Autoritarni tip roditelja
Tip roditelja koji strogom disciplinom i nepromenljivim pravilima teži da svoje dete „čeliči“ za budućnost naziva se autoritarni. Ovaj tip roditelja naziva se i diktatorski jer deci nameće pravila i sistem vrednosti koji smatra ispravnim, insistirajući na bespogovornoj poslušnosti.
Autoritarni tip roditelja je emocionalno siromašan, te ga odlikuje krut i hladan odnos sa decom, bez pokazivanja pažnje i ljubavi. Ovakav pristup se između ostalog, negativno odražava na socijalni i emocionalni razvoj deteta, jer deca često kasnije imaju problem sa pokazivanjem osećanja, naročito u javnosti. Kao posledica slepog praćenja roditeljskih pravila, deca postaju zavisna o autoritetu, odnosno nesamostalna, bez samopouzdanja i kritičkog mišljenja, mahom povučena i nesigurna. Nasuprot tome, autoritarni tip roditeljstva može izazvati i bunt, te deca ovakvih roditelja mogu biti neposlušna i agresivna u želji da izazovu neku reakciju i emociju svojih roditelja, pa makar to bila ljutnja i bes.
Ovo ne znači da autoritarni tip roditelja ne voli svoju decu, naprotv, oni su često uvereni da rade ono što je najbolje za dete. Odnosno, u želji da strogom disciplinom izgrade jaku, zrelu i samostalnu ličnost koju niko ne može povrediti, uglavnom nisu svesni da su oni ti koji trajno povređuju svoje dete.
Autoritativni tip roditelja
Autoritativni tip roditelja je svakako onaj kome treba da težimo. Naime, ukoliko u vašoj porodici postoje pravila koja se zajednički donose, te postavljate realne standarde za svoju decu uz bezuslovnu podršku i poverenje, vi ste autoritativni tip.
Ovakav pristup roditeljstvu podrazumeva vođen proces razvoja od strane roditelja kome dete veruje, čije zahteve razume i prihvata. Autoritativni roditelji nemaju striktna pravila i ne traže slepu poslušnost, već koriste tehnike pozitivne discipline kroz izgradnju odnosa međusobnog poverenja i razumevanja.
Autoritativnost podrazumeva davanje razumnih ograničenja, uputstava i sugestija, uz obrazlaganje vlastitih stavova i uvažavanje detetovog mišljenja. Zahvaljujući otvorenoj komunikaciji sa decom, prihvatanju njihovih ideja i davanjem slobode u odlučivanju, deca vrlo brzo postaju nezavisna, odgovorna i spremna za suočavanje sa izazovima.
Na taj način, deca su unutrašnje motivisana, imaju visok stepen samoodgovornosti, te im nadzor i kontrola nisu potrebni. Ovakve roditelje deca poštuju, veruju im i uvek će ih pitati za savet.
Permisivni tip roditelja
Popustljivi ili permisivni tip roditelja je onaj koji nudi bezuslovnu ljubav i pažnju, toliku da nije u stanju da detetu bilo šta zabrani. Želite da vas dete doživljava kao prijatelja na koga se uvek može osloniti, ali da li vas prijatelj može i kontrolisati? Ne može, što i jeste osnovni problem popustljivih roditelja.
Permisivni roditelji nisu u stanju da dete ubede da uradi nešto što ono ne želi; štaviše, veruju da će ako odbiju neku detetovu želju naškoditi razvoju njegove ličnosti zbog čega uglavnom „popuštaju“ ispunjavajući sve što dete želi. Rezultat ovoga je sindrom razmaženog deteta, a kasnije nezrele ličnosti koja nema sposobnost upravljanja sobom, svojim emocijama i ponašanjem. Ovakve osobe imaju teškoće u uspostavljanju socijalnih odnosa sa drugim ljudima, jer nisu navikli na odbijanje i da nije sve podređeno njima.
Razvoj i vaspitanje nužno zahtevaju kontrolu i učenje osnovnih pravila i obrazaca ponašanja. Pozitivna disciplina, insistiranje na poštovanju drugih ljudi i određenog sistema vrednosti preduslov je zrelosti, samodiscipline i nezavisnosti. Prema tome, ljubav nije dovoljan faktor za vaspitanje zdravog i stabilnog deteta.
Nezainteresovan, zanemarujući tip roditelja
Ovaj tip roditelja nezainteresovan je za detetove razvojne potrebe i nije uključen u njegovo vaspitanje. Zanemarujuć tip roditelja nema zahteve ni očekivanja vezana za dete, te je ono prepušteno sebi ili okolini. Postoje brojni faktori koji uslovljavaju zanemarivanje deteta, od nesigurnosti roditelja šta treba da rade, do prezauzetosti ili nedovoljno interesovanja za roditeljsku ulogu.
Ukoliko „nemate pojma“ gde vam je dete, šta radi i sa kim se druži, možda je znak da ste zalutali u ovaj tip roditelja. Zanemarujući tip dozvoljava detetu da radi šta želi, ili brigu o njemu prepušta drugima (babi i dedi, školi, itd). Posledica ovog tipa roditeljstva, u zavisnosti od uzroka zanemarivanja i odbacivanja roditeljske uloge, može biti dete koje ima emocionalne, probleme u ponašanju, slabiji uspeh u školi ili čak ispoljavaju elemente prestupničkog ponašanja. Komunikacija između ovog tipa roditelja i dece je minimalna, te roditelj kasnije čak i ukoliko želi da se približi svom detetu, teško uspeva da mu priđe.
Savršen tip roditelja
Roditelji često tragajući za „receptom savršenog roditeljstva“ zalutaju, čime nanose više štete nego koristi i sebi i svom detetu. Postoje brojne tipologije roditeljskog ponašanja, nastale mešanjem različitih vaspitnih stilova, različitih ličnosti i životnih priča samih roditelja. Prema tome, čak i ako ste prepoznali sebe u nekom, svakom ili nijednom od ovih tipova, ne zaboravite da savršen roditelj ne postoji. A ukoliko želite da budete blizu savršenog edukujte se, slušajte svoje dete, pratite njegov razvoj, postavite realna očekivanja, osvestite vlastite greške, te budite istrajni i dosledni.
Roditeljstvo je najvažniji životni zadatak, te je važno da roditelji imaju podršku u procesu vaspitanja. Škola nije samo obrazovna, već i vaspitna ustanova koja zajedno sa roditeljima teži da razvije zdrave, odgovorne i kompetentne ličnosti. Stoga, gimnazija Tvrđava veliku pažnju posvećuje saradnji sa roditeljima svojih učenika, kroz uključivanje roditelja u školski život, savetodavnu pomoć i zajedničko rešavanje potencijalnih problema.
