Saradnja roditelja i nastavnika kao faktor napretka deteta

saradnja roditelja i nastavnika
Mišljenje da nastavnik obrazuje, a roditelj vaspitava odavno je prevaziđeno. Škola je vaspitno-obrazovna ustanova koja u saradnji sa porodicom treba kontinuirano da radi na razvoju punih potencijala deteta. Ovo zahteva jasnu i blagovremenu razmenu informacija između roditelja i nastavnika, kako bi se i u školi i kod kuće stvorili najbolji mogući uslovi za napredak deteta. Ako posmatramo saradnju roditelja i nastavnika u tradicionalnoj i savremenoj školi, primetne su dve krajnosti. Ranije su roditelji u potpunosti davali slobodu i kontrolu nastavniku "da oblikuje" njihovo dete, dok danas nastavnici gotovo da nemaju autonomiju u učionici iz straha da će se deca "žaliti" roditeljima. Ovakav odnos između nastavnika i roditelja zasigurno neće doneti ništa dobro detetu, naprotiv, odnosi nadređenosti ili podređenosti odraslih imaju višestruke negativne posledice za razvoj deteta. Da bi se to sprečilo potrebno je podsticati saradnju između roditelja i nastavnika. U nastavku teksta pročitajte kako saradnja nastavnika i roditelja može podstaći napredak deteta.
Sadržaj

Bolje školsko postignuće

Saradnja roditelja i nastavnika doprinosi boljem školskom uspehu deteta. Redovna komunikacija sa roditeljima, nastavniku pomaže da bolje upozna učenika, njegove talente, interesovanja i eventualne teškoće sa kojima se suočava van škole, što mu omogućava da individualizuje nastavni proces i prilagodi ga svakom detetu. Sa druge strane, roditelj dobijaju povratnu informaciju o postignuću i vladanju svog deteta, pa mogu pružiti adekvatnu podršku u procesu učenja. Pored toga, kada dete zna da postoji saradnja roditelja i nastavnika  biće posvećenije i odgovornije u ispunjavanju školskih obaveza što će rezultirati i boljim ocenama u školi.

Poštovanje odraslih

Kada postoji međusobno poštovanje između odraslih koji učestvuju u procesu vaspitanja i obrazovanja, deca će slediti taj model. Na primer, ako roditelj podržava dete koje priča loše o nastavniku, zapravo mu šalje poruku da je to u redu, što može uticati na ponašanje deteta ne samo prema nastavniku, već i prema komšiji, babi, dedi ili bilo kojoj drugoj odrasloj osobi. 

Ukoliko dete oseća da neko od odraslih nije bio fer ili ga je povredio, u redu je da ga saslušate, ali ne i da podržite način na koji govori o drugima. Možete mu reći: “Razumem da si povređen/a, ali nije lepo da tako pričaš. Probaj da razgovaraš sa nastavnikom i da mu kažeš kako se osećaš. Svi greše, možda je samo pogrešio.”

Isto tako, ako dete u školi govori ružno o svojim roditeljima, nastavnik ne bi trebalo to da ignoriše. Kroz razgovor sa detetom treba da otkrije zašto dete ima loš odnos sa roditeljima, te da proba da mu pomogne da ga na adekvatan način reši. U slučaju razgovora sa roditeljima, potrebno je voditi računa o pristupu, kako se dete ne bi osećalo da je nastavnik izneverio njegovo poverenje.

Prema tome, saradnja roditelja i nastavnika može naučiti dete da poštuje odrasle, te da na adekvatan način reši problem koji ima sa drugima.

 

Sposobnost samorefleksije

“Ako i nastavnici i roditelji misle isto, da, možda sam ja pogrešio!” Saradnja roditelja i nastavnika doprinosi samrefleksiji, odnosno pomaže učeniku da bolje sagleda sebe, svoje postupke, reči, kao i mogućnosti.
Uz pravilan pristup, nastavnici i roditelji mogu pomoći učeniku da osvesti svoje vlastite želje i svoje odnose sa drugima što je preduslov napretka u profesionalnom i privatnom životu.

Razvoj emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija je jedna od najvažnijih kompetencija za 21. vek. Ona obuhvata sklop nekoliko važnih veština koje deca razvijaju tokom čitavog detinjstva. Samokontrola, odgovornost, razumevanje svojih osećanja i sposobnost empatije, u velikoj meri se uče kroz odnose sa bitnim odraslima, odnosno roditeljima i nastavnicima.

Saradnja roditelja i nastavnika uči decu  da se pozitivno ophode prema drugima, da budu odgovorni, da imaju razumevanja i da smireno postupaju u prevazilaženju različitih prepreka. Ne zaboravite da deca uče po modelu, pa ako roditelji ili nastavnici burno reaguju na međusobne postupke deca će usvajati njihove obrasce ponašanja, a izgovorene reči upijati kao sunđeri.

Smanjuje se stres

Deca su često izložena stresu, usled straha od nastavnika, ocene ili reakcije roditelja na njihovu ocenu. Saradnja roditelja i nastavnika može im pomoći da otkriju kako se dete oseća i da svoje ponašanje prilagode kako bi ga maksimalno oslobodili stresa. Na primer, roditelj može ukazati nastavniku da ga se dete plaši i da je možda to ono što ga blokira na času. Svestan toga, nastavnik može prilagoditi svoj pristup učeniku kako bi mu pokazao da nema razloga da bude uplašen. Isto tako, ukoliko dete strahuje od roditelja, nastavnik mu može to predočiti da bi preispitao i unapredio svoj odnos sa detetom.

Motivacija

Deci je jako važna satisfakcija. Interesovanjem za njegove aktivnosti, šaljete mu poruku da je to što radi važno i da vam je stalo. Zbog toga saradnja između roditelja i nastavnika povoljno utiče na motivaciju deteta. Ukoliko dete vidi da se roditelj uključuje u školske aktivnosti, redovno posećuje školu i priča sa njegovim nastavnicima trudiće se da ga učini ponosnim i da ne izneveri njegovo poverenje. Sa druge strane, nastavnici će moći i  dodatno da motivišu dete, da podstaknu njegovu radoznalost i želju za učenjem, ukoliko znaju njegova interesovanja ili eventulane teškoće sa kojima se suočava van škole.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstovima Kako motivisati decu i Motivacija kao pokretačka snaga učenja

Saradnja nastavnika i roditelja ne sme biti “udruživanje” protiv deteta

Saradnja između roditelja i nastavnika je ključna za svestran razvoj detetove ličnosti, ali treba biti posebno obazriv da dete ovu saradnju ne doživi kao “svi su protiv mene”. Ovo je posebno osetljivo u period adolescencije, kada već postoji bojkot deteta prema odraslima. Izbegavajte pridikovanja, kritike i “sve znam, nastavnik/roditelj mi je preneo“. Ovo može izazvati samo gubitak poverenja u odrasle, što se negativno odražava na napredak deteta.

Za kraj: Zašto je važna saradnja roditelja i nastavnika

Redovna i jasna komunikacija između svih koji učestvuju u procesu detetovog razvoja doprinosi usaglašavanju vaspitnih mera, tako da svi insistiraju na istim moralnim načelima, vrednostima i pravilima. Roditelji koji redovno komuniciraju sa nastavnicima mogu lakše da prate postignuće svog deteta, te da na vreme otkriju eventualne teškoće u njegovom napredovanju. Pored benefita za decu, roditelji koji sarađuju sa nastavnicima svoje dece se osećaju sigurno i osnaženo u vaspitavanju, bolje su informisani i dobijaju neophodnu podršku u rešavanju potencijalnih problema. 

Saradnja roditelja i nastavnika omogućava da dete ima podsticajne uslove i sigurno okruženje za napredak, u školi i kod kuće. Ova saradnja se može negovati kroz uključivanje roditelja u školske aktivnosti, praćenje dešavanja u školi, komunikaciju sa nastavnicima putem društvenih mreža ili kroz redovne posete školi.

Stručni kadar gimnazije Tvrđava veliku pažnju posvećuje komunikaciji sa roditeljima. Naši nastavnici su osobe na koje roditelji uvek mogu da se oslone, da dobiju povratnu informaciju o postignući I ponašanju deteta, ali i stručan savet za sve nedoumice u vezi razvoja. Težimo da kroz zajednički rad sa roditeljima negujemo jedinstvo kulture, lepog ponašanja, moralnog i akademskog kodeksa kod dece. 

Podeli post

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pročitajte:

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.