O gejming industriji
Gejming industrija utiče na slobodno vreme, socijalni i mentalni razvoj mladih zahvaljujući raznovrsnosti zabavnih sadržaja koje nudi. Procenjuje se da igrice danas igra oko dve milijarde korisnika širom sveta, a do 2025. godine ovaj broj bi se mogao uvećati za čak 20%.
Iako je gejming zabavan svim starosnim grupama, zanimljivo je da ova industrija najviše zarađuje od dece jer predstavlja njihovu omiljenu aktivnost u slobodnom vremenu. Koliko su igre važna aktivnost za decu u slobodnom vremenu pokazuje i podatak ISFE GameTrack, prema kom 73% evropske dece uzrasta od 6 do 10 godina i 84% dece uzrasta od 11 do 14 godina igraju video-igre.
Pored stranih igrica, primetno je i da gejming industrija u našoj zemlji jača, te se pojavljuje sve veći broj domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom video igara. Srpska asocijacija industrije video igara (SGA) ističe da u Srbiji danas postoji preko 130 gejming timova i kompanija, od kojih se više od pola nalazi u Beogradu, zatim u Novom Sadu i u Nišu.
Ukoliko uzmemo u obzir rastući uticaj gejming industrije u svetu i kod nas, jasno je da glavni prioritet svih koji su u kontaktu sa decom, treba da bude da osnaže mlade korisnike da na odgovoran i bezbedan način ostvare koristi od digitalizacije i igara.
Gejming kao korisna aktivnost
Jedna stvar koja je jasna u vezi gejminga je da deca vole da igraju igrice, to im je zanimljivo i drži njihovu pažnju. Kako je danas zbog brojnih sadržaja kojima su deca preplavljena teško uhvatiti i zadržati njihovu pažnju duži vremenski period, trebalo bi da iskoristimo ekspanziju gejming industrije za razvoj mladih.
Ukoliko pođemo od ovakvog pristupa, odnosno da gejming industrija utiče pozitivno, a ne negativno, vrlo lako ga možemo primeniti u procesu vaspitanja i obrazivanja. Naravno, da bi gejming bio korisna aktivnost, potrebno je da bude kontrolisan, usmeravan i vođen.
Deca vole da se igraju i vole tehnologiju, pa ako probate to da im zabranite sasvim je očekivano da ćete naići na otpor!
Sa druge strane, umesto zabrana i merenja vremena koje mladi provode igrajući igrice, možemo istražiti kakve to igrice oni igraju i da li one mogu imati razvojni i edukativni značaj. Često je igranje igrica način da se deca zbliže sa vršnjacima, da upoznaju nove ljude, da uče strani jezik i da komuniciraju u “virtuelnom svetu”. Tako posmatrano, gejming ih na neki način ih priprema za život i rad u budućnosti.
Prema tome, igranje igrica i te kako može biti korisna aktivnost ali ukoliko je umerena, prilagođena i zaista se odvija samo u slobodnom vremenu tinejdžera, bez ugrožavanja drugih aktivnosti. A osnovna odgovornost odraslih nije da zabrane igranje igrica, već da usmere i kontrolišu njihovo konzumiranje.
Kada je gejming negativan za razvoj?
Adolescencija je doba kada se dešavaju značajne razvojne promene, fizičke, emocionalne i socijalne. Ukoliko mladi pprovode veći deo svog dana zatvoreni sami u sobi igrajući igrice, jasno je da će propustiti brojne situacije značajne za razvoj. Kao i sa bilo kojom drugom aktivnošću, gejming može imati negativan uticaj na razvoj ukoliko je neumeren, te zbog usmerenosti na igranje igrica deca zapostavljaju svoje školske obaveze, dnevne aktivnosti, razgovore sa porodicom i prijateljima. Odnosno, problem nisu video-igre kao deo slobodnog vremena, već video-igre kao glavna dnevna aktivnost.
Ovo se često naziva i “gejming poremećaj”, odnosno zavisnost od igranja video igrica. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila je „gejming poremećaj “ u 11. izdanje svoje Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11). Prema tom vodiču, poremećaj igara određuje se kao „oslabljena kontrola“ nad igranjem igrica, što dovodi do toga da to ima prioritet nad drugim interesovanjima i aktivnostima. Ovo ponašanje smatra se negativnim ukoliko dovodi do loših posledica u oblastima kao što su lični odnosi, škola ili posao.
Kako gejming industrija utiče na mlade u Srbiji: Rezultati istraživanja
UNICEF je sproveo istraživanje u Srbiji o tome kako gejming industrija utiče na decu od 15 do 19 godina pod nazivom “Kako igrice utiču na decu i mlade”. U istraživanju je učestvovalo preko 900 tinejdžera iz svih delova naše zemlje. Prema dobijenim rezultatima 34% anketirane dece, odnosno jedna trećina je potvrdila da igra igrice svakodnevno ili više puta nedeljno.
Pritom, devojčice uglavnom igraju samo kada imaju višak slobodnog vremena, dok dečaci često igraju svakodnevno. Kada je reč o motivima, oko 28% ispitanika ističe da igrice igra iz zabave, 12% zbog dosade i isto toliko da bi se opustilo. Više od polovine ispitane dece igrice igra u samoći, dok nešto manje od trećine to radi online s prijateljima. Oko 64% mladih je odgovorilo da ipak nikada nije zamenilo viđanje sa društvom zarad gejminga, što je pozitivno.
Takođe, daju se neki predlozi na koji način gejming industrija može biti odgovornija prema deci i njihovim pravima:
- postavljanje starosnog ograničenja za maloletne korisnike
- unapređenje politike zaštite ličnih podataka
- zaštita mladih od neprikladnih sadržaja.
Uloga porodice i škole u razvoju zdravog odnosa prema video igrama
Savremena pedagogija odbacuje mogućnost jednosmernih uticaja, te je međusobno delovanje porodice, škole i šire socijalne sredine od velike važnosti za pravilan razvoj.
Za razumevanje roditeljskog uticaja na razvoj, pa tako i uloge u razvoju zdravog odnosa prema video igrama, veoma je važno koje vaspitne stilove roditelj primenjuje. Na primer, autoritaran roditelj koji zabrani tinejdžeru da igra igrice, bez dodatnog objašnjenja ili argumenta zasigurno će naići na otpor ili čak sukob. Isto tako, roditelji koji su nedosledni, te jedan dan tinejdžeru zabranjuju da igra igrice, a već sledeći popuste pred njegovim molbama imaće problem prilikom izgradnje zdravog odnosa deteta prema video igrama.
Zbog toga je važno da roditelji primenjuju autoritativni stil vaspitanja prilikom razvoja pozitivnog odnosa prema video igrama. Ovo uključuje pozitivne metode nadzora, razgovor sa decom, kompromis i pohvale dobrog ponašanja. Umesto zabrana, roditelji treba da neguju prihvatajući stil vaspitanja, da se interesuju za aktivnosti svog tinejdžera i posvete mu vreme u toku svakog dana.
Obrazovne ustanove često imaju pogrešan pristup kada je reč o gejmingu. Sigurno vam je poznato da neki nastavnici oduzimaju telefone pre časa jer deca igraju igrice tokom nastave? Oduzimanje telefona deci današnjice je zaista loš način da im priđete. Ne kažemo da je lako, ovo je veliki izazov, posebno za državne škole sa velikim brojem učenika.
Prema tome, da biste privukli pažnju dece, ne treba da im oduzmete ono što ih trenutno zanima, već da iskoristite to što znate šta ih trenutno zanima. Odnosno, počnite sa gejmifikacijom obrazovanja!
Ovaj pristup se primenjuje u privatnoj gimnaziji Tvrđava, koja zahvaljujući upotrebi savremenih tehnologija, stručnom nastavnom kadru i moderno dizajniranim učionicama koristi igrice tokom časa. Na ovaj način nastavnici imaju pažnju učenika tokom nastave, jer je nastavni proces dinamičnim, a učenje zanimljivo za decu. Škola je opremljena najsavremenijim obrazovnim tehnologijama, kao što su interaktivne table, tablet uređaji, računari, što je neophodno da bi se učenje baziralo na „gejmifikaciji“. Primena igrica u nastavi i upotreba edukativnog softfera podstiče istraživačko i problemsko učenje, razvija kritičko mišljenje i pomaže učenicima da ostvare najviše moguće standarde.
Kako gejming industrija utiče na slobodno vreme tinejdžera - Za kraj
Da li gejming industrija ima pozitivan ili negativan uticaj na slobodno vreme tinejdžera? Odgovor na ovo pitanje nije lak kao što se čini. Neminovno je da tehnologija menja način na koji se mladi zabavljaju, opuštaju, ali i odrastaju generalno. Kako gejming industrija sve više jača, veoma je važno da kod dece od ranog detinjstva razvijemo pravilan odnos prema igricama, ali i slobodnom vremenu uopšte. Ako decu učimo da budu odgovorni prema obavezama, razvijamo radne navike i negujemo pravilne životne vrednosti, gejming će biti samo još jedna u nizu njihovih dnevnih aktivnosti. Možda baš ona uz koju se opuštaju sat vremena pre spavanja ili samo vikendom.
