"Hvatajte" beleške tokom časa
Važan segment uspešnog učenja je da pratite predavanja određenog predmeta. Slušanjem lekcije mozak se prvi put susreće sa informacijama, te će mu prilikom kasnijeg čitanja one biti poznate i lakše će se pamtiti. Međutim, veoma je bitno da tokom predavanja ne budete pasivni posmatrači, već da se aktivno uključite.
Učešće u nastavi podrazumeva da slušate „sa olovkom u ruci“, postavljate pitanja i uključujete se u diskusiju. Na ovaj način, već u toku samog časa ćete se upoznati sa suštinom lekcije i započećete proces osmišljavanja gradiva.
Učenici često govore da ne mogu da stignu da zapišu sve tokom časa. Tokom „hvatanja beleški“ veoma je bitno da budete misaono angažovani, odnosno da ne pišete mehanički. Ne treba da pišete neprestano, ni da zapišete sve. Lekciju u celini imate u knjizi.
Suština pisanja beleški u toku predavanja je da napravite smernice, koje će vam olakšati razumevanje lekcije tokom učenja. Ukoliko se fokusirate na zapisivanje svega što nastavnik kaže, nećete biti skoncentrisani na sadržaj onoga što pišete, već na bol u ruci ili pritisak da stignete sve. Ovakve beleške ne samo da vam neće biti korisne, već će vas bespotrebno iscrpeti.
Pročitajte lekciju u celini
Pre nego što počnete da pravite beleške potrebno je da pažljivo pročitate lekciju u celini. Mnogi učenici čitaju lekciju parcijalno i odmah tokom prvog čitanja izdvajaju bitno. Ovakav način pravljenja beleški nije dobar jer vodi ka učenju napamet.
Odnosno, učenici nisu upoznati sa celinom, te će iz svakog pasusa ili odeljka izdvajati ono što smatraju da je važno u tom delu, samim tim neće povezivati informacije u tekstu, već će ih učiti bez razumevanja. Deci koja uče na ovaj način biće podrazumevano da iz svakog dela lekcije izdvoje nešto, ali pošto ne znaju šta je smisao celine, vrlo je verovatno da će učiti puno suvišnih stvari. Svaki deo lekcije sadrži nešto što bi trebalo da nam olakša razumevanje suštine gradiva, ali to ne znači nužno da iz svakog dela moramo nešto zapamtiti.
Postavljajte pitanja tokom čitanja lekcije
Nakon što ste stekli uvid u celinu, vreme je da počnete da čitate lekciju drugi put i da izdvajate suštinu. Razlikovanje bitnog od nebitnog je najteži deo učenja i pravljenja beleške. Najjednostavniji način da prepoznate suštinu jeste da postavljate sebi pitanja. Možete biti u ulozi nastavnika i sastavljati test od konkretnih pitanja koja se odnose na lekciju (ovde će vam posebno biti značajne beleške sa časa), te će sama pitanja i kratki odgovori zapravo činiti vaše beleške.
Naravno, korišćenje ove tehnike podrazumeva da konkretizujete pitanja, da znate na šta se tačno odnose i da traže pun odgovor. Pitanja zatvorenog tipa prilikom pravljenja beleški neće imati vrednost.
Odgovore na pitanja možete zapisivati u kratkim tezama, dok prilikom učenja usmeno odgovarate na svako pitanje opširno. Pitanja možete zapisivati u svesku, ali i na margine knjige pored dela koji predstavlja odgovor.
Neki udžbenici na kraju lekcije imaju izdvojena pitanja koja vam takođe mogu poslužiti kao vodič pri pravljenju beleške.
Koristite boje i obeleživače
Ukoliko želite da vaše beleške budu pregledne svakako je korisno da upotrebljavate različite boje. Svrha olovke u boji je da istakne neki deo teksta, odnosno da bude označen kao važan. Ovo vam značajno može pomoći i ukoliko pamtite „fotografski“, jer će se deo teksta razlikovati od ostatka. Olovkama u boji možete crtati, pisati napomene ili podvlačiti. Međutim, važno je da ne podvlačite ili ne prepisujete ceo tekst u boji, jer onda njegovo „bojenje“ neće imati smisla.
Ako odlučite da koristite više boja, važno je da na početku definišete šta vam koja boja označava (na primer, crvena su godine, zelena mesta itd.). Svakako vam preporučujemo upotrebu žute boje, budući da je naučno dokazano da se tekst označen žutom bojom bolje pamti.
Pored korišćenja markera i raznobojnih olovaka, prilikom pravljenja beleške korisne su samolepljive ceduljice. Ovo je naročito važno ako ne smeš da podvlačiš ili pišeš po marginama knjige.
Ostavljate sebi poruke
Komentari koje zapisujete na marginama, ceduljicama ili u tekstu tokom samog učenja mogu biti veoma korisni. Naime, oni će vam značajno olakšati ponavljanje gradiva i doprineće trajnosti naučenog. Ukoliko pročitate neki svoj komentar, gotovo je sigurno da ćete se odmah setiti na šta se on odnosio. Komentari mogu da budu i opomene da nešto ponovite više puta, pitate nekog ili se dodatno informišete. Sa druge strane, komentar može da se odnosi na nešto što je vama bilo interesantno prilikom čitanja (na primer, „lep citat“, „nejasno“ itd.).
Sortirajte
Veoma je važno da vaše beleške budu logične i da prate određen redosled. Na koji način ćete sortirati beleške zavisi od kriterijuma za koji se odlučite, kao i od prirode nastavne građe. Možete praviti podnaslove ili grupe u koje kategorišete pojave prema određenom kriterijumu. Na primer, ukoliko učite istoriju i kriterijum je godina, možete napraviti vremensku liniju i ispod svake godine sortirati sve bitke koje su se tada odigrale.
Sortiranje pored toga što doprinosi trajnosti usvojenog znanja, značajno je i za povezivanje nastavnog gradiva iz više lekcija ili različitih predmeta. Tako vaša vremenska linija iz prethodnog primera može da sadrži i mesto gde se bitka održala, njegove geografske karakteristike, te se na ovaj način istovremeno preslišavate istoriju i geografiju.
Sortiranje može da bude i u vidu numerisanja ili crteža (oblici koji obuhvataju iste pojave). Svakako, za koji god oblik povezivanja informacija da se odlučite nećete pogrešiti.
Označite ključne reči
Beleške treba da budu kratke i jasne, stoga treba izbegavati zapisivanje i isticanje celih rečenica. Tehnika zaokruživanja ključne reči u tekstu ili izdvajanje i zapisivanje ključne reči posebno je značajna prilikom preslišavanja. Kada naučimo lekciju, za njeno kasnije ponavljanje može biti dovoljno samo da pređemo ključne reči koje će nas podsetiti o čemu se u tekstu radi. Ukoliko na osnovu ključne reči nismo sigurni šta predstavlja ključna reč to znači da bi trebalo da ponovimo celinu.
Ključne reči treba da imaju jedinstveno značenje i da nas asociraju na ono o čemu govore. To mogu biti nove ili nepoznate reči, odnosno treba da imaju specifično značenje za taj deo gradiva. Ne mogu biti „poštapalice“, predlozi, veznici ili reči koje se mogu odnositi na bilo koji deo teksta.
U nekim udžbenicima, ključne reči su boldirane, što nam značajno olakšava pravljenje beleški.
Kontinuirano dopunjavajte vaše beleške
Nadograđivanje znanja je sastavni deo razvoja kompetencija. Nakon prelaska većeg broja lekcija iz određene oblasti svakako ćete imati više informacija o određenoj tematici. Stoga, važno je da vaše prvobitne beleške dopunjavate i povezujete sa novim znanjima do kojih ste došli. Ponavljanje naučenog uz osvežavanje novim podacima, ne samo da će doprineti trajnosti stečenog znanja, već će značajno olakšati razumevanje i usvajanje novog gradiva.
Kako praviti beleške - Za kraj
Danas su udžbenici puni suvišnih informacija, koje umesto da olakšaju, dodatno komplikuju razumevanje nastavnog gradiva. Obrazovni sistem koji akcenat stavlja na kvantitet umesto kvaliteta, ne priprema decu za izazove 21. veka. Mehaničko pamćenje velike količine podataka koji nemaju praktičnu primenu vodi zaboravljanju naučenog odmah nakon testiranja, ali i gubitku motivacije za učenje.
U privatnoj gimnaziji Tvrđava akcenat je na sticanju znanja i veština koje će učenike pripremiti za život i rad u dinamičnom okruženju. Cilj nam je da decu naučimo kako da uče. Naši nastavnici pažljivom selekcijom informacija podstiču misaono angažovanje učenika i radoznalost, učeći ih da razlikuju bitno od nebitnog. Kroz jedinstvo teorijskog i praktičnog rada, naši učenici primenjuju naučeno znanje i razvijaju svoje kompetencije.
