Šta sve brine tinejdžere

Šta sve brine tinejdžere
Period adolescencije je pun promena - fizičkih, mentalnih i socijalnih. Sve ove promene izazivaju stres i nelagodnost, zbog čega tinejdžere često opažamo kao netrpeljive, nervozne ili čak zabrinute. Pa pre nego što izgovorite rečenicu “oko čega ti brineš, vratio/la bih se u tvoje godine”, veoma je važno da znate šta sve brine tinejdžere. I ne, nije dovoljno da sačekate da dete samo preraste period adolescencije i svi problemi će nestati, već treba da mu pružite podršku da savlada stvari koje ga brinu. Hajde da pogledamo o čemu je reč!
Sadržaj

Tinejdžeri brinu zbog…

Šta sve brine tinejdžere je često istraživano pitanje poslednjih nekoliko godina. Ubrzan tehnološki razvoj, društvene mreže i dominacija virtuelne komunikacije, donose nove brige tinejdžerima. Prema rezultatima studija, najčešće brige tinejdžera su: 

Preopterećenost obavezama i aktivnostima

Danas deca imaju mnogo veći izbor aktivnosti nego kada smo mi odrastali i dostupno im je baš sve. Zbog toga se kod dece često javlja čuveni “fear of missing out”, odnosno strah da će nešto propustiti. A javlja se i kod roditelja, strah da će deca nešto propustiti.  Gusti rasporedi tinejdžera, od školskih do vanškolskih obaveza i aktivnosti, mogu dovesti do stresa i napetosti. 

Fizički izgled i slika na društvenim mrežama

Fizičke promene koje mladi doživljavaju tokom puberteta su svakako ono što ih najviše opterećuje. Posebno danas, kada deca pod uticajem društvenih medija osećaju veći pritisak i želju da budu “savršeni” i da dostignu ideal lepote koji im se plasira. Oni tada porede sebe sa tom nerealnom slikom usled čega se osećaju neuspšno i nezdovoljno sobom. 

Školske ocene

Verovali ili ne, tinejdžeri brinu zbog svojih ocena. Čak i oni koji nemaju sjajno postignuće, opterećeni su ocenama jer su u ovom periodu one često odlika inteligencije i uspeha u budućnosti. Takođe, tinejdžere pored ocena brine i završavanje školskih obaveza jer osećaju kao da nemaju dovoljno vremena sve da postignu ili ne razumeju gradivo.

Uklapanje u grupu i osećaj pripadanosti

Tinejdžeri prirodno žele da se uklope u grupu i da se dopadaju svojim vršnjacima. Žele da „izaberu“ pravi identitet i da ih vršnjaci vide kao kul i zanimljive. Ova briga može motivisati tinejdžere da rade stvari za koje znaju da su pogrešne ili zbog kojih im je neprijatno, samo da bi impresionirali vršnjake. Pored toga, tinejdžeri znaju da su deca koja se ne uklapaju često mete nasilnika, što je još jedna velika briga za ovu starosnu grupu. Pronalaženje osećaja pripadnosti glavni je izvor stresa u tinejdžerskim godinama.

Porodični konflikti

Većina tinejdžera deluje ravnodušno prema svojoj porodici i njihovim problemima, ali to je samo maska. Porodica je njihova sigurna luka, te će ga veoma potresati svi porodični problemi, od emocionalnih do finansijskih. 

Ljubavne veze

Tinejdžeri su zabrinuti i zbog ljubavnih odnosa. U ovom periodu počinju prve romantične veze, te ako vaš tinejdžer nije imao partnera još uvek brinuće da li je privlačan suprotnom polu. Sa druge strane, oni koji su u vezama imaju pritisak koji se tiče prvih seksualnih odnosa i trajanja veze. 

Razmišljanje o budućnosti

Tinejdžeri su neretko zabrinuti i za budućnost. U želji da se što bolje pripreme za svet rada, vrlo rano moraju da donose odluke o izboru škole, studiranju, karijeri i poslu. Mnogi tinejdžeri su pod stresom jer veruju da njihove ocene u srednjoj školi odlučuju o njihovoj budućnosti. 


 

Kako možete pomoći tinejdžeru da se izbori sa svojim problemima

Roditelji često imaju puno dilema oko briga svoje dece, jer se vode činjenicom da su svom detetu sve obezbedili i da nema razloga da dete bude zabrinuto ili nervozno. Zbog toga je važno da vam kažemo da sve ove brige tinejdžera proizilaze uglavnom iz promena sa kojima se suočavaju, te da nikako ne znače da je problem u vama kao roditeljima. Međutim, istina je da im roditelji mogu pomoći da lakše savladaju svoje strahove. Šta više, tinejdžeri to i očekuju! Naime, iako se često čini da ne žele pomoć roditelja, čak 80% dece između 11 i 14 godina žele da im roditelji pomognu da se izbore sa stresom. Ali, kako? 

Pokretanje bilo koje osetljive teme sa tinejdžerima se često može završiti neprijatno, te umesto da razgovarate sa njima oni će se još više povući u sebe ili čak naljutiti. Da bi se to izbeglo morate izbegavati osude, kritike i duga predavanja. Ne zaboravite da ste vi najuticajnija osoba u njegovom životu i da vam dete veruje i sluša vas, čak i kada deluje ne zainteresovano. Pričajte sa tinejdžerima o problemima uopšte, kao da se ne odnose direktno na njih. Saslušajte šta imaju da kažu, ali bez osude i napadanja. Potom iznesite svoja očekivanja i mišljenje. Dete mora dobiti jasnu poruku da određene stvari i ponašanja ne odobravate, te da postoje pravila koja treba da poštuju. 

Dobar način da pokrenete ovaj razgovor je da postavite neki problem kao da se on desio nekom i da pitate dete šta o tome misli, da li se to dešava i u njegovoj školi. Na ovaj način kroz opušten razgovor o nekom drugom, možete dati detetu korisne i indirektne savete kako treba postupati sa nekim problemom. 

I još nešto, nemojte “gušiti” svoje dete. Ponekad svima nama treba da budemo sami i neke brige lakše rešavamo bez pomoći drugih. Ali, ako je dete anksiozno i ukoliko brige počinju previše da ga opterećuju, definitivno je potrebno da se uključite. Evo nekih znakova da se tinejdžer bori sa velikim stresom i anksioznošću:

  • Brine za mnoge stvari sve vreme i ne može da se opusti;
  • Izbegava ljude i oseća se uznemireno duži vremenski period;
  • Brige mu uslovljavaju fizičke probleme, poput nesanice, glavobolje, mučnine, ubrzanog disanja i sl. 
  • Ponaša se suprotno od onoga što je za njega karakteristično, odnosno ima drastičnu promenu ponašanja i često upada u nevolje. 

Roditelji tinejdžerima mogu pružiti pomoć i podršku na različite načine, a ovo su neki od njih:

  • Pričajte o tome kako se osećaju korišćenjem “ja” poruka. Na primer: “Primetio/la sam da u poslednje vreme baš imaš puno obaveza i stvari o kojima razmišljaš. Ako mogu da pomognem, znaš da sam tu”.
  • Povezujte se sa detetom. Organizovanje porodičnih okupljanja i aktivnosti je idealan način da negujete i razvijate odnos poverenja sa detetom i da produbite komunikaciju.
  • Pokažite detetu da mu verujete da može samo da se izbori sa problemima koji ga muče. Napravite zajednički plan i pustite ga da proba da ga primeni na svojim brigama. 
  • Izbegavajte etiketiranje. Dete ne sme da oseti da ga osuđujete ili da njegove probleme doživljavate kao da su detinjasti ili neozbiljni. 

Šta sve brine tinejdžere - Za kraj

Adolescencija je stresno razdoblje života. Deca koja su kontinuirano pod stresom mogu postati anksiozna, depresivna ili mogu početi neprilagođeno da se ponašaju kada su uznemireni i ranjivi. Zbog toga roditelji i nastavnici treba da pomognu tinejdžerima da razviju kompletan alat pozitivnih veština za suočavanje sa stresnim situacijama, da ih uče da rešavaju probleme i preuzimaju odgovornost za svoje postupke. 

Stručni tim gimnazije Tvrđava kontinuirano sarađuje sa roditeljima kako bi zajedno deci obezbedili neophodnu podršku tokom adolescencije. Kroz savetodavni i radioničarski rad deci pružamo efikasne načine za suočavanje sa stresom koji im mogu pomoći da preokrenu problematične situacije u pozitivne ishode i da se pripreme za odgovorno odraslo doba.

Podeli post

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.