Šta je povratna informacija?
Povratne informacije su objektivne poruke o nekoj aktivnosti ili ponašanju, koje se daju sa ciljem unapređenja. U kontekstu ovog teksta, povratne informacije čine poruke roditelja ili učenika o radu nastavnika i škole, na osnovu merljivih i pouzdanih faktora. Iako termin povratne informacije veliki broj ljudi poveže sa negativnom ocenom tuđeg rada, adekvatna povratna informacija predstavlja upravo suprotno. To može biti priznanje za dobro obavljenu aktivnost ili predlog o tome kako da se nešto kvalitetnije uradi kako bi rezultati bili efektivniji.
Smisao povratne informacije je da se onaj ko je dobije podstakne da napreduje tako što će usavršavati kritična područja ili da se motiviše da nastavi kvalitetno da obavlja svoj posao. Prema tome, možemo razlikovati pozitivne i korektivne povratne informacije. Pozitivne povratne informacije podstiču željene oblike ponašanja, dok korektivne naglašavaju promenu ili dodatno usavršavanje slabih područja.
Važnost povratne informacije za školu i nastavnike
Steve Armstrong je rekao: “Ništa se dobro ne može desiti kada izostanu povratne informacije”.
To znači da ako nismo svesni gde grešimo ili da nešto radimo dobro, izostaće težnja da unapredimo svoj rad i budemo još bolji. Najbolji način da se određena aktivnost pohvali ili podstakne na unapređenje je njena analiza i otvorena komunikacija. U obrazovanju komunikacijski trougao čine učenik, nastavnik i roditelj.
Za nastavnika nema veće satisfakcije od zainteresovanih učenika koji uživaju u njegovom času i sve dok je svestan da je to tako, trudiće se da održi kvalitet svog rada i da se konstantno usavršava. Sa druge strane ako se propusti u nastavnikovom ili radu škole ne adresiraju na vreme to ne samo da može dovesti do nezadovoljstva učenika i roditelja, već može rezultirati lošijim obrazovnim ishodima.
Prema tome, adekvatna i blagovremena povratna informacija nastavnicima i školi omogućava:
Identifikaciju slabih i jakih područja
Traženjem feedback-a od svojih učenika i njihovih roditelja, nastavnici mogu identifikovati koji aspekti njihovog rada ili škole su zadovoljavajući, a koje mogu dodatno usavršiti.
Na primer, putem ankete ili diskusije nastavnik matematike može da otkrije da se učenicima posebno sviđa što koristi konkretne primere iz prakse da bi objasnio apstraktne pojmove i što ih aktivno uključuje u rešavanje problema. Ovo je jako područje nastavnikove prakse.
Sa druge strane, nastavnik može otkriti da bi učenici voleli da nastavnik više koristi tehnologiju na času i da imaju više online aktivnosti. Ovo može ukazati na slabije područje u nastavnikovoj praksi koje zahteva dodatno angažovanje.
Proces identifikacije omogućava nastavniku da ciljano radi na poboljšanju kvaliteta svoje nastave i postizanju boljih rezultata učenika.
Podržavanje efikasnih načina rada
Povratne informacije roditelja i učenika ne samo da doprinose identifikaciji onog što funkcioniše dobro na času ili u školi, već osnažuju primenu sličnih aktivnosti i metoda rada u budućnosti. Na primer, ako roditelji izraze zadovoljstvo učešćem u aktivnostima škole, nastavnici i stručni kadar će imati na umu da je ovo praksa koju roditelji cene, te će organizivati veći broj aktivnosti koje podrazumevaju aktivnu ulogu roditelja u školskom životu i razvoju učenika.
Stvaranje uslova za bolje rezultate
Konstruktivna povratna informacija omogućava nastavnicima i školi da prilagode svoj rad i procese kako bi unapredili rezultate učenika. Na primer, ako većina učenika ukaže nastavniku da ne razume određeno gradivo zbog metode poučavanja ili iznesu da im je potrebna dodatna podrška kod rešavanja problema, nastavnik može ponuditi nove načine za obradu određene nastavne jedinice, pružiti učenicima podršku kroz dodatne resurse, individualne konsultacije ili prilagođene aktivnosti. Takođe, kroz povratnu informaciju nastavnik može prepoznati i ohrabriti učenike koji postižu dobre rezultate, što može povećati njihovo samopouzdanje i motivaciju za dalje učenje.
Podsticanje samoreflekcije i profesionalnog razvoja
Blagovremena i konstruktivna povratna informacija podstiče nastavnike da razmišljaju o vlastitom radu, da se samoevaluiraju i sami dolaze do zaključaka o tome koje aspekte rada treba da unaprede. Ove informacije postaju osnovni faktor usmerava profesionalni razvoj nastavnika. Kada su svesni šta treba da unaprede, nastavnici ne samo da mogu smislenije birati programe profesionalnog razvoja i obuka, već se mogu posvetiti istraživanju novih pedagoških pristupa koji bi im pomogli da unaprede svoj rad.
Izgradnju poverenja i partnerskih odnosa
U savremenom obrazovanju nastavnici i roditelji treba da budu ravnopravni partneri učenika u procesu razvoja i sticanja znanja. Kroz otvorenu komunikaciju i razmenu povratnih informacija, stvara se atmosfera poverenja između nastavnika, učenika i roditelja. U takvoj atmosferi, roditeljima se omogućava da bolje razumeju šta se dešava u školi i kako mogu podržati učenike kod kuće. Kada roditelji imaju poverenje u nastavnike i u školski sistem, to olakšava saradnju porodice i škole, što na kraju koristi učenicima.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Kako izgraditi poverenje između porodice i škole.
Motivaciju za unapređenje obrazovnog procesa
Već smo napomenuli da je povratna informacija jak motivacioni faktor. Kada nastavnici dobiju pozitivne povratne informacije, to ih dodatno motiviše da nastave da se trude i unapređuju svoj rad. Kada vide da njihovo zalaganje donosi korist učenicima, osećaju se podstaknuto da nastave da eksperimentišu sa novim metodama, prilagođavaju svoj pristup i traže načine da postignu još bolje rezultate.
Kontinuirano unapređenje kvaliteta
Kroz redovno prikupljanje i analiziranje povratnih informacija, nastavnici imaju mogućnost da stalno prate svoj i rad škole i identifikuju oblasti koje zahtevaju poboljšanje. Ovo može uključivati prilagođavanje nastavnog plana i programa, korišćenje različitih metoda poučavanja, detaljniju pripremu časa, primenu tehnologije i raznovrsnih načina ocenjivanja i slično. Kroz ovaj kontinuirani proces refleksije i akcije, nastavnici i škola neprekidno razvijaju i unapređuju svoju praksu, što rezultira poboljšanjem kvaliteta obrazovanja.
Kako i kada se daje povratna informacija?
Važno je imati na umu da povratne informacije treba da budu konstruktivne, odnosno da su okrenute ka budućnosti i fokusirane na to kako određena aktivnost ili situacija može da se unaprediti. Da bi se ovo postiglo, potrebno je da postoji procedura davanja povratne informacije u školi, umesto davanja sporadičnih komentara, sugestija i primedbi.
To znači da feedback treba da bude stalan proces, koji se odvija na utvrđen način i na određen vremenski period. Nastavnici i učenici mogu dati feedback na rad nastavnika i škole na kraju svakog tromesečja, polugodišta, godine ili češće. Feedback može biti pismeni u formi ankete ili usmerni u formi diskusije.
Bitno je voditi računa o načinu na koji se saopštava i prima povratna informacija. Povratna informacija ne treba da bude usmerena na ličnost, već na konkretnu aktivnost ili radnju. Koraci koji će olakšati postupak pružanja povratnih informacija:
- Odredite očekivanja. Razmislite o tome šta želite postići ovom povratnom informacijom i koje konkretne oblasti želite pokriti.
- Koristite pouzdane izvore. Bitno je da vodite računa da je vaš feedback tačan, objektivan i zasnovan na činjenicama.
- “+ i -” tehnika. Počnite feedback sa iznošenjem pozitivnih strana koje možete pronaći u nečijem ponašanju, radnji ili aktivnosti. A nakon toga recite slabe strane.
- Dajte konkretne primere, opišite tačno situaciju, radnju ili aktivnost na koju dajete feedback.
- Sada ukažite na svoj subjektivan osećaj, kako na vas ta aktivnost ili situacija deluje i kakva osećanja vam izaziva.
- Na kraju dajte preporuku kako vi smatrate da određena aktivnost ili radnja može da se unapredi da bi dala najbolje rezultate.
Kako pravilno prihvatiti feedback?
Sposobnost prihvatanja feedback-a je preduslov učenja i razvoja. Veoma je važno da se feedback ne doživljava kao lični napad, već kao prilika za unapređenje sa ciljem postizanja boljih rezultata.
Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći nastavnicima i školi da bolje prihvate i razumeju feedback:
- Saslušajte šta sagovornik ima da kaže bez prekidanja. Nakon toga postavite pitanja ukoliko nešto niste dobro razumeli. Ako je u pitanju pismeni feedback, razmislite o napisanom i probajte da se setite situacije u kojoj se nešto slično desilo.
- Razmislite kako osoba koja je dala feedback doživljava situaciju, stavite se u ulogu druge osobe.
- Uradite samoevaluaciju.
- Uporedite evaluaciju drugih sa svojom.
- Istražite strategije i potencijalne načine koji mogu unaprediti slabe i osnažiti jake aspekte rada.
- Zahvalite na povratnoj informaciji.
Za kraj - Povratna informacija kao preduslov razvoja nastavnika, škole i obrazovnog sistema u celini
Jasno je da povratna informacija igra ključnu ulogu u unapređenju rada nastavnika, škole i obrazovnog sistema u celini. Kao što nastavnik ocenjuje učenika sa ciljem da ga motiviše ili podstakne da unapredi svoj rad, tako bi i proces pružanja povratnih informacija školi i nastavnicima trebalo da omogući prilagođavanje praksi i procesa učenja kako bi se ostvarili bolji rezultati i unapredio kvalitet obrazovanja.
