1. Kreirajte pozitivnu razrednu klimu
Pozitivna očekivanja razvijaju se u toplom i podržavajućem okruženju. Ukoliko je atmosfera u učionici podsticajna za učenje, podržava emocionalno i socijalno blagostanje učenika i promoviše saradnju i međusobno poštovanje, učenici će se osećati inspirisano i motivisano tokom učenja.
Očekivanja se odnose na procenu buduće situacije na osnovu brojnih faktora, od kojih je jedan prethodno iskustvo u sličnoj situaciji. Zamislite da je prethodno iskustvo deteta odeljenje u kome mu se druga deca smeju dok izlaže usmeno svoj rad. Ovakva razredna klima dodatno pojačava tremu učenika, razvija strah od javnog izlaganja i osećaj neprijatnosti. Pa je prirodno da će dete sledeći put imati negativna očekivanja i težiće da tu neprijatnost izbegne.
Kada se osećaju cenjeno i podržano od svojih vršnjaka i nastavnika, učenici će i sami imati pozitivan stav prema svom radu.
2. Individualizujte nastavni proces
Da biste podsticali pozitivna očekivanja kod učenika, morate izbegavati međusobna poređenja i svrstavanje dece “u kalupe”. Nastavnik treba da upozna svakog svog učenika, da otkrije njegove jedinstvene talente, interesovanja i izazove sa kojima se suočava. Kada učenik oseti da ga nastavnik razume i da se njegova individualnost ceni i prepoznaje, lakše će razvijati pozitivna očekivanja.
Individualizacija u nastavi omogućava nastavniku da postavi personalizovane ciljeve za svakog učenika, a postizanje tih ciljeva pozitivno utiče na samopouzdanje učenika i veru u vlastite sposobnosti.
Pored toga, kroz individualizaciju nastavnog procesa, nastavnici pokazuju da svakog učenika smatraju važnim i da su spremni prilagoditi svoje metode rada kako bi im pomogli da ostvare svoje pune potencijale. Upravo ovo stvaranje ličnog i podržavajućeg okruženja pokretač je pozitivnih očekivanja učenika prema vlastitom učenju i razvoju.
3. Hvalite učenike i ističite njihove talente
Pohvale koje nastavnik upućuje učenicima predstavljaju potvrdu i priznanje za trud koji su uložili. Isticanje učenikovih realnih sposobnosti i talenata u obavljaju nekog zadatka podstiču učenike da i sami prepoznaju svoj uspeh i da počnu da veruju u sebe. Takođe, isticanje učenikovih sposobnosti i talenata, motiviše ih da se trude još više i postižu bolje rezultate.
Osećaj kompetentnosti ne samo da doprinosi izgradnji pozitivnih očekivanja, već značajno smanjuje strah od neuspeha. Prema tome, pomoć deci da postanu svesni svojih snaga i talenata je ključna za izgradnju pozitivnih očekivanja. Promovišite njihove talente i pokažite im kako da ih koriste tokom učenja ili u zajedničkom radu sa drugima.
4. Dajte deci šansu da dožive uspeh
Kao što smo pomenuli pozitivna očekivanja baziraju se i na prethodnom iskustvu, pa je od izuzetne važnosti omogućiti učeniku da doživi uspeh u učenju.
Uzimajući u obzir sposobnosti i talente deteta nastavnik treba da postavi realne, dostižne i izazovne ciljeve. Trud uložen da se cilj postigne i povratna informacija nastavnika kod dece će izazvati ponos i želju da još više napreduju. Važno je da slavite uspeh dece tako što naglašavate napor koji su uložili, a ne rezultate koje su postigli. Na taj način, deca uče da misle pozitivno i da vrednuju čitav proces učenja, a ne samo ocene.
Ovo ne znači da nastavnik ne treba da reaguje na greške koje deca mogu praviti,već da kroz konstruktivan fidbek treba da ih ohrabri da rade na svojim slabostima, istovremeno ističući njihove snage i talente.
5. Podstičite motivaciju
Motivacija je jedan od presudnih faktora koji utiču na školsko postignuće. Učenici koji su motivisani veruju u sebe i mogućnost da ostvare svoje ciljeve. Bilo da su motivisani ocenom, radoznalošću, priznanjem ili nekom obećanom nagradom, sve dok imaju motiv imaće i pozitivno očekivanje.
Kako je motiv individualan, svako dete će na osnovu svojih vrednosti i potreba kreirati ciljeve kojima teži i tome prilagođavati svoje delovanje.
Prema tome, uloga nastavnika sastoji se u podsticanju učenika da pronađe motiv koji ga pokreće na učenje, a od prirode tog motiva u velikoj meri zavisiće kvalitet učenja i dalje postignuće.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Motivacija kao pokretačka snaga učenja.
6. Naglasite da “ne mogu” nije opcija
Jedan od načina da izgradite pozitivna očekivanja kod svojih učenika je da ih učite da nikad ne odustaju od svojih ciljeva i da “ne mogu” jednostavno nije opcija. Dete treba da zna da su svi zadaci koje mu date ostvarivi i realni, te će uz trud i volju uvek moći da ih obavi.
Važno je da pritom deca ne steknu utisak da ne prihvatate neuspeh ili da ne smeju da pogreše, već da ste tu da im pomognete da se suoče sa teškoćama i izazovima kako biste zajedno ostvarili obrazovne ciljeve.
7. Gradite odnose poverenja
Aktivno slušanje i razgovor sa učenicima je još jedan način da im pomognete da kreiraju pozitivna očekivanja. Neretko se dešava da učenici imaju odbojnost prema određenom predmetu zbog nepoverenja prema nastavniku. Taj odnos nepoverenja se izražava kroz rečenice kao što su “koliko god da učim neću dobiti višu ocenu”, “ja to znam, ali ne voli me nastavnik” ili “da je neko drugi uradio kao ja dobio bi višu ocenu”.
Učenici koji se ovako osećaju, neće se posvetiti učenju nastavnog predmeta jer već unapred osećaju da njihovo znanje nije ono što određuje ocenu, već nastavnik. Ovo osećanje ide pod ruku sa negativnim očekivanjima i nedostatkom volje i motivacije za učenjem.
Da bi se to izbeglo veoma je važno da nastavnici neguju kvalitetne odnose saradnje i međusobnog poverenja sa učenicima. Ovo podrazumeva da budete dosledni, da ne favorizujete pojedine učenike i da poštujete njihove različitosti i sposobnosti. Nastavnik koji uvažava svakog svog učenika i uvek je spreman da ga sasluša, zasigurno će steći njegovo poverenje.
Za kraj - Pozitivna očekivanja kao pokretač akademskog uspeha
Svaki nastavnik koji uđe u učionicu treba da bude svestan da uspeh u učenju nije određen samo uloženim trudom deteta, već i verom u ono što treba da postignu. Prema tome, graditi pozitivna očekivanja kod učenika u obrazovnom procesu jednako je važno kao i nastavna jedinica koju treba da savladaju. Pozitivna očekivanja učenicima daju mentalnu snagu da se izbore sa školskim izazovima i motivišu ih da nastave da uče.
Nastavnici gimnazije Tvrđava polaze od činjenice da se svi učenici međusobno razlikuju po nivou predznanja, tempu i stilu učenja, ali i po motivima i očekivanjima koja imaju. Kroz individualizovan rad pomažu deci da razviju pozitivna očekivanja i samopouzdanje, te da ostvare obrazovne ciljeve na način koji najviše odgovara njihovoj ličnosti.
