Pođite od deteta, a ne od sebe
Očekivanja roditelja često se baziraju na vlastitim neostvarenim snovima ili uverenjima da deca treba da nastave njihove poslove i da teže istim ciljevima. Ovakav pristup kreiranju očekivanja deci može naneti više štete nego koristi. Iz želje da ne povrede svoje roditelje, mogu se posvetiti „ispunjavanju“ njihovih želja, što će ih možda učiniti uspešnim u onome što rade, ali ne srećnim i zadovoljnim odraslim ljudima.
Zbog toga je važno da roditelji budu svesni da je uloga postavljanja očekivanja da pomognu deci da što bolje odgovore na izazove sveta koji otkrivaju, da ih usmere da rade na sebi kako bi otkrili i razvili svoje talente i interesovanja.
Da bi se to postiglo pri definisanju onoga što od svog deteta očekujete pođete od njega, a ne od sebe, od njegovih sposobnosti i afiniteta. Kreirajte očekivanja samo sa jednom mišlju da vaše dete postane srećna, zadovoljna i ispunjena ličnost. A svoje lične želje ostavite po strani.
Na primer, možda je vama bio san da budete lekar, smatrate da su lekari uspešni i zbog toga želite da se vaše dete bavi tom profesijom. Ako dete ne voli medicinu, vaše očekivanje njega neće činiti ni srećnom, ni zadovoljnom, a tako ni uspešnom osobom. U ovom slučaju dete može pružati otpor vašim očekivanjima, ili im se može pokoriti. I jedno i drugo rešenje će se negativno odraziti na njegovu budućnost, kao i vaš međusobni odnos.
Prema tome, prvi korak u postavljanju produktivnih očekivanja je da ostavite po strani sve ono što je moglo biti dobro za vas, što je dobro za sve i da se fokusirate samo na svoje dete.
Izbegavajte predviđanja
Predviđanja roditelja o budućnosti njihove dece bazirana na trenutnim postignućima uglavnom su neosnovana, a ona u velikoj meri mogu negativno uticati da dete. Vama deca veruju i sve što vi kažete oni će prihvatiti kao tačno. “Ti si najbolji učenik u odeljenju, sigurno ćeš biti najbolji i na fakultetu”, na prvi pogled ovo je rečenica puna podrške i bodrenja. Međutim, u njoj je sadržano puno očekivanja, koja detetu mogu stvoriti pritisak, jer roditelj podrazumeva i očekuje da ponovi uspeh i na višem nivou obrazovanja.
Sa druge strane ako se kod deteta ne javi strah da neće ispuniti vaša očekivanja, možda ono prihvati ovu rečenicu, te i samo sebi postavi ista očekivanja. Šta ako ne bude najbolje na fakultetu? Šta ako bude prosečan student? Potencijalno ovo će izazvati razočarenje kod deteta jer će smatrati da je izneverilo ne samo vaša očekivanja, već i svoja. Isti slučaj možete posmatrati kroz svakodnevne situacije na koje ćete naići u životu svog srednjoškolca.
Prema tome, ne predviđajte i ne garantujte uspeh i neuspeh deteta, već podstićite njegovu ličnu odgovornost. “Ako budeš ovako vredno učio i na fakultetu, steći ćeš baš kvalitetna znanja. A znanje je najveći uspeh.” Ova rečenica šalje istu poruku podrške, ali je u njoj sadržano realno očekivanje, a rezultat zavisi samo od deteta.
Pozitivna očekivanja - ambicije
Očekivanja roditelja treba da budu pozitivna, motivišuća i da kod dece podstiču ambicije da rade na sebi, uče i usavršavaju se u onome što ih zanima. Razvoj ambicioznog deteta podrazumeva da naučite svoje dete da postavi realne i ostvarive ciljeve, te da ulaže trud kako bi ih ostvario.
Deca koja su pasivna, spoljašnje motivisana i bez jasnog cilja, obično su nesamostalna i zahtevaju stalnu opomenu i roditeljski nadzor da bi istrajala. Postavljanjem pozitivnih očekivanja roditelji dečije mentalne procese usmeravaju ka budućnosti i daju mu pokretačku energiju i motiv da savladava prepreke i kreće se ka svom cilju. Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Kako motivisati decu.
Veoma je važno da kao roditelji vodite računa o tome da učite decu kako da postave ciljeve, a ne da preko njih ostvarujete vlastite ambicije. Pomozite svojoj deci da otkriju ono što ih zaista interesuje, te da streme ka ostvarenju unutrašnjih motiva. Samo tako ono će ostvariti svoje snove, što je preduslov srećnog i uspunjenog života.
Razlike između očekivanja i uslovljavanja
Očekivanja roditelja mogu biti štetna ukoliko se pretvore u uslovljavanje, odnosno nagrađivanje ili kažnjavanje deteta u zavisnosti od toga koliko odgovaraju na postavljene zahteve. Ovakav pristup zasniva se na spoljašnjoj motivaciji, očekivanju nagrade ili strahu od kazne, pa će pozitivno ponašanje izostati čim to prestane.
Na primer, zamislite srednjoškolca koji ima dobre ocene jer za svaku dobru dobije određenu nagradu, a za lošu kaznu poput zabrane izlaska ili oduzimanja telefona. Šta se događa na fakultetu sa detetom koje nema vlastite ciljeve, već se njegov uspeh zasniva isključivo na “roditeljskom uslovljavanju”?
Mladoj osobi svakako ne možete zabraniti izlaske, kontrolisati je i oduzimati joj lične stvari, a zasigurno je nećete ni nagrađivati da bi radila na svojoj budućnosti.
Jasno je da svaki roditelj teži da njegovo dete postane najbolja verzija sebe, da izraste u uspešnu i zadovoljnu ličnost. Međutim, budite svesni da ovo mnogo više zavisi od načina na koji motivišete dete i postavljate očekivanja, od toga šta su zaista ta očekivanja i ciljevi koje dete treba da ostvari.
Prihvatanje, podrška i promena
Očekivanja roditelja treba da šalju detetu poruku da je ono važno i da brinete za njega. Dete neće svaki put ostvariti ono što očekujete, ni vi, ni ono samo. Tada je važno da ne budete razočarani, jer je neuspeh deo života. Treba da naučite svoje dete da vrednuje trud koji je uložen i da ga motivišete da se izbori sa neuspehom. Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Podrška, ne kritika – pomoć roditelja u prihvatanju poraza.
Prihvatanjem deteta i nakon “izneverenog” očekivanja jača se međusobna vezu sa roditeljima, gradi poverenje i pravilan odnos dece prema ciljevima i neuspesima – “ja sam vredan, čak i ako nisam uspeo/la, moram još da učim i trud će se isplatiti”. Ukoliko na neuspeh deteta reagujete burno i pokažete svoje razočarenje, prenećete to na svoje dete, što ima negativan uticaj na njegovo samopouzdanje, samopoštovanje i sliku o sebi.
Sa druge strane, roditelji koji nemaju izgrađen sistem očekivanja i prihvataju svoje dete bez obzira na njegove postupke zapravo šalju poruku svom detetu da im nije važno. Ako deca rade sebi na štetu, a roditelji nemaju reakciju i sama deca će se osećati kao da roditelji ne mare za njih. Ovo može izazvati bunt i disfunkiconalno ponašanje, samo iz želje da se izazove adekvatan odgovor roditelja.
Prema tome, od načina na koji pružate podršku svom detetu, reagujete na njegove uspehe i neuspehe u velikoj meri zavisi u kom pravcu će se razvijati i menjati vaše dete.
Očekivanja roditelja: motivacija, a ne pritisak
Očekivanja roditelja podstiču razvoj dece. Kroz razgovor sa svojim srednjoškolcem treba da dođete do njegovih ličnih želja i interesovanja, kao i da osvestite potencijalne prepreke koje im stoje na putu. “Ne moraš da uspeš odmah, trud se isplati”, na ovaj način ne pritiskate dete da po svaku cenu odmah ostvari planirano, već mu dajete mogućnosti, opcije i prostor za napredak.
Neuspeh, rad i uspeh nakon toga osiguravaju mnogo veći razvoj, nego da je ostvaren početni uspeh. Kroz proces ispunjavanja očekivanja, dete se razvija i uči. Zbog toga je važan put kojim ono ide, način na koji se suočava i bori sa preprekama, a ne ono što ga čeka na kraju tog puta. Pravilno postavljena očekivanja roditelja su glavni motivator deteta da izraste u samoostvarenu i zadovoljnu ličnost.
Stručni timovi gimnazije Tvrđava svoju ekspertizu i znanje iz oblasti vaspitanja i obrazovanja dele sa roditeljima, kroz grupna i individualna savetovanja. Roditeljstvo je jedan od najlepših i najtežih zadataka, zato roditelji zaslužuju svu neophodnu podršku.
