Kako funkcioniše veštačka inteligencija?
Veštačka inteligencija, odnosno generativni modeli veštačke inteligencije uče iz ogromnih skupova podataka i povratnih informacija korisnika, što im omogućava da proizvedu novi sadržaj u obliku teksta, slika, zvuka ili njihove kombinacije.
Kako veštačka inteligencija sve više jača, pojavljuje se i veliki broj rešenja koja ne samo da verno “imitiraju” ljudsku inteligenciju, već su dostupni svima. Odnosno, da bi mladi danas koristili veštačku inteligenciju dovoljno je da naprave nalog i daju instrukciju, potpuno besplatno. Kada korisnik postavi pitanje, model koristi svoje interno znanje da generiše odgovor. Ovo uključuje najpre analizu unetog teksta korisnika, identifikaciju ključnih reči ili koncepta i na kraju generisanje odgovarajućeg teksta kao odgovor. Recimo, učenici mogu uneti temu svog eseja i ChatGPT će za svega nekoliko sekundi napisati rad za njih. Pored toga, mogu naglasiti stil pisanja, u kom licu esej treba da bude ili detaljnije objasniti o čemu žele da njihov tekst govori.
Zbog ove pogodnosti deca, a naročito adolescenti su počeli masovno da koriste alate veštačke inteligencije. Istraživanja pokazuju da čak 43% učenika koristi veštačku inteligenciju, od čega oko 89% njih koristi ove alate za domaće zadatke, 53% za eseje, a 48% za testove kod kuće. Činjenica je da veštačka inteligencija menja način na koji se mladi razvijaju i obrazuju, ali je važno pitanje koliko su roditelji i nastavnici svesni ovih promena i kako im pristupaju. Oko 50% učenika uzrasta od 12 do 18 godina kažu da su koristili ChatGPT za školu, a samo 26% roditelja zna da je njihovo dete koristilo veštačku inteligenciju za školu.
Ako kreativnost definišemo kao proces koji uključuje stvaranje novih ideja, pojmova ili pronalaženje inovativnih rešenja između postojećih koncepata, jasno je da su eseji, domaći zadaci i istraživački projekti upravo zadaci koji su usmereni na njeno podsticanje. Međutim, to su ujedno i oni za koje deca najviše koriste veštačku inteligenciju. Ovi zadaci zahtevaju od dece da misle kreativno, da povezuju prethodno znanje i iskustvo da bi došli do novog rešenja. Šta se dešava ako sve to umesto dece obavi model veštačke inteligencije? I dok se mnoge škole usmeravaju ka problemima “varanja” i teškoćama u evaluaciji učenika, stvarni problem je zapravo šta deca gube, a šta dobijaju korišćenjem veštačke inteligencije.
Uticaj veštačke inteligencije na mlade
Veštačka inteligencija doprinosi automatizaciji određenih radnji i ubrzava proces dolaženja do rešenja. To znači da su modeli veštačke inteligencije razvijeni sa idejom da povećaju produktivnost i omoguće ljudima da brže obavljaju poslove, te da se usmere na procese koji se ne mogu automatizovati. Prema tome, veštačku inteligenciju ne treba nužno posmatrati kao rizik ili opasnost po pravilan razvoj novih generacija, već kao faktor koji zahteva da drugačije pristupamo razvoju mladih.
Benefiti veštačke inteligencije
Zahvaljujući velikoj količini podataka kojima raspolažu alati veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a mogu unaprediti kreativnost i inovaciju pružanjem novih perspektiva i ideja. Upotreba alata veštačke inteligencije je pozitivna kada je u službi:
- Generisanja ideja i davanja inspiracije
Ukoliko deca imaju “kreativnu blokadu” jer ne znaju dovoljno o nekoj temi, nisu sigurni u kom pravcu da razmišljaju kada počinju svoj projekat ili im jednostavno fale ideje, ChatGPT im može dati direkciju ili inspiraciju koja će pokrenuti lavinu rešenja. Naravno, bitno je da ideje veštačke inteligencije posluže samo kao baza koju će razvijati i upotpuniti vlastitim istraživanjem i iskustvima.
- Dodatnog istraživanja i razumevanja teme
Sadržaj koji generiše veštačka inteligencija nikako ne bi trebalo da služi kao jedini izvor informacija, ali je izuzetno koristan kao dodatni resurs koji olakšava razumevanje podataka do kojih su deca došla. Ukoliko nisu sigurni da dobro razumeju informacije koje imaju i potrebna su im dodatna pojašnjenja i primeri i konkretnom kontekstu, uz pomoć veštačke inteligencije mogu dublje ući u temu i razumeti je na način koji je blizak njihovom uzrastu i predznanju.
- Personalizovane asistencije
Iako su sadržaji veštačke inteligencije generički, oni mogu biti personalizovani jer odgovor koji deca dobiju zavisi od instrukcije koju su dali. Što je taj upit ličniji, precizniji i jasniji, model veštačke inteligencije ponudiće im rešenje koje je prilagođeno njima. Drugim rečima, veštačka inteligencija može pružiti personalizovane sugestije i povratne informacije učenicima, uzimajući u obzir njihove preferencije, stilove i ciljeve što može pomoći u razvoju individualnog stila i izraza.
Nedostaci veštačke inteligencije
Neodgovorna i prekomerna upotreba alata veštačke inteligencije nepovoljno deluje na razvoj kreativnosti kod mladih i potencijalno dovodi do:
- Gubitka autentičnosti i motivacije
Deca koja koriste alate veštačke inteligencije mogu početi da kopiraju sadržaje bez dodavanja ličnog i ljudskog pečata, što može dovesti do uniformnosti u kreativnom izražavanju. Ovi algoritmi često generišu sadržaj na osnovu analize postojećih trendova i unapred određenih obrazaca koji se lako prepoznaju. Iako ovi sadržaji tehnički mogu biti tačni, nedostaje im raznolikost u rečniku, emotivna dubina i originalnost koju može pružiti samo ljudski um.
Pored toga, ukoliko deca uoče da ovi sadržaji “dobro prolaze” neće biti motivisani da tragaju za vlastitim kreativnim rešenjima, te se mogu previše oslanjati na veštačku inteligenciju.
- Gubitka radnih navika
Još jedan problem koji je povezan sa prekomernom upotrebom veštačke inteligencije kod mladih je gubitak radnih navika. Korišćenje VI za obavljanje školskih zadataka može dovesti do toga da učenici počnu da delegiraju svoje obaveze i radne zadatke alatima umesto da ih obavljaju sami. Dugoročno, ovo može dovesti do gubitka samodiscipline i odgovornosti.
- Zavisnosti od tehnologije
Kada se deca previše oslone na tehnologiju poput veštačke inteligencije mogu prestati samostalno da se trude, da kritički razmišljaju i rešavaju probleme. Rad na vlastitim zadacima kod dece podstiče samopouzdanje i osećaj zadovoljstva. Ukoliko prekomerno koriste veštačku inteligenciju mladi će se osećati nesigurno i nedovoljno kompetentno u situaciji kada treba da urade zadatak bez upotrebe tehnologije.
Kreativnost u doba veštačke inteligencije
Poslednjih nekoliko godina veliki broj istraživanja fokusira se na ispitivanje procesa kreativnosti u vreme veštačke inteligencije, ne samo u obrazovanju, već i u umetnosti i nauci. Sve veći broj naučnika i umetnika u svim sferama počinje da koristi alate veštačke inteligencije u svom kreativnom procesu. Kao posledica toga sve više se govori o pojmu ko-kreativnosti.
Ko-kreativnost podrazumeva zajednički kreativni proces veštačke i ljudske inteligencije. U kontekstu ovog teksta ko-kreativnost znači da dete koristi “pomoć” alata veštačke inteligencije u toku svog kreativnog procesa, ali nikako se ne oslanja samo na VI.
Pošto su alati veštačke inteligencije interaktivni, kvalitet odgovora koje generišu zavisi od kreativnosti i originalnosti instrukcije koju su dobili. Prema tome, deca treba da istraže temu, da kritički promisle o temi i kreiraju jednistven upit (prompt) da bi od alata veštačke inteligencije dobili kreativan i vredan odgovor. Nakon toga, treba da iskoriste svoje lično iskustvo, stil i ciljeve koje žele da postignu da bi oblikovali i predstavili svoj konačan rad.
Ako prenesemo ovo u praksu, jasno je da veštačka inteligencija menja način ne samo na koji deca uče i razvijaju se, već i kako će u budućnosti obavljati određene poslove. To znači da umesto borbe protiv alata veštačke inteligencije, svi koji rade sa decom treba da ih nauče kako da koriste ove pametne modele u svom kreativnom procesu.
Kroz interakciju sa alatima veštačke inteligencije mladi razvijaju brojne veštine potrebne za život u 21. veku, kao što su:
Analitičnost
Kada deca postavljaju pitanja ili izražavaju svoje misli ChatGPT-u, algoritam generiše odgovore koji zahtevaju procenu i evaluaciju. Deca ne samo da moraju analizirati odgovore kako bi odredila njihovu relevantnost, tačnost i pouzdanost, već moraju da identifikuju logičke veze između različitih koncepata što povoljno deluje na razvoj analitičkih sposobnosti.
Strani jezik i komunikacija
Interakcija sa modelima veštačke inteligencije podrazumeva da deca jasno izraze svoje misli i ideje da bi dobila odgovor. Ovakva komunikacija poboljšava njihove verbalne sposobnosti, doprinosi širenju vokabulara i vežbanju stranog jezika.
Samostalnost
Korišćenje veštačke inteligencije kao resursa za učenje može podstaći samostalnost u procesu učenja, omogućavajući deci da istražuju teme koje ih zanimaju i samostalno pronalaze odgovore na svoja pitanja. Samostalnost u radu i sposobnost istraživanja su važne kompetencije za 21. vek.
Digitalna pismenost
Korišćenje tehnologija koje se baziraju na veštačkoj inteligenciji može doprineti razvoju digitalne pismenosti kod dece. Deca uče kako da koriste digitalne alate, da procenjuju pouzdanost online informacija i da štite svoju privatnost na internetu.
Kako veštačka inteligencija utiče na kreativnost kod dece - Za kraj
Možemo zaključiti da su alati veštačke inteligencije stvarnost od koje ne možemo pobeći, te je potrebno da prilagodimo svoje metode i tehnike kako bi deca izvukla maksimum iz njihovog korišćenja. Veštačka inteligencija može pružiti kao koristan resurse za podsticanje kreativnih procesa, ali istovremeno nosi brojne izazove koje treba prevazići uz sistematičan rad sa decom.
Gimnazija Tvrđava kao škola koja je okrenuta ka pripremanju dece za poslove koje roboti i veštačka inteligencija neće moći da obavljaju, posebnu pažnju posvećuje analizi alata veštačke inteligencije. Verujemo da će poslovi koji uključuju kreativnost, razvijenu maštu, analitičnost, saradnju, komunikaciju i fleksibilnost u budućnosti biti jedini koje veštačka inteligencija ne može samostalno obavljati bez nadzora čoveka. Zbog toga je naš cilj da kod dece razvijemo upravo ove sposobnosti i da ih obučimo kako da koriste ove alate da bi ostvarili maksimalne rezultate.
