Škola koja podstiče aktivnost
Srednja škola u koju se rado ide, prema rezultatima istraživanja je ona koja podstiče kognitivnu aktivnost učenika. Naime 90% srednjoškolaca je izjavilo da želi da se angažuje u nastavi, da pažljivo sluša, razmišlja i izvršava postavljene zadatke. Ukoliko uporedimo ovaj podatak sa prethodno pomenutim u kom oko polovina mladih odustaje od srednje škole zbog dosade, jasno je da se problem nalazi u samoj školi koja ne podstiče aktivnost dece.
Prema tome, osnovni zadatak srednje škole treba da bude da učenike podstakne da se uključe u proces sticanja znanja i razvoja vlastitih sposobnosti. Nastavnici treba da ohrabre početnu inicijativu učenika, da ih motivišu i probude njihovu radoznalost. Kako većina srednjih škola u našoj zemlji i dalje radi po principima tradicionalne nastave u kojoj je dominantna uloga nastavnika – predavača i frontalni oblik rada, sasvim je jasno zašto su mladi nezainteresovani i neuključeni u proces sopstvenog obrazovanja.
Sa druge strane, roditelji i nastavnici neretko problem pripisuju samoj deci, te uzrok nezainteresovanosti traže u njima. „I mi smo tako učili i završili smo školu uspešno“, često je najčešći odgovor na nezainteresovanost učenika. Ali, ne zaboravite da su okolnosti danas, u vreme ekspanzije tehnologije, interneta i informacija drugačije, te je sasvim opravdano i razumno što je današnjim srednjoškolcima dosadno da se školuju u istom sistemu obrazovanja kao njihovi roditelji i nastavnici.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Nezainteresovanost deteta za školu i kako je prevazići.
Nastavnici kao partneri u procesu učenja
Još jedan faktor koji učenici ističu kao važan je odnos sa nastavnicima i ličnost nastavnika u idealnoj srednjoj školi. Nastavnik treba da bude partner koji pomaže učeniku u procesu sticanja znanja i razvoja sposobnosti, voditelj procesa nastave, a ne predavač koji disciplinuje, insistira na tišini i pokornosti.
Rezultati istraživanja pokazuju da učenici postavljaju sebi pitanja, promišljaju i proveravaju informacije koje im zvuče kao da nemaju smisla, ali ukoliko ih nastavnici u tome ne podrže oni neće nastaviti da se trude. Naprotiv, izgubiće poverenje u nastavnika kao ekperta svoje oblasti, a školu će doživljavati kao mesto gde gube vreme učeći stvari koje su daleko od vremena u kom žive. Upravo zbog ovoga je važno da nastavnik pronađe način da zainteresuje svoje učenike, da poveže nastavno gradivo sa svakodnevnim životom, te da ukaže učenicima zašto im je to bitno.
Ovakvim načinom rada razvija se kritičko mišljenje, deca ne uče napamet, već promišljaju informacije, stavljaju ih u određen kontekst, što doprinosi trajnosti i funkcionalnosti usvojenih znanja. Pored toga, nastavnik treba da pohvali učenike, da ohrabri njihov napredak, da im da savet i smernicu za dalji razvoj. Ukoliko nastavnik predaje nastavno gradivo i daje brojčane ocene na osnovu znanja pokazanog na testu, jasno je da neće izgraditi partnerski odnos u nastavi i podstaći napredak učenika.
Nastavni sadržaji
Nastavni predmeti, odnosno aktuelni i interesantni sadržaji su svakako još jedan važan faktor koji treba da ima srednja škola u koju se rado ide. Ovo najviše zavisi od vrste srednje škole, te je izuzetno važno da učenici pri izboru srednje škole pođu od vlastitih interesovanja i sklonosti. Nisko akademsko postignuće, dosada i odbojnost prema nastavnom predmetu su česta pojava kod dece, ali ukoliko krenu u srednju škola koju su odabrali roditelji ili neko drugi, neminovno je da će im svaki predmet predstavljati problem.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstovima Vodič za roditelje – 7 načina kako pomoći detetu da odabere odgovarajuću srednju školu i Kako odabrati odgovarajuću školu – vodič za učenike.
Nadalje, veoma je važno da se svaki nastavni predmet bazira na interesantnim, aktuelnim i proverenim sadržajima koji će samo dodatno podstaći pažnju učenika, probuditi motivaciju i želju za daljim otkirvanjem. Nastavni predmeti i predloženi udzbenici za svaki smer su jasno utvrđeni i propisani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali svaka škola i nastavnik treba da ih predstave na način koji će podstaći interesovanje učenika.
Iako radi po istim osnovnim nastavnim sadržajima za srednje škole, gimnazija Tvrđava zahvaljujući savremenoj tehnologiji u učionicama, moderno opremljenim kabinetima za praktičnu nastavu i saradnji sa partnerskim firmama važan deo nastave posvećuje primeni naučenog u praksi. Ova škola teži da kroz interdisciplinarsni pristup, adaptivni model učenja i praktičnu demonstraciju gradiva podstiče radoznalost učenika i neguje istraživački duh.
Primena tehnologije u učionici
Srednja škola u koju se rado ide je moderno opremljena i podržava primenu tehnologija u obrazovne svrhe. Umesto oduzimanja telefona, učenici u procesu nastave koriste pametne telefone, tablete i računare kako bi bolje istražili i razumeli nastavno gradivo. Tehnologija napreduje da bi ljudima olakšala život, a tako i unapredila vaspitno-obrazovni proces, pa će idealna srednja škola koja teži dete da pripremi za tržište budućnosti koristiti sve benefite digitalizacije u nastavi. Učenici će bti motivisani da otkrivaju i istražuju, kroz samostalne i grupne projekte, online ili u učionici. Na ovaj način, ne samo da usvajaju kvalitetna i trajna znanja, već razvijaju digitalne kompetencije i istraživački duh.
Inovativni oblici nastave
Za razliku od frontalnog oblika nastave, koju podrazumeva pasivnu ulogu učenika, srednja škola u koju se rado ide primenjuje savremene oblike nastave i inovativne obrazovne pristupe koji proces učenja čine dinamičnim i zanimljivim.
Interaktivna nastava zahteva aktivnost učenika, te je on učesnik i glavni akter u izgradnji vlastitog znanja. Projektna nastava, gejmifikacija i problemski obrazovni pristup zahtevaju umno angažovanje učenika, umesto učenja gotovih informacija. Kroz inovativne oblike nastave srednjoškolci se osposobljavaju za rad u timu, razvijaju samostalnost, odgovornost, komunikacione i liderske veštine. Sve ovo doprinosi njihovom razvoju i podstiče snažno interesovanje za školu.
Vreme sa vršnjacima
Još jedna odrednica koju ima srednja škole u koju se rado ide je vreme za druženje. Prema pomenutom istraživanju srednjoškolci kao važan faktor ističu mogućnost da u školi provode vreme sa svojim prijateljima. Ovo zapravo znači da bi srednja škola u koju se rado ide trebalo da ponudi dovoljno vremena za predah, pauze i zajedničke prostorije u kojima se deca mogu družiti. Svi znamo da se posle opuštanja i odmora, lakše radi, koncentracija je bolja, a mozak je prijemčiviji za nove informacije i aktivnost. Prema tome, savršena srednja škola, ne brani, već podstiče druženje, zajedničke aktivnosti i „čavrljanje“ u funckiji jačanja motivacije, prijateljstva, socijalnih kompetencija i generalnog zadovoljstva dece.
Srednja škola u koju se rado ide: mesto prilagođeno individualnim potrebama i interesovanjima
Srednja škola u koju se rado ide je ona koja će učenicima pružiti mogućnost sticanja kvalitetnog akademskog obrazovanja, nastavka školovanja na fakultetima i razvoj kompetencija za 21. vek. Da bi to obezbedila, škola se mora prilagođavati interesovanjima, predznanjima i sposobnostima svakog deteta, umesto „ukalupljavanja“ dece i njihovog približavanja proseku.
Gimnazija Tvrđava primenom adaptivnog modela učenja polazi od mogućnosti, interesovanja i talenata svakog učenika. Nastavni proces se zasniva na aktivnom učešću svih učenika, kroz rad na zajedničkim projektima, diskusiju i razmišljanje o materiji. Akcenat naše škole nije na kratkoročnim rezultatima, ocenama i učenju napamet onih sadržaja propisanih programom, već na razvoju dugoročnih kompetencija koje će mladima obezbediti školovanje na najprestižnijim fakultetima i pripremiti ih za svet rada.
