanje blagovremenog i jasnog feedback-a
- Razvoj partnerskog odnosa sa decom
- Samoevalucija vlastitog rada i stalno stručno usavršavanje
Za kraj: Razvoj e-obrazovanja u Srbiji
Strategija razvoja obrazovanja u našoj zemlji ima za cilj veću primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u školama, kao i osposobljavanje nastavnika za e-obrazovanje. U oktobru 2019. godine formiran je Centar za obrazovnu tehnologiju s ciljem promovisanja upotrebe digitalnih tehnologija u nastavi kako bi se doprinelo boljim rezultatima učenika. Rezultati istraživanja iz 2017. godine pokazali su da je e-obrazovanje u Srbiji dosta nerazvijeno u odnosu na okolne zemlje, te da samo 7% studenata koristi online resurse u učenju, a u srednjoškolskom obrazovanju ovaj procenat je niži.
Međutim, pandemija uslovljena virusom COVID-19, značajno je ubrzala razvoj e-obrazovanja u našoj zemlji. Tokom vanredne situacije i nastavnici i učenici bili su prinuđeni da ovladaju učenjem na daljinu. Nažalost, broj škola koje su nakon pandemije nastavile da primenjuju savremena nastavna sredstva i metode je veoma mali. Veliki broj učenika u odeljenju, frontalna nastava i nedovoljna tehnička opremljenost državnih škola znatno otežavaju korišćenje informaciono-komunikacioh tehnologija u učionici.
Sa druge strane, privatne škole u Srbiji teže da kreiraju jedinstveno iskustvo učenja za svoje učenike, te znatno veću pažnju posvećuju digitalizaciji. Jedna od takvih škola u Novom Sadu je Gimnazija Tvrđava. Osnivač ove moderne privatne srednje škole je Dragan Kovačević, autor poznatog youtube kanala i platforme za e-učenje Virtuelna učionica. Pored toga, Dragan je nastavnik engleskog jezika i vlasnik IT firme Zequester, specijalizovane za izradu internet platformi za učenje na daljinu i interaktivnih edukativnih sadržaja koja omogućava implementaciju najsavremenije tehnologije u nastavi.
Učionice škole opremljene su najsavremenijim multimedijalnim, audio i video nastavnim sredstvima, a tehnologija je obavezan deo nastave. Prilikom upisa svaki učenik dobija najnoviji laptop koji mu omogućava da učestvuje u predavanjima, edukativnim igricama, kvizovima i testovima. Svaki čas u Tvrđavi je zanimljiv, zahvaljujući interaktivnoj tabli, različitim obrazovnim softverima, kreativnom i kompetentnom nastavnom kadru. Pročitajte više o uslovima upisa u Tvrđavu.
