Pročitaj lekciju u celini
Kako učiti sa razumevanjem bez pažljivog čitanja? Umesto čitanja samo boldiranih i istaknutih delova, veoma je važno da pročitaš celu lekciju. Ako se ono što treba da naučiš nadovezuje na prethodnu priču, najpre prelistaj udžbenik ili beleške i podseti se o čemu ste pričali na prethodnim časovima. Pažljivim čitanjem celine steći ćeš dublji uvid u ono što učiš i dobiti širu sliku.
Probaj! Pročitaj lekciju koju baš ove nedelje treba da naučiš!
Pročitaj lekciju ponovo i izdvajaj ključne informacije
Nakon što si jednom pročitao lekciju, sledeći put čitaj po delovima izdvajajući ključne informacije. To su obično oni podaci koji su podvučeni, boldirani ili na drugi način istaknuti u tekstu. Takođe, korisna tehnika je da postavljaš sebi pitanja (ko, gde, šta, kada, kako…) nakon svakog pročitanog paragrafa, kako bi razdvojio bitne od nebitnih informacija. Zapisuj podatke do kojih dolaziš praveći strukturu svoje lekcije.
Detaljno ispitivanje
Pogledaj informacije koje si izdvojio i probaj da ih povežeš sa onim što ti je poznato. U suštini, postavljaj pitanje „Zašto?“ i pokušaj da odgovoriš. Ova vrsta tehnike pomaže ti da kritički razmišljaš o činjenicama. Pored toga, poželjno je da brzo pronađeš odgovor na pitanje, a zatim, da se posvetiš traženju dokaza za svoju pretpostavku zašto je nešto bitno. Ova tehnika je jedan od najboljih načina da se prisetiš određenih činjenica ili veza među činjenicama.
Još neka pitanja koja sebi možeš postaviti u ovoj fazi su:
- Da li sam ovo već negde čuo?
- Na kom nastavnom predmetu smo pominjali ovu temu?
- Na šta me ovo asocira?
- Šta je uzrok, a šta posledica ovoga?
- U kojoj situaciji ovo mogu da primenim?
Samoobjašnjenje
Ako si utvrdio zašto su neke informacije važne, povezao ih sa svakodnevnim životom ili prethodno naučenim gradivom važno je da sebi razjasniš lekciju na način koji ti je najlakši. Kada imaš sve informacije i odgovore na papiru, probaj da ih povežeš, da pronađeš ono što im je zajedničko ili da odrediš jasne korake koji vode rešavanju nekog problema. Zamisli da imaš slagalicu i delove potrebne za njeno sklapanje. Svaki deo ima svoje mesto da bi slagalica bila potpuna, isto tako svaka informacija koju si izvukao stvara potpunu priču.
Da bi koristio ovu tehniku, objašnjenjavaj sebi dok radiš zadatak, odgovaraš na pitanje ili rešavaš problem. Na primer, u matematici navedi zašto izvodiš svaku operaciju, tokom odgovaranja na pitanje iz istorije objasni sebi kako si došao do tog zaključka, na osnovu znanja od ranije, istraživanja, ili informacije koju si upravo pročitao.
Za svaku informaciju pronađi zanimljivost ili dodatni izvor znanja
Ako si objasnio sebi informacije do kojih si došao, svestan si njihovog značaja i kako su one povezane sa onim što si znao ranije, čestitamo, naučio si lekciju! Sledeći korak je sa osvežiš detaljima i pobrineš se da dugo pamtiš i koristiš ono što si naučio. Najbolja tehnika za to je da pronađeš zanimljivost, odnosno fun fact vezan za tvoju lekciju. Internet je poput najveće enciklopedije gde možeš pronaći baš svaki podatak ili priču koju želiš. Sigurni smo da ćeš pronaći zanimljiv podatak koji će te podsećati na ono što si naučio.
Na primer, ako si učio lekciju o čuvenom hunskom vojskovođi Atili, poznatijem kao Bič Božji, zanimljiva činjenica je da je on misteriozno umro svoje prve bračne noći. Možeš se dogovoriti sa vršnjacima da svako pronađe zanimljivu informaciju o istoj lekciji koje kasnije možete podeliti i komentarisati.
Takođe, ukoliko određenu lekciju dopuniš informacijama iz drugih izvora, možeš videti različite perspektive i razviti sopstveni stav o nekoj pojavi ili događaju. Kroz debate možeš diskutovati informacije sa vršnjacima, tako da svako zastupa i brani jedan stav potkrepljen adekvatnim izvorima. Zvuči zabavno, zar ne?
Pametni telefon u ruke! Vreme je za preslišavanje!
Kada učiš napamet trebalo bi da ostaviš svoj telefon i koncentrišeš se na ponavljanje činjenica. Ali, ako učiš sa razumevanjem, tvoj telefon može biti tvoj glavni alat za učenje! U telefonu možeš praviti mape uma, beleške, ilustracije ili zanimljive kvizove koje možeš igrati sa vršnjacima. Napravi kviz i organizuj takmičenje! Ovo je idealan način da učvrstite naučeno gradivo, da se preslišate i stalno vratite na ono o čemu ste učili. Svoj kviz kasnije možeš osvežavati novim pitanjima do kojih si došao kako lekcije odmiču. Kasnije, kada dođe trenutak završnog testa, moći ćeš da ponoviš sve lekcije na zanimljiv način, završavanjem samo jednog kviza.
Ovo je česta praksa na časovima u gimnaziji Tvrđava. Kviz je na interaktivnoj tabli i na pitanja odgovara jedan učenik, dok ostali ista pitanja rade na svojim pametnim telefonima. Na taj način, takmičimo se, preslišavamo i zabavljamo!
Ponavljaj gradivo
Ljudski mozak mora da vidi nešto više puta da bi to zapamtio, zbog toga je važno da umesto učenja dan pred test, ponavljaš ono što si naučio i povezuješ sa novim gradivom. Takođe, veliki broj predmeta i novog gradiva sa kojim se susrećeš svakodnevno, značajno ometa ono što si naučio. Nagomilavanje gradiva pokreće kratkoročnu memoriju,smanjujući šansu da trajno usvojiš ono o čemu učiš. Kontinuiranim ponavljanjem stalno se podsećatš onoga što si naučio, povezuješ ga sa drugim materijalima tokom vremena, angažujući na taj način svoju dugoročnu memoriju.
Za kraj - Kako učiti sa razumevanjem
Kao što vidiš učenje sa razumevanjem zahteva visok nivo tvog angažovanja i posvećenosti, ali je i zanimljivije. Umesto mehaničkog ponavljanja suvoparnih činjenica, ako učiš na ovaj način možeš otkrivati nove stvari, učiti kako da povežeš ono što već znaš i sve to primeniš u svakodnevnim životnim situacijama. Pored aktivnog znanja koje ćeš dobiti, učenje sa razumevanjem će povoljno delovati na tvoju motivaciju i volju za učenjem, jer ono, sada znaš zašto učiš. Više se nećeš pitati zašto mi je ovo bitno, jer je upravo to pitanje na koje ćeš odgovoriti još na samom početku. Srećno!
Ako ti treba inspiracija za učenje, baci pogled na TikTok gimnazije Tvrđava i otkrij koliko škola zaista može biti zabavna!
