Uticaj društvenih mreža na psihofizički razvoj

uticaj društvenih mreža
Instagram, TikTok, Facebook, YouTube, Snapchat, Twitter… Složićemo se da društvene mreže brišu sve starosne granice, pa ih starije generacije vole jednako kao i mladi. Međutim, najnovije studije pokazuju da deca teže kontrolišu količinu vremena koje provode na društvenim mrežama, pa mogu provesti i do nekoliko sati u skrolovanju. Prema istraživanju Pew Research Centra oko 45% dece uzrasta od 13 do 17 godina su gotovo neprestano na različitim mrežama. Ako uzmemo u obzir da se pojavljuje sve veći broj studija koje istražuju povezanost između ekstremne upotrebe društvenih mreža i tinejdžerske depresije, jasno je ova tema zaslužuje posebnu pažnju roditelja i nastavnika. U ovom tekstu saznajte kakav je uticaj društvenih mreža na psihofizički razvoj.
Sadržaj

Najpopularnije društvene mreže danas

Uticaj društvenih mreža predmet je pručavanja brojnih studija. Istraživanje Pew Research Centra iz 2022. godine pod nazivom “Teens, Social Media and Technology 2022” pokazuje da su najpopularnije mreže za decu uzrasta od 13 do 17 godina TikTok i YouTube. 

Oko 95% ispitanih tinejdžera koristi YouTube, a 67% njih TikTok. Od ispitane dece koja koriste TikTok, oko 16% njih konstantno provodi vreme na ovoj društvenoj mreži, što ukazuje na problem sa kontrolom vremena. Psiholozi uviđaju da je algoritam TikTok-a posebno “osetljiv” što decu još više zadržava na ovoj mreži. U istom istraživanju mladi navode da nemaju nameru da provedu puno vremena na mreži, ali planiranih petnaest minuta se obično pretvori u skrolovanje video sadržaja u trajanju od dva sata i više, što govori u prilog atraktivnosti sadržaja i preciznosti algoritma. 

Nadalje, studija ukazuje da šestoro od desetoro dece koristi Instagram i Snapchat, dok Facebook ima značajan pad mladih korisnika u poslednjih nekoliko godina, te oko 32% ispitane dece provode vreme na ovoj društvenoj mreži. 

Posledice prekomernog korišćenja društvenih mreža

Prekomerno i neadekvatno korišćenje društvenih mreža može imati višestruke negativne posledice na psihofizički razvoj dece. Ovo ne znači da deci treba zabraniti društvene mreže, već da roditelji i nastavnici treba da prate ponašanje dece u virtuelnom svetu, te da im pomognu da izgrade zdrav i odgovoran odnos prema korišćenju društvenih mreža. 

U periodu adolescencije kada su mladi posebno usmereni na svoj fizički izgled, lažna slika stvarnosti na društvenim mrežama može negativno uticati na njihovo samopouzdanje i mišljenje o sebi. U ovom periodu mladi su skloni poređenju sebe sa vršnjacima, te gledanje ulepšanih slika može dovesti do osećaja nezadovoljstva sopstvenim izgledom i životom uopšte. Ovo je posebno primetno kod devojčica, pa prema poslednjoj studiji koju je sproveo Facebook, Instagram dovodi do formiranja pogrešne slike o fizičkom izgledu kod svake treće tinejdžerke. 

Deca koja prekomerno upotrebljavaju društvene mreže u povećanom su riziku da se izoluju od realnog sveta jer im virtuelni postaje komforniji i privlačniji. Usled toga može doći do socijalne izolacije i otuđenosti što ne samo da nepovoljno deluju na socijalizaciju mlade ličnosti, već otvara put za anksioznost, depresiju i druge emocionalne probleme. Takođe, mladi koji provode sate na društvenim mrežama mogu stvoriti i fizičke probleme usled nedovoljnog kretanja i sedenja. 

Psiholozi u Americi ističu da društvene mreže negativno utiču na mentalno zdravlje mladih. Naime, sa razvojem društvenih mreža od 2012. godine došlo do povećanja stope depresije među tinejdžerima. Prema nekim istraživanjima stopa tinejdžerske depresije se skoro udvostručila u periodu od 2004. do 2019. godine. 

Još jedan rizik koji nose društvene mreže je pojava različitih oblika nasilja, kao što je cyber nasilje. U periodu adolescencije sve je više vršnjačkog nasilja putem društvenih mreža koje se obično manifestuje objavljivanjem tračeva i laži, neadekvatnim fotografijama, uvredljivim komentarima, upućivanjem pretnji, izbacivanjem iz grupa, i slično. 

Nadalje, prekomerno korišćenje društvenih mreža izaziva zavisnost. Istraživanje „Deca Evrope na internetu” iz 2019. godine pokazalo da čak trećina učenika u našoj zemlji zbog količine vremena koje provodi na internetu ulazi u sukobe sa porodicom i prijateljima, te zanemaruje osnovne biološke potrebe kao što su potreba za hranom ili snom. 

Nema sumnje da se rešenje svih ovih problema krije u prevenciji i kontinuiranom razvoju bezbednog ponašanja na internetu. Kontakt ,,lice u lice’’, druženje i aktivno učešće u “offline” životu je nezamenljiv protektivni faktor za mentalne poremećaje, ali i uslov za zdrav psihofizički razvoj. 

Dobre strane društvenih mreža

Možemo zaključiti da su loše strane korišćenja društvenih mreža uglavnom uslovljene prekomernim i neadekvatnim korišćenjem. Međutim da društvene mreže imaju samo negativne efekte, ne bi imale toliko novih korisnika iz dana u dan, zar ne? Zapravo, društvene mreže mogu imati sjajan uticaj na razvoj dece ukoliko nauče odgovorno da ih koriste i ako ograniče vreme koje provode u skrolovanju. Umerenim i odgovornim korišćenjem društvenih mreža tinejdžeri:

  • Razvijaju veštine virtuelne komunikacije
  • Razvijaju medijsku pismenost
  • Oslobađaju se straha od uključivanja u grupe
  • Razvijaju kreativnost i autentičnost kroz samoizražavanje
  • Grade online identitet
  • Informišu se o različitim temama 
  • Pronalaze korisne obrazovne sadržaje i alate za online učenje
  • Unapređuju svoja znanja i veštine kroz tutorijale (posebno na YouTubu i TikTok-u)
  • Prisustvuju različitim online događajima bez obzira gde se nalaze
  • Uče da poštuju različitosti 
  • Neguju slobodu izražavanja
  • Zabavljaju se 

Uticaj društvenih mreža na psihofizički razvoj: Kako zaštititi dete

Oduzimanje telefona, primoravanje deteta da obriše profile na društvenim mrežama i stroga kontrola neke su od strategija koje roditelji primenjuju da bi zaštitili dete na društvenim mrežama. Međutim, ovakva rešenja su privremena i uglavnom izazivaju bunt i kontraefekat. Umesto toga, roditelji i nastavnici trebalo bi zajednički da rade na edukaciji dece i razvoju bezbednog ponašanja na internetu. Prevencija i umerenost su ključne u učenju bezbednog ponašanja na internetu. Evo nekih saveta koji vam mogu pomoći da zaštitite svoje dete od negativnih uticaja društvenih mreža: 

Postavljanje razumnih granica. Razgovarajte sa svojim tinejdžerom o vremenu koje provodi na društvenim mrežama, zajedno postavite granice tako da izbegnete da društvene mreže ometaju svakodnevne aktivnosti, kao što su spavanje, obroci, treninzi i učenje. Još na početku postavite pravilo da se izbegava upotrebu mobilnih telefona pre spavanja, jer deca obično ostaju budna do jutra gledajući sadržaje na društvenim mrežama. 

Pratite profile vašeg deteta. Obavezno zapratite svoje dete na društvenim mrežama i pratite njegove aktivnosti. 

Pričajte sa detetom. Razgovarajte sa svojim tinejdžerom o tome šta je prikladno i bezbedno za deljenje na društvenim mrežama.  Razgovarajte o svojim navikama na društvenim mrežama i pitajte dete kako kako se oseća dok je na mrežama. Podsetite ga da su društvene mreže pune nerealnih slika. Podstičite kritičko mišljenje kroz priču o tuđim profilima i ponašanjima na društvenim mrežama. 

Podstičite kontakt licem u lice. Ohrabrite decu da izlaze,  treniraju i da se druže sa vršnjacima i porodicom bez gledanja u telefone. 

Dajte primer tako što ćete i sami slediti ova pravila. Vi ste modeli svojoj deci, te i sami morate poštovati pravila koja postavljajte njima. Posebno vodite računa o sadržajima koje delite jer deca sve pamte. Više o ponašanju odraslih koji rade sa decom na društvenim mrežama pročitajte u tekstu Slika prosvetnog radnika na društvenim mrežama.  

Za kraj - Uticaj društvenih mreža na razvoj i uloga škole

Razvoj bezbednog i odgovornog ponašanja na društvenim mrežama važan je zadatak savremene porodice i škole. Umesto oduzimanja telefona, savremena škola tokom svakog časa može direktno i indirektno učiti decu kako da odgovorno koriste društvene mreže i da se bezbedno ponašaju na internetu. Nastavnici mogu upoznati decu sa svim dobrim stranama društvenih mreža, te za šta ih sve mogu koristiti osim za zabavu. Na primer, mogu deliti obrazovne sadržaje sa učenicima, sastavljati različite kvizove i podsticati decu da raspravljaju o različitim aktuelnim temama na društvenim mrežama. Takođe, kroz radioničarski rad, školski psiholog i pedagog mogu podsticati odgovorno  korišćenje društvenih mreža i raditi na prevenciji cyber nasilja. 

Kao škola kojoj je cilj da decu pripremi za život i rad u budućnosti, gimnazija Tvrđava teži da kod mladih tokom svakog nastavnog časa podstiče digitalne kompetencije, medijsku pismenost i zdravo korišćenje interneta. Deca uče kako da dođu do pouzdanih izvora informacija, da izdvoje relevantne i vredne sadržaje, kao i da se samoizražavaju u virtuelnom svetu na prikladan način. Sve ovo praćeno je kontinuiranom podrškom nastavnika, stručnog tima škole i saradnjom sa roditeljima. 

Literatura

Podeli post

Prijavi se na mejling listu

Ako ti se svideo upravo pročitani tekst i smatraš da ti je bio od koristi, prijavi se na našu mejling listu i jednom mesečno u tvoj inboks će stizati slični korisni tekstovi.

Gimnazija Tvrđava Logo Royal

Sa jasnim fokusom na razvijanje znanja i veština za 21. vek, gimnazija Tvrđava predstavlja najbolji izbor za školovanje i usavršavanje.

Sadržaj

Pošaljite nam poruku

Rado ćemo se sresti sa Vama i porazgovarati o budućnosti Vašeg deteta.